Vlahović odbacio navode iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije

Ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović odbacio je navode iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, prema kojima proces privatizacije u Srbiji otvara mogućnosti za korupciju. Istovremeno, Vlahović je pozvao članove Saveta na javnu raspravu, kako bi pred novinarima odgovorio na njihova pitanja.

Savet za borbu protiv korpucije, u izveštaju o politici i procesu privatizacije, navodi da je Zakon o privatizaciji neustavan, kao i da je neprecizno formulisan, što – kako se navodi - ostavlja prostor za zloupotrebe. U izveštaju se, ujedno, navode konkretni primeri preduzeća na čiju privatizaciju Savet ima primedbi. Ministar Vlahović, medjutim, tvrdi da je, večinom, reč o netačnim optužbama: “Tvrđenja u kojima se kaže: Mitros iz Sremske Mitrovice ima toliko magacina, toliko poslovnih prostora, sjajnu opremu. Ne navodi se kolike su obaveze, ne navodi se da je danas u toku postupak izvršnog sudskog utuženja – prodaje imovine – zbog nesposobnosti Mitrosa da plaća svoje dospele obaveze. Odmah da vam kažem, privatizacija tu nije završena, jer niko, niti jedan kupac nije spreman da uđe u firmu u kojoj je u postupku izvršna plenidba imovine. Pitanje Delte nema nikakve veze sa Ministarstvom i Agencijom. Poznato vam je da je Delta postala vlasnik Pekabete, koja je prethodno privatizovana, po starom Zakonu o privatizaciji, kupovinom akcija od manjinskih akcionara”, kazao je Vlahović.

Predsednik Saveta za borbu protiv korpupcije Verica Barać, medjutim, u izjavi za B92 tvrdi da je nemoguće da u hiljadu prodatih preduzeća nije bilo problematičnih slučajeva: “Mi smo zatrpani primedbama radnika, preduzeća, dostavljanja dokumentacije kao primedbe na proces privatizacije. To treba samo valjano razmotriti. Profesorka Golubović koja je radila razgovarala je i sa ljudima iz Ministarstva, i sa ljudima iz Agencije i sa ljudima iz preduzeća koji su nezadovoljni, gledala je i jednu i drugu dokumentaciju, razgovarala sa ljudima koji učestvuju u postupku privatizacije i ona je izdvojila određena preduzeća više kao primer, znači, tamo gde ima mnogo primedbi i osporavanja. Reći da je sve u redu… prvo, da li neko zaista smatra da u 1.000 privatizacija nema opravdanih primedbi. To, ja kao pravnik, ne mogu da razumem”.

Uprkos osporavanju navoda izveštaja, Vlahović je prihvatio preporuke koje je Savet izneo u izveštaju o privatizaciji u Srbiji, a koji treba da omoguće veću transparentnost procesa i da smanje prostor za zloupotrebe: “Zaključak broj jedan, preporuka: preispitati sve slučajeve privatizacije u kojima postoji sumnja. Nema problema, prihvatamo bez ikakve diskusije, ali ono što ne razumem, zašto se Savet bavi ustavnošću zakona, kada to nije posao Saveta, zašto Savet kaže na jednom mestu: novac od privatizacije bi trebalo drugačije da se raspodeljuje, kada je to ekonomska politika, a nju vodi vlada, a ne Savet za borbu protiv korupcije i čitav niz ekskurzija gde se odlazi u druge oblasti koje nisu delokrug Saveta”.

Vlahović je dodao da veruje da je izveštaj predstavlja dobrnonamernu kritiku i da obe strane, u javnom razgovoru, treba da razmene argumente. Verica Barać kaže da je upravo razgovor i bio osnovna svrha pisanja izvešataj: “U jednom tako važnom procesu koji je išao dosta brzo i verovatno dosta efikasno, potpuno je normalno da ima dosta problema i dosta osporavanja. Naravno, sve ih treba valjano pogledati, pa ono što je opravdana primedba treba je prihvatiti, ono što nije opravdano – obrazložiti zašto nije opravdano. Problemi zaista postoje, jako veliki, ne samo u postupku privatizacije, nego i u aferi sa šećerom, u mnogim drugim stvarima takođe”.