Pregled stampe

Vreme, 15. januar

pise: Milan Milosevic

Srbija u razbijenom ogledalu

Ilija Cvorovicu, hvala Vam!

Da li otkrivanje zavera prikriva neki dubok i opasan sukob u samoj vlasti ili samo da ta vlast funkcionise u atmosferi paranoje i nesigurnosti Nismo valjda te srece da se politicka zavrsnica u Srbiji odvija po zakonima trilera. A prosle jeseni i ove zime dogadjaji su nekako klizili u tom pravcu. Nakupili se atentati, zavere, konspiracije.

KAMION: Na Ibarskom putu 3. oktobra 1999. zbog naglog skretanja kamiona natovarenog peskom ginu cetvorica funkcionera SPO-a, a lider ove stranke Vuk Draskovic za dlaku izbegava smrt. SPO tvrdi da je rec o atentatu, trazi da pocinioci budu uhapseni, a posto istraga tapka u mestu, zapocinje vlastitu istragu tokom koje se obraca za pomoc Interpolu. Ekspertski tim SPO-a, sastavljen za tu priliku, fokusira se na cinjenicu da policija ne saopstava ko je vlasnik kamiona ubice. Taj tim tvrdi da je kamion oduzet na carini i da je u vlasnistvu Sluzbe drzavne bezbednosti, da se nalazi u tajnom registru vozila za specijalne namene. Nekako u to vreme na istom drumu gine carinik za koga SPO tvrdi da je oduzeo sporni kamion i jos jedan njemu slican i pred kamere Studija B izvodi prethodne vlasnike. SPO posle toga podnosi krivicnu prijavu protiv sefova Sluzbe drzavne bezbednosti u Beogradu i u Srbiji. Policija negira ove trvdnje i poziva savetnike predsednika SPO-a i poslanike ove partije na informativni razgovor, ali ovi se ne odazivaju. Vuk Draskovic porucuje policiji da dodje da pita njega o detaljima atentata.

OSA: Tzv. Oslobodilacka srpska armija (OSA) u medjuvremenu preuzima odgovornost za atentat na Draskovica. Prve analize, pa i ona u "Vremenu", ukazuju da je mozda rec o nekoj od stvarnih ili izmisljenih grupa za dezinformacije. Ovih dana javnost je, medjutim, obavestena da su clanovi Ose uhapseni i da im se sudi u Vojnom sudu u Beogradu.

Posle atentata na Draskovica neki od funkcionera JUL-a pocinju da se prisecaju da jos nije uhvacen ubica Zorana Todorovica Kundaka, te da se nadaju da ce ime njegovog ubice uskoro biti poznato. Mirjana Markovic iznosi tvrdnju da na univerzitetu postoji spijunska mreza koja studentima deli novac i drogu. Srpski ministar za informacije, radikal Vucic, optuzuje nezavisne medije zbog primanja pomoci sa zapada. U najnovijoj knjizi Slavoljuba Djukica "Kraj srpske bajke" navodi se detalj da je Mirjana Markovic jos 1994. trazila smenu sefa Sluzbe drzavne bezbednosti Jovice Stanisica, uznemirena informacijama svojih saradnika da su pod budnim okom tajne policije - "sve nas prisluskuju!". Posle dramaticnog razgovora sa Milosevicem, Stanisic je, kako pise Djukic, privremeno amnestiran, bio je jos potreban ali nikada nije imao predsednikovu naklonost. Djukic citira svedocenje novinara Slavka Curuvije u nedeljniku "Vreme" da je Mira Markovic u krugu svojih saradnika tvrdila da se priprema zavera u kojoj ucestvuju Jovica Stanisic i Momcilo Perisic. Krajem 1998. obojica su smenjeni. Slavko Curuvija ubijen je pred svojom kucom u vreme bombardovanja Srbije, na Uskrs 11. aprila 1999. godine, i do sada nisu saopsteni relevantniji detalji o toku istrage.

PAUK: U novembru 1999. Sluzba drzavne bezbednosti MUP-a Srbije uhapsila je petoricu pripadnika rezervnog sastava VJ osumnjicenih da su, kao grupa koja je delovala pod nazivom "Pauk", planirali atentat na predsednika SRJ. Saopstavajuci ovu vest savezni ministar za informacije Goran Matic uzgred saopstava da je ova grupa bila specijalizovana i za atentate pomocu kamiona s peskom. On ne kaze, ali pusta javnost da zakljuci da ta grupa stoji iza atentata na Draskovica. Rezim potom razradjuje jos nekoliko optuzbi - protiov crnogorskog predsednika Djukanovica zbog navodne umesanosti u sverc cigareta, predsednika vlade RS Dodika optuzuju za veze s falsifikatorima novca, itd...

