NVO o Deklaraciji o Srebrenici

Direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić ocenila je da će Deklaracija, "u dogledno vreme uticati na smanjenje tenzija u Bosni i Hercegovini". "Dobra strana usvajanja Deklaracije je da će ona u dogledno vreme uticati na smanjivanje tenzija u Bosni i Hercegovini i na promenu pogleda građana Republike Srpske u odnosu na Srebrenicu", rekla je ona.

Kandićeva je ocenila da je dobro što je i Socijalistička partija Srbije glasala za tu deklaraciju.

"Partija koja je imala vlast u vreme najstrašnijih zločina, napravila je značajan pomak", ocenila je Kandićeva i dodala da bez poslanika SPS Deklaracija o osudi zločina nad Bošnjacima u Srebrenici u julu 1995. ne bi bila usvojena.

Kandićeva je navela, međutim, da je atmosfera u Skupštini Srbije tokom rasprave o toj deklaraciji "bila ružna, i da nije dobro to što se u
Deklaraciji jasno ne koristi reč genocid.

Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo ponovila je da bi Srbija 11. jul trebalo da proglasi danom sećanja na žrtve u Srebrenici.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je kao izuzetno značajno usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, posebno zbog činjenice da je na takav korak bio spreman mali broj parlamenata u regionu.

"Možda su neki nezadovoljni ovom ili onom formulacijom, ali je činjenica da se desilo nešto što je dosta jedinstveno u istoriji - vrlo malo država bilo je spremno da na ovakav način izrazi saučešće žrtvama, žalost zbog strašnog zločina koji je učinjen u ime države, odnosno naroda", rekla je Liht Tanjugu.

Ona je ocenila da je usvajanje Deklaracije vrlo značajno i kao međunarodni potez.

"Značajno je da je Srbija pokazala da je uspostavila ozbiljnu distancu, da ne prihvata da nosi tu vrstu hipoteke i verujem da će mnogi u međunarodnoj zajednici to biti sposobni da razumeju", rekla je Liht.

Nevladina organizacija Žene u crnom ocenila je, s druge strane, da se Skupština Srbije, usvajanjem Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, "narugala žrtvama" u Srebrenici i njihovim porodicama i izbegla da pokaže solidarnost, osudi i kazni sve one koji su učestvovali u genocidu.

"Ovom deklaracijom, Skupština Srbije, odbijajući da genocid u Srebrenici nazove tim imenom, relativizuje učešće Srbije u ovom strašnom zločinu", navodi se u saopštenju Žena u crnom.

Najoštrije protestujemo protiv ovakve odluke Skupštine Srbije i zahtevamo da država Srbije isporuči Haškom tribunalu Ratka Mladića, poručile su Žene u crnom.

Ova nevladina organizacija najavila je da će svakog 11. dana u mesecu nastaviti da protestuje i zahteva od Skupštine Srbije da 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.