HRV: SAD doprinele haosu u Somaliji

Somalija se nalazi u haosu već skoro dve decenije, a prelazna vlada, koju podržava Zapad, nije uspela da uspostavi kontrolu otkad je formirana 2004. Ona se oslanja na zaštitu etiopskih vojnika, a islamski borci su joj preoteli veći deo zemlje.

HRV je saopštio da je američka vlada toliko bila usredsređena na borbu protiv terorizma, da je previdela nedostatke somalijske vlade.

"SAD, koje su prvobitno Somaliju tretirale kao front u globalnom ratu protiv terorizma, vodile su politiku nekritičke podrške prelaznoj vladi i etiopskim akcijama, što je rezultiralo nedostatkom odgovornosti, koji je produbio zloubotrebe", saopštila je ta organizacija u svom izveštaju.

Portapor Stejt departmenta Šon Mekormak nazvao je, pak, tu ocenu "smešnom".

On je podsetio na ranije interese SAD da "sarađuje sa svim stranama koje žele da rade za bolju budućnost Somalije".

"Često se dešava da prelazna vlada bude samo institucija. To nije nikakav izuzetak. Voljni smo da razmotrimo kako bismo mogli da sarađujemo sa onima koji žele da doprinesu somalijskoj budućnosti", rekao je Mekormak u Vašingtonu.

On je naveo da su SAD i ostale zemlje preduzele velike napore da obezbede dalji dotok humanitarne pomoći Somaliji.

HRV je saopštio i da je Evropska komisija preporučila direktnu podršku vladi, "bez insistiranja na bilo kakvoj smislenoj akciji kojom bi se ona unapredila ili borila protiv zloupotreba", piše u izveštaju američke humanitarne organizacije.

Hiljade civila je poginulo ili ranjeno tokom borbi u Somaliji. UN su saopštile da u Somaliji živi 300.000 neuhranjene dece, a napadi i otmice humanitarnih radnika doveli su do neuspeha mnogih humanitarnih projekata namenjenih toj zemlji.

Somalija "živi" bez regularne vlade od 1991. godine, kada su ratne vođe svrgle diktaturu i potom se okrenule jedni protiv drugih.

HRV je takođe optužio sve strane u sukobu - i somalijsku vladu, i etiopsku vojsku i islamske pobunjenike - da su počinili ratne zločine i ozbiljne zloupotrebe, ubijajući skoro svakodnevno civile.

"Borci u Somaliji su mnogo više zla naneli civilima nego jedni drugima. Ne postoji način da se brzo poprave problemi u toj zemlji, ali strane vlade trebalo bi da prekinu da dolivaju ulje na vatru lošom politikom koja ohrabruje napadače na borce za zaštitu ljudskih prava", zaključio je afrički direktor HRV Žoržet Ganjon.

SAD se boje da bi Somalija mogla da postane novo terorističko poprište i optužila je moćnu pobunjeničku frakciju, poznatu kao Al-Šabab, da pruža utočište teroristima povezanim sa Al Kaidom, koji su, navodno, digli u vazduh američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998.

Etiopija je nedavno objavila da će povući svoje trupe do kraja godine, čime će somalijsku vladu ostaviti ranjivom za pobunjenike, koji su osvojili veći deo južne Somalije, i skoro slobodno šetaju prestonicom Mogadišem.

Šabab je u nedelju proglasio islamsku državu u južnoj Somaliji, uspostaviviši upravu, bezbednosnu službu i pravosudne organe, prenosi američka obaveštajna grupa SITA.

EU počinje misiju protiv pirata

Evropska unija počela je prvu zajedničku pomorsku misiju protiv pirata aktivnih u vodama Somalije.

Šest brodova i tri aviona za nadgledanje učestvovaće u obezbeđivanju brodova koji prevoze humanitarnu pomoć i robu u Adenskom zalivu, gde je ove godine bilo više od 100 napada pirata.

Misija "Atalanta" trajaće godinu dana, a predvodiće je Velika Britanija, što je prvi put da se ta država nalazi na čelu jedne odbrambene misije EU.

U misiji učestvuje još sedam država - Nemačka, Belgija, Španija, Francuska, Grčka, Holandija i Švedska - a postoji mogućnost da im se pridruži i Portugalija.

Komanda operacije biće u Nortvudu, u Engleskoj, a za komandanta je određen britanski viceadmiral Filip Džouns.

NATO je u oktobru razmestio brodove u vodama Somalije kako bi pratili plovila koja prevoze humanitarnu pomoć i patrolirali Adenskim zalivom, u okviru međunarodnih napora za suzbijanje gusarenja.

Pirati trenutno drže između 13 i 16 brodova, među kojima je saudijski supertanker "Sirijus superstar" i ukrajinski teretni brod "Faina", koji je prevozio 33 tenka T-72 i drugu vojnu opremu.

Kenijski pomorski zvaničnik Endrju Mvangura izjavio je danas agenciji Itar-tas da su pregovori vlasnika ukrajinskog broda i pirata obustavljeni, zbog neslaganja oko predaje otkupa.

Pirati su prvo tražili 20 miliona dolara za otkup, pa su kasnije traženu sumu smanjili na osam miliona, a prema poslednjim informacijama, otkup će iznositi tri i po miliona dolara.

Adenski zaliv je, zajedno sa Sueckim kanalom, jedna od glavnih svetskih pomorskih trgovinskih saobraćajnica i glavni put koji povezuje Aziju, Evropu i Ameriku, kroz koji godišnje prođe skoro 20.000 brodova.