SAD i EU odlažu rešenje za Kosovo

Njujork, Moskva, Ljubljana, Atina -- SAD i članice EU usaglasile izmenjen nacrt rezolucije o Kosovu koji predviđa odlaganje nadgledane nezavisnosti za 120 dana.

Izvor: B92, Beta
Podeli

Prema nacrtu rezolucije koji je podeljen u sedištu UN u Njujorku, posle 120 dana od njenog stupanja na snagu, Evropska unija bi preuzela kontrolu nad pokrajinom i nadgledanje tranzicije Kosova ka nezavisnosti.

U tom periodu srpski i albanski pregovarači bi trebalo da postignu dogovor o konačnom statusu pokrajine.

Kako prenose svetske agencije, novi tekst rezolucije predviđa da generalni sekretar UN Ban Ki Mun odmah kontakira sve strane kako bi se nastavili razgovori o konačnom statusu Kosova u narednih 120 dana po usvajanju rezolucije.

U nacrtu se sve strane pozivaju "na uzdržanost oko donošenja bilo kakvih deklaracija koje bi se ticale konačnog statusa Kosova", što se posebno odnosi na albansku stranu zbog najava da bi Kosovo moglo samo da proglasi nezavisnost, prenosi agencija Asošijeted pres.

U tom periodu, na Kosovu će ostati snage NATO-a, kako bi pomogle da se očuva bezbednost a međunarodni civilni predstavnik će nadgledati proces tranzicije (ka nezavisnosti Kosova).

Nacrt rezolucije predviđa da će ocene Saveta bezbednosti UN toka pregovora biti zasnovane "na osnovu izveštaja generalnog sekretara ili njegovog predstavnika".

SAD i EU u rezoluciji naglašavaju da budući status Kosova mora biti rešen i ističe se da "status kvo na Kosovu nije održiv".

Podpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić prethodno je rekao da je EU voljna da razmotri novu rundu pregovora o Kosovu.

Đelić je, nakon sastanka sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, rekao i da će predstavnici Unije tražiti da se do kraja jula u Savetu bezbednosti UN usvoji nova rezolucija koja bi omogućila novo razdoblje u rešavanju statusa Kosova.

"Potvrđeno je da EU očekuje da se pitanje Kosova i Metohije reši rezolucijom SB-a UN-a, što je veoma važno za našu zemlju i drugo da EU namerava da to pitanje napreduje pre leta u UN-u. Neće se čekati septembar ili oktobar, da se barem nešto ne predloži u smislu daljeg plana procesa", kaže Đelić.

Solana je posebno naglasio, rekao je Đelić, da sasvim odvojeno teku procesi pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, u čemu je Brisel spreman da osnaži i ubrza pomoć Beogradu, i rešavanja kosovskog problema, koje se odvija u UN i uz bitno učešće kako EU, tako i SAD i Rusije.

Čurkin: Novi nacrt neprihvatljiv

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin odbacio je novi nacrt rezolucije i nazvao ga "neprihvatljivim".

"Savet bezbdnosti sada donosi odluku o nečemu što će se dogoditi u budućnosti", rekao je Čurkin novinarima u UN.

Zamenik ruskog premijera Dmitrij Medvedev prethodno je izjavio da diplomatski dogovor o nezavisnosti Kosova mora da uzme u obzir sve strane i ukazao da Rusija "ne može da prihvati svaku opciju".

"Moje lično mišljenje jeste da je Evropa suviše mala za političke eksperimente. Svaki dogovor o statusu neke evropske države mora da uzme u obzir interese svih strana", rekao je Medvedev novinarima u Rimu gde učestvuje na konferenciji o energiji.

On je naglasio da istorija pokazuje da ako se to ne uradi, onda "nema dobrih rezultata", dodavši da "Rusija ne može a da ne bude zainteresovana za te pregovore, ali da ne može da prihvati svaku opciju".

Ivanović i Hiseni o predlogu

Kao krajnji ishod u slučaju da nema dogovora Beograda i Prištine, ta rezolucija predviđa prihvatanje Ahtisarijevog plana. Nosilac srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, međutim, smatra da je tu reč o spekulacijama.

"Čini mi se da će se do nove rezolucije ili bar kostura za novu rezoluciju doći tek posle razgovora Buša i Putina početkom jula meseca. Izvesno je da Evropska unija i uopšte međunarodna zajednica mora sada da napravi plan B; do sada ga nisu pravili, ali sada ga moraju napraviti", kaže Ivanović.

"UN-misija je gotova, ona je mrtva odavno. Iz tog razloga se Evropska unija mora uvesti što je pre moguće; mislim da u tom pravcu idu i nastojanja da se napravi nova rezolucija koja bi uvela Misiju bez doticanja pitanja političko-pravnog aspekta statusa", kaže Ivanović.

Nakon poslednje sednice pregovaračkog tima Prištine, članovi tog tima tvrdili su da nisu dobili predlog rezolucije SAD-a i EU o odlaganju rešenja za status na četiri meseca. Zbog toga je i portparol pregovaračkog tima Skender Hiseni odbio da da bilo kakvu izjavu na tu temu.

"Otvaranje, u smislu ponovnog pregovaranja, paketa predsednika Ahtisarija je totalno neprihvatljivo. Radi se o paketu koji je naišao na prihvatanje kosovskog parlamenta i tim jedinstva traži, insistira i čvrst je u zahtevu da se brzo usvoji rezolucija Saveta bezbednosti, koja bi se temeljila na paketu predsednika Ahtisarija”, kaže Hiseni.

