Svaka treća trudnoća završava se prekidom

Istina je, verovatno, negde na pola puta, a na to ukazuju i rezultati istraživanja da se gotovo svaka treća trudnoća završava namernim prekidom. Čak 75 odsto abortusa se radi iz medicinski indikovanih razloga, a samo četvrtina od ukupnog broja su neplanirane i neželjene trudnoće.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je 2014. godine bilo ukupno 17.238 prekida trudnoće, od čega 12.923 iz medicinskih razloga. U odnosu na 2010. godinu, kada su prijavljene 22.092 ove intervencije, broj abortusa je u konstantnom padu.

Da li je to odraz adekvatnog planiranja porodice i korišćenja savremenih metoda i sredstava kontracepcije, ili posledica neprijavljivanja svih prekida koji se rade u privatnim zdravstvenim ustanovama, zasad nema precizinih odgovora.

U Beogradu je, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, prošle godine evidentirano 5.628 namernih prekida trudnoće, a od tog broja 481 prijava je dostavljena iz privatnih lekarskih ordinacija. Šest privatnih ordinacija je prijavilo da su za godinu dana uradili do pet abortusa. Mnogi i ne prijavljuju intervenciju, jer nemaju svi dozvolu za obavljanje ove zdravstvene usluge.

"Činjenica je da je iz godine u godinu broj abortusa manji među zrelim ženama, ali razlog, nažalost, nije bolja svest o očuvanju zdravlja, već starost nacije, naročito ženske populacije. Sa druge strane, tinejdžerke nisu adekvatno edukovane, a veliki broj žena abortus smatra vidom kontracepcije", kaže primarijus mr sc. med. Tomislav Stefanović, upravnik Bolnice za ginekologiju i akušerstvo Kliničko-bolničkog centra Zemun.

Medicinska statistika pokazuje da svaka dvanaesta žena u Srbiji starosti od 15 do 49 godina godišnje uradi najmanje jedan namerni prekid trudnoće, a svaka četvrta ima iza sebe četiri ili više abortusa. Na ovu intervenciju se godišnje odluči između 6.000 i 10.000 devojaka uzrasta od 16 do 19 godina.

"Za lekare je velika enigma zbog čega veliki broj žena koje ne žele trudnoću ne koriste neke od kontraceptivnih metoda koje su dostupne i potpuno bezbedne, već se radije izlažu ozbiljnoj hirurškoj intervenciji. Posebno zabrinjava podatak da većina devojaka u Srbiji prilikom prvog seksualnog odnosa ne koristi kontraceptivna sredstva", ističe dr Stefanović.

Stručnjaci ističu da je alarmantno što trudnoću prekidaju najviše žene koje još nisu rađale. Od žena koje su se odlučile za abortus, njih 39,4 odsto nemaju decu, a skoro trećina koja se podvrgne abortusu kasnije ima problem sa ostvarivanjem materinstva, jer ova intervencija nosi veliki rizik od infekcija, krvarenja i mehaničkih povreda, čak i od steriliteta.