Primena novog Zakona o informisanju

Beograd -- Posle skoro tri meseca oštrih polemika novinara i političara o novim zakonskim merama u sferi rada medija, izmenjeni Zakon o informisanju od danas je na snazi.

Izvor: B92
Podeli

Od danas važi novi Zakon informisanju kome je znatno pooštrena kaznena politika za kršenje profesionalnih normi. Kazne su višestruko povećane, a može doći i do zabrane i gašenja javnih glasila. Glavni urednici medija međutim kažu da ništa u uređivačkoj politici neće biti promenjeno.

Direktori i glavni urednici medija dugo očekivani “Dan D” koji su novinarska udruženja najavljivala kao ulazak u medijski mrak nisu doživeli dramatično.

U Dnevnom listu “Blic” uobičajena je atmosfera, tvrde da im novina izgleda kao i bilo kog drugog dana.

“Mi ćemo i dalje nastaviti da radimo ono što smo radili. Nikakve promene niti je bilo juče, niti će biti danas. Radićemo normalno svoj posao, mi mislimo da ga radimo profesionalno”, kaže glavni urednik "Blica" Veselin Simonović.

U “Blicu” ni novinarima nisu podelili uputstva kako da izveštavaju u skladu sa novim zakonom.

Ni u “Politici” danas nisu više pažnje nego što je uobičajeno obratili na tekstove.

U zakonu, kako kažu, ima mnogo nejasnoća.

“Ne znamo tačno u kojoj meri, to jednostavno više nije jasno ni kada slušate one koji se smatraju tvorcem, vi ne možete iz onoga što oni govore da tačno zaključite šta će ustvari biti kažnjivo, a šta neće biti kažnjivo. Da li će, na primer, biti kažnjivo ako vi napišete da neko nije ispunio svoje obećanje, ako prethodno sud ne dosudi da taj neko nije ispunio obećanje”, pita se glavni urednik "Politike" Dragan Bujošević.

U nedeljniku “Vreme” novinari ne planiraju da zbog novog zakona menjaju način svog rada, kaže za B92 glavni i odgovorni urednik Dragoljub Žarković.

“Manje-više, svi oni su u svojim dugim karijerama prošli različite zakonodavne okvire koji su regulisali pitanje informisanja. Mislim da i inače malo preciznosti u novinarstvu ne bi nedostajalo”, kaže Žarković.

“Ja jesam pristalica terorije da, kao prvo, u novinarstvu treba malo više discipline i samopoštovanja - posla koji radimo i poštovanja ljudi i procesa kojima se bavimo, ali ne verujem da ovaj zakon doprinosi tome. On onako deluje kao jedan urlik na bojnom polju. Mislim da se stanje u društvu, a posebno u medijima, ne rešava na juriš, nego temeljnim, strpljivim i pametnim radom”, smatra on.

Najviše pogođeni lokalni mediji

Kolege novinari u najvećoj meri saglasne su da će pomenuti zakon najjače da pogodi, pre svega, medije na lokalu.

Urednici “Kikindskih“ i “Vranjskih“ novina za B92 kažu da nemaju nameru da menjaju ništa u svom načinu rada.

Iz beogradskog nedeljnika “Vreme“ poručuju da Zakon “ne valja“, ali i da više profesionalizma u radu pojedinih novinara “ne može da škodi“.

Urednike “Vranjskih“ i “Kikindskih“ novina zatekli smo u pripremi novih brojeva, bez namere da, kako kažu, pod pritiskom novih zakonskih odredbi menjaju svoju uređivačku politiku.

Zamenik glavnog i odgovornog urednika “Vranjskih“ Nikola Lazić nije zaboravio gorka iskustva i sa ranijim medijskim zakonodavstvom.

“Mi imamo vrlo loša iskustva sa ranijim zakonima o informisanju, naročito sa onim Vučićevim iz 1998/1999. godine. ‘Vranjske’ su tada platile najveću kaznu od 100 hiljada maraka u to vreme, tako da su naša iskustva vrlo negativna, što se tiče tih novinskih zakona, mada je činjenica da je u Srbiji trenutno potrebno uvođenje reda u tu medijsku sferu, ali treba sačekati da se vidi kako će taj zakon da deluje u praksi”, kaže Lazić.

“’Vranjske’, ako bi nešto promenile od svoje uređivačke politike, više ne bi bile ‘Vranjske’, kako smo navikli naše čitaoce. Tako da mislim da nas zakon u tom smislu neće promeniti, niti su kolege koje ovde rade spremne na takve ustupke”, navodi on.

Ni u Kikindi nije drugačije. Željko Bodrožić, glavni i odgovorni urednik “Kikindskih“, jedan je od novinara koji je trpeo najveći broj tužbi i kažnjavanja i do sada.

On kaže da se njegov radni dan ni danas ne razlikuje od drugih, jer prebira po računima iz banke koje medijima niko ne plaća.

Zakon o informisanju je tek jedan u nizu problema sa kojim se mi suočavamo, kaže Bodrožić.

“Bilo je i dobrih i loših zakona, ali bitnije od zakona je to kako sudija u Srbiji taj zakon primenjuje. Zakon posle 2000. godine bio je isto tako u saglasju sa evropskim normama, međutim sudije nisu postupale prema evropskim normama, i ja i moja redakcija bili smo kažnjeni više puta drakonski i po onom starom zakonu”, kaže Bodrožić.

“Mi ni do sada nismo izazivali rasnu, versku i nacionalnu netrpeljivost, nismo huškali ljude jedne na druge, nismo pozivali na rat i to je ono čega se držimo, a to da li će se neki političar ili privrednik uvrediti, to je već naš problem i problem koji rešavamo na sudu, a pokazalo se i da kada taj problem ne možemo da rešimo ovde, da ih dobijemo na sudu u Strazburu ili pred UN”, navodi on.

U novosadskom Radiju 021 redakcija je počela radni dan konsultacijama s advokatom.

Odgovorni urednik radija Slobodan Krajnović kaže da tako pokušavaju da se upoznaju s primenom novog zakona.

Kolege su u najvećoj meri saglasne da će zakon najjače pogoditi, pre svega, medije na lokalu.

U novosadskom radiju 021 kažu da neće menjati način izveštavanja, ali da spremaju uputstvo za novinare o novom zakonu.

“Ono što ćemo pokušati da uradimo i u narednom periodu je da organizujemo neku vrstu obuke i treninga za sve novinare, pa i voditelje, o tome kako treba da se ‘ponašaju’ u skladu sa novim zakonom, ali ne očekujem da ćemo nešto bitnije menjati u našoj uređivačkoj politici i našim stavovima”, kaže Krajnović.

“Za sada ništa nismo menjali, ne verujem da ćemo menjati, ali se bojim da će mnogi zloupotrebiti zakon. Ono što sam video dok još nije počeo da se primenjuje u ovih osam dana, kada je izlglasan, da su u štampi pojedinci već počeli da prete da će, pozivajući se na novi zakon, tužiti medije, tako da očekujem mnoštvo zloupotreba”, rekao je on.

Nezavisno udruženje novinara Srbije traži od nadležnih da dostave uputstvo i tumačenje za sprovođenje izmenjenog Zakona o informisanju, Udruženje novinara Srbije strahuje da bi njegova primena mogla da dovede do gašenja brojnih media, pre svega zbog visokih novčanih kazni.

Zakon je, podsetimo, usvojen u Skupštini posle jednomesečne pauze i velikog natezanja sa obezbeđivanjem većine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 93 idi na stranu