FILMSKE NOVOSTI: Na 55. godisnjici Filmskih novosti savezni ministar za informacije Goran Matic pusta snimljeni insert saslusanja vodje "Pauka" Jugoslava Dominika Petrusica, koji prica da se Draskovic sreo s Patrikom, kako je objasnjeno, jednim od funkcionera DGSE (Direction générale de la sécurité extérieure, Genralne direkcije za spoljnu sigurnost), a potom, opomenut od islednika da pazi, kaze da je Draskovic zapravo pricao sa Vujarom (prvim covekom Ke d'Orseja za Jugoslavuju), kao datum susreta pominje se "96/97" i "nedavno, kad je bio u Parizu". Po interpretaciji tog inserta koji je objavio list "Danas", Petrusic tvrdi da mu je Patrik pricao da je od Draskovica dobio knjigu s posvetom, da je on, Petrusic, tu knjigu s posvetom video, ali da nije video ne zna se tacno sta; da "zna da je Draskovic pricao da mu trebaju pare" da misli da zna sta mu je Patrik rekao - "da Danica Draskovic prica vise nego on"... Poslanicki klub SPO-a najavio je da ce traziti Maticevu ostavku zbog njegovih izjava da se Draskovic sastao sa francuskom obavestajnom sluzbom. Savetnik predsednika SPO-a Predrag Simic izjavio je da je s optuzivati predsednika SPO-a koji je tokom agresije ostao u zemlji i uz svoj narod zaista ispod granica dobrog ukusa, te da je to bio i pokusaj da se diskredituje sastanak opozicije na kome je usaglasena strategija njenog delovanja u narednim mesecima. Po svoj prilici SPO ce u ovom slucaju podneti i krivicnu prijavu.

Nekoliko detalja bode oci u tom zamesateljstvu. Jedno ubistvo (Slavka Curuvije) zaboravljeno; jedna istraga (atentat na Draskovica) ne daje rezultate; jedna spijunsko-teroristicka grupa (Pauk) nalazi se pred civilnim, a druga teroristicka grupa (Osa) pred vojnim sudom. Detalje iz tako osetljive istrage kao sto je istraga o pokusaju planiranja atentata na predsednika Republike saopstava savezni ministar za informacije, a ne neko od sefova sluzbi zaduzenih za bezbednost. Detalji iz tako osetljive istrage cure u javnost (doduse preko rezimskih medija), sto mora da je krsenje krivicno-procesnog prava. To se podudara sa dosad nevidjenom propagandnom kampanjom protiv politickih protivnika (u jednom komentaru se kaze kako Draskovic "ljubi krvavu sapu zlog Praseta"). Javnosti se nista ne saopstava da li je neko odgovoran zbog neefikasnosti istrage u slucaju Curuvija i u slucaju atentata na Draskovica, da li je neko iz vlasti imao kontakte s "Paucima" tokom njihove aktivnosti u Bosni ili prilikom njihovog odlaska u placenicku misiju u Afriku, drugim recima da li ih je neko "duzio". Da li je neko iz vlasti kontaktirao sa osobama zbog kojih satanizuju Draskovica.

Umesto da dâ nuzne odgovore na kljucna pitanja, rezim koristi spijunski triler za difamaciju politickih protivnika. To je mozda namenjeno onom velikom delu (40 odsto) javnog mnjenja koje je sada izborno neodlucno. Ta metoda mozda moze i doneti neki efekat jer, kako pise Don de Lilo (Don De Lillo, "In Dallas", 1988), zavera je sve sto obicni zivot nije. Ima, medjutim, i druga strana. Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville, 1805-59), francuski socijalni filozof u "Demokratiji u Americi", kaze kako trazenje zavera samo uvecava elemente morbidnosti i paranoje i fantazije. Kako stvari stoje logika tih afera je da bi pre ili posle morale da eksplodiraju u vrhovima vlasti, jer tamo sedi neko ko je morao znati detalje koji se sada raznim spektaklima zabasuruju. Izgleda da se tu prikriva neki dubok i opasan sukob u samoj vlasti, kao sto serija afera otkriva da ta vlast funkcionise u atmosferi paranoje i nesigurnosti. Paranoicna vlast je opasna. Logika filma "Pukovnik Redl", na koji sve ovo podseca, kaze da otkrivanje veleizdajnicke zavere moze spasti dinastiju. Veleizdajnicke zavere moraju po logici stvari da budu na dvoru i Redl sam organizuje zaveru i namesta da bude otkriven i pogubljen. Nevolja je u tome sto u filmu i zaverenici uspevaju u svojim namerama...

Hteo to da prizna ili ne, neko gore visoko ce, kako izgleda, morati da se suoci sa znacenjem izreke koja se pripisuje Zosefu Fouseu (Fouché, Joseph, Duc d'Otrante, 1759-1820, Napoleonov ministar policije): "To je gore od kriminala, to je greska..."