Sekretarijat da preispita odluku o imenovanju Šljivančaninovog branioca

Predsednik Haškog tribunala američki sudija Teodor Meron odlučio zahtev je da poništi odluku Sekretarijata suda kojom se beogradskim advokatima Goranu Petronijeviću i Momčilu Bulatoviću uskraćuje pravo da pred Tribunalom zastupaju Veselina Šljivančanina i da zatraži od Sekretarijata da odluku ponovo razmotri. Odgovarajući na žalbu koju mu je uputio Šljivančanin, sudija Meron utvrdio je da Sekretarijat nije postupio korektno jer optuženom nije dozvoljeno da razmotri i eventualno odgovori na navode da advokati, čije imenovanje traži, nisu podobni za njegove branioce. Sudija Meron odlučio je da Sekretarijat mora omogućiti Šljivančaninu, odnosno Petronijeviću i Bulatoviću, da dokažu da ispunjavaju uslove suda da budu imenovani za branioce, a da, ukoliko se ipak utvrdi suprotno, Sekretarijat može ostati pri svojoj ranijoj odluci.

Petronijević i Bulatović moraće da pokažu da su zastupali Šljivančanina pred domaćim sudovima u vezi sa optužbama zbog kojih se nalazi u Hagu, da je optuženi spreman da angažuje advokata koji govori jedan od dva službena jezika Tribunala, da predloženi ko-branilac ima znanje i sposobnosti da preuzme odbranu u slučaju da se glavni branilac povuče iz procesa i da će sve dodatne troškove prevođenja sa službenih jezika suda, koji nisu predviđeni uobičajenom praksom suda, snositi optuženi ili njegov glavni branilac.

Sudija Meron podseća da nepoznavanje zvaničnih jezika suda, engleskog i francuskog, što se zamera Petronijeviću i Bulatoviću, nije dovoljan argument za njihovu diskvalifikaciju, budući da su u Tribunalu već činjeni ustupci po tom pitanju. Tim pre kada se uzme u obzir da je Šljivančanin najavio da ce u daljem postupku angažovati advokata sa engleskog govornog područja da beogradskim braniocima pomogne u radu. U obrazloženju Sekretarijata od 9. jula 2003 godine navedeno je da Goran Petronijević ne može da bude imenovan za branioca koga ce plaćati Haški tribunal, zbog toga što je u delu štampe i izveštajima nekih nevladinih organizacija negativno ocenjen njegov rad dok se nalazio na mestu sudije okružnog suda i sudio tzv. Đakovačkoj grupi. U pomenutim izveštajima ocenjeno je da su, na tom suđenju odrzanom 2000. godine, prava optuženih bila ugrožena, a da su mnogi osuđeni bez "ikakvih dokaza o individualnoj krivici".

Prema mišljenju sudije Merona, ako se i dokaže da u ovim navodima o Petronijeviću ima istine, nije jasno zašto je Sekretarijat suda odlučio da diskvalifikuje i Momčila Bulatovića, za koga je ustanovljeno da je "iskusan advokat". Činjenica da se njegovi politički stavovi o Haškom tribunalu ne poklapaju sa zvaničnim stavom Srbije i Crne Gore ne mogu ga diskvalifikovati kao branioca, zaključuje sudija Meron.

Predsednik Haškog tribunala naveo je i da odbacuje argumentaciju Veselina Šljivančanina da optuženi ima neprikosnoveno pravo da imenuje svog branioca. Sudija Meron podseća da je to tačno samo ukoliko je optuženi spreman da sam plati izabrane advokate. Ukoliko, kao Šljivančanin, traži da njegovu odbranu plati međunarodni sud, onda nadležne službe Tribunala imaju pravo da procene da li predloženi advokati ispunjava uslove da se nađu na platnom spisku Haškog suda.