Priznati odgovornost za Srebrenicu

"Masakr nad gotovo 8.000 Bošnjaka izvršen je od 11. do 19. jula 1995. godine. Približava se 10. godišnjica ove tragedije, a nisu se ni predsednik vlade, predsednik Skupštine niti bilo koji predstavnik vlasti obratili javnosti i međunarodnoj zajednici s priznanjem da su zločin izvršile srpske snage, uz izvinjenje porodicama žrtava", navodi Međunarodna helsinška federacija za ljudska prava.

Helsinška federacija (IHF) je objasnila da pod "srpske snage" podrazumeva Jugoslovensku narodnu armiju (JNA), odnosno Vojsku Jugoslavije, Vojsku Republike Srpske i lokalne jedinice teritorijalne odbrane, lokalne policijske jedinice, jedinice MUP-a Srbije i paravojne trupe.

IHF navodi da se "zločin i dalje negira", kao i da se "dešavaju i gore stvari" i objašnjava da "ljudi sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu veličaju zločin u Srebrenici, nazivajući ga 'oslobađanjem'". "Lideri koji ne pomažu društvu da se suoči sa istinom o ratnim zločinima ne deluju u prilog dostojanstva i budućnosti srpskog naroda", upozorila je Helsinška federacija, uz poziv vladi da usvoji Deklaraciju o Srebrenici koju je predložilo osam nevladinih organizacija.

IHF je pozvao Vladu Srbije i da uzme učešće na komemoraciji koja će u Srebrenici biti održana 11. jula. "Da bi se stvorili uslovi za normalizaciju odnosa u regionu, potrebno je uhapsiti sve protiv kojih su podignute optužnice za ratne zločine, uključujući i generala Ratka Mladića", dodaje se u saopštenju.

Evropski pokret za Deklaraciju

Evropski pokret u Srbiji pozvao je poslanike i parlamentarne stranke u skupštini Srbije da usvoje Deklaraciju o obavezama Srbije da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, naročito žrtava genocida u Srebrenici.

U saopštenju Evropskog pokreta Srbije se navodi da ta organizacija u potpunosti podržava inicijativu nevladinih organizacija o usvajanju tog predloga. "Potrebno je da se republički parlament jasno odredi prema zločinima koji su počinjeni u naše ime, aktivno doprinese suočavanju sa istinom o prošlosti i da izrazi pijetet prema nevinim žrtvama", navodi se u saopštenju.

Evropski pokret Srbije očekuje da će biti podržano što brže privođenje svih optuženih za ratne zločine pravdi, u prvom redu, kako se navodi, kroz punu saradnju i neuslovljenu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu. U saopštenju se izrazava verovanje da takvo stanovište deli većina poslanika. "Usvajanje deklaracije bi doprinelo uspostavljanju poverenja među narodima u našem regionu i potvrdilo privrženost građana Srbije i njihove države principima utvrđenim u mnogim međunarodnim i domaćim konvencijama i poveljama o ljudskim pravima i zajedničkim vrednostima i standardima ujedinjene Evrope, kojoj želimo da se pridružimo", navodi se u saopštenju.