Hiseni je, međutim, najavio da bi u slučaju novog produženja statusnog procesa Priština mogla i drugačije da reaguje: "Ne isključuje se nijedna mogućnost.

Može se desiti da Kosovo bude prinuđeno i na alternativni put zaokruženja svog statusa i za to će odgovornost snositi one zemlje članice Saveta bezbednosti koje su blokirale zaokruživanje statusa preko procesa u Ujedinjenim nacijama."

Moskva i dalje čeka na srpski dokument

U Moskvi i dalje ništa ne znaju o dokumentu Beograda koji sadrži nove ideje za rešavanje statusa Kosova.

Takav stav prethodno su nezvanično saopštili i ruski zvaničnici. Podsećamo, ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je pre dva dana prvi put pomenuo taj dokument, rekavši da se njegova sadržina trenutno proučava u ruskoj prestonici.

U ambasadi Srbije u Moskvi rečeno za B92 da u tu instituciju nikada nije stigao dokument Srbije sa novim idejama za rešavanje statusa Kosova. "Ambasada ne zna za papir, on do nas nije stigao, jedino što znamo o tom dokumentu je ono što smo videli u štampi", kažu u ambasadi.

Istu tvrdnju iznela je i ruska strana, u čijem Ministarstvu spoljnih poslova nisu mogli da potvrde da su primili dokument koji se odnosi na status Kosova. "Nisam video nikakav dokument koji je stigao iz Beograda", rekao je ruski diplomata iz Trećeg evropskog odeljenja tog ministarstva, u čijoj nadležnosti je i Srbija.

Prema njegovim rečima, nije jasno kojim bi putem takav dokument bio uručen.

Koštunica: Propast rezolucije o nezavisnom Kosovu

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je "svaki nacrt rezolucije (za Savet bezbednosti UN) koji se zasniva na primeni Ahtisarijevog plana da Kosovo dobije nezavisnost osuđen na siguran neuspeh".

"Srbija izričito zahteva da Savet bezbednosti odbaci predlog rezolucije na osnovu koje bi se prekrojile međunarodno priznate granice Srbije", navodi se u izjavi Koštunice za medije.

Prema njegovim rečima, postoji puna podrška Rusije za principijelan stav Srbije da Savet bezbednosti, saglasno Povelji UN, može da izglasa samo rezoluciju koja jasno potvrđuje suverenitet, teritorijalni integritet i nepromenjivost međunarodno priznatih granica Srbije.

Ahtisari: Rusija će upotrebiti veto

Marti Ahtisari je izjavio da je, prema njegovom mišljenju, kraj godine poslednji rok da Kosovo dobije nezavisnost.

U intervjuu za finsku TV YLE, Ahtisari je rekao kako veruje da će Rusija upotrebiti pravo na veto u SB UN kako bi blokirala donošenje rezolucije o Kosovu koja se zasniva na njegovom planu.

To bi moglo da znači da će rešenje za Kosovo biti postignuto van UN, uz podršku SAD i EU, ocenio je Ahtisari.

Ahtisari je rekao da je uslov da Kosovo dobije podršku za sticanje nezavisnosti, ako je ne dobije preko UN, da počne da sprovodi plan koji je on predstavio.

Kosovo prioritet možda i za Sloveniju

Pitanje statusa Kosova moglo bi da bude jedan od glavnih zadataka slovenačkog predsedavanja Evropskoj uniji.

Šef diplomatije Slovenije Dimitrij Rupel je, tokom posete Luksemburgu, rekao da je u Ujedinjenim nacijama, zbog nesaglasja stalnih članica Saveta bezbednosti UN, predloženo odlaganje odlučivanja o statusu, od nekoliko meseci.

Rupel je rekao da bi se upravo zato moglo lako dogoditi da do poslednje faze pregovora o statusu Kosova dođe upravo u vreme kada Slovenija bude predsedavala EU, u prvoj polovini 2008. godine.

Rupel je ocenio i da bi predloženih nekoliko meseci odlaganja međunarodna zajednica morala da iskoristi za neke "popravke", koje bi išle pre svega u pravcu poboljšavanja statusa Srba na Kosovu, ali ne i u glavnom smeru, nezavisnosti pokrajine.

"Slovenija još podržava Ahtisarijev plan i ne vidi bolji od njega", kaže Rupel i dodaje da su Slovenija, EU i verovatno sav zapadni svet protiv drugih rešenja, koja bi mogla da se kreću u pravcu teritorijalnih promena.

Predstavljajući glavne zadatke slovenačkog predsedavanja EU, Rupel je kao centralni cilj naveo približavanje država Zapadnog Balkana EU, a kao konkretne zadatke, u okviru tog cilja, početak pregovora o pristupanju Makedonije EU i to da Srbija potpiše Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji sa EU.

Grčka protiv jednostranog rešenja

Ministarka inostranih poslova Grčke Dora Bakojani izjavila je, posle jučerašnjeg sastanka s ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem, da se Grčka protivi jednostranom rešenju za status Kosova koje bi destabilizovalo region.

Dora Bakojani je rekla da bi trebalo dati šansu da se pregovorima dođe do rešenja prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.