ADHD sindrom kod dece

Sa ovim sindromomom kod dece naše društvo se sreće već dvadeset devet godina, ali ga teško prepoznaje. Poslednjih deset godina postoji primetan porast broja dece sa ovim problemom, koji ne prepoznaju odrasli sa kojima ovakvi mališani provode najviše vremena, a to su nastavnici i roditelji.

Roditelji su uznemireni kada iz škole dobiju poruku koja govori da njihovo dete neće da sluša učitelja ili da izaziva probleme na času.

Jedan od mogućih uzroka ovakvog ponašanje je poremećaj pažnje sa hiperaktivnim poremećajem ili ADHD (adehade) sindrom.

U pitanju je biološki, a ne psihološki problem koji pogađa između pet i dvanaest odsto dece u svetu. Ako se procenti preslikaju na školski razred, to znači da će u proseku svako odeljenje imati po jedno ovakvo dete.

Kako prepoznati decu sa ADHD sindromom, što je svetska skraćenica za ovaj problem, za B92 objašnjava specijalista psihijatar dr Aleksandra Franić iz Savetovališta za mentalno zdravlje dece i omladine Doma zdravlja Zemun.

"Postoje simptomi koji su vezani za pažnju, a postoje i simptomi koji su vezani za hiperaktivnost, odnosno za impulsivnost. Dete često ne uspeva da obrati pažnju na neke detalje ili pravi neke greške zbog toga što je nepažljiv u školskom radu", kaže Aleksandra Franić.

"Dete teško održava pažnju na školskom zadatku, ili čak i na igri. Često deluje kao da ne sluša kad mu se neko direktno obraća, ne prati instrukcije i ne može da završi zadatak do kraja, dešava se i da često gubi stvari. Kod ove dece se lako remeti pažnja bilo kakvim spoljnim impulsima, to su deca koja sede i uče, ali čim nešto šušne napolju, npr. prođu kola ili čuje mačka, oni idu do prozora da vide šta se to tamo dešava", nabraja neke od simptoma Franićeva.

Iako često dete sa ovim poremećajem želi da bude dobar đak, impulsivno ponašanje i poteškoće održavanja pažnje na času sprečavaju ovu želju.

Učitelji, prijatelji i roditelji govore da se dete ponaša loše i drugačije, zato ova deca najčešće bivaju smeštena u grupu neprimerenih đaka.

Činjenice ipak govore da su stvari drugačije.

"Deca koja su vrlo visoko inteligentna, a u ovoj grupi dece sa ADHD-om se nalazi veliki broj natprosečno inteligentne dece, ne mogu intelektualno da dođu do izražaja i njihovo školsko postignuće jako trpi zbog toga što ne mogu pažnju da usmere na zadatak“, kaže doktorka Franić.

Stručnjaci ADHD opisuju kao poremećaj koji se javlja u ranom detinjstvu, u trećoj ili četvrtoj godini, pri čemu tri puta češće kod dečaka.

Istaživanja jasno pokazuju da lekovi mogu da pomognu. Tu spadaju i stimulansi koji mogu da poboljšaju usmeravanje i kvalitet pažnje.

Doktorka Franić kaže da se ovaj poremćaj leči, ali ostaje pitanje da li može i da se izleči.

"Veliko je pitanje da li se može izlečiti. Najčešće je da kada jednom dođe do pojave ADHD-a onda to i ostaje tako. Međutim, dete od sedam godina ne može da promeni svoje ponašanje i svoju hiperimpulsivnost i hiperaktivnost, ali čovek od 25, 35 godina koliko god da je impulsivan ili nepažljiv, iskustvom i životnom zrelošću, uspeva da se adaptira prema socijalnoj sredini i da se uklopi u društvo", kaže Franićeva.

Više o ovoj temi možete da čujete u nedelju na radiju B92 u emisiji "Jabuka na dan".