Zločinci beže pravdi, zakon nemoćan

O izručenjima ratnih zločinaca ne postoje sporazumi država na prostoru bivše Jugoslavije, a dvadeset godina posle rata to je i dalje političko pitanje.

Region bivše Jugoslavije nekada je bio poprište ratnih sukoba, a sada je skrovište za mnoge ratne zločince. U begu i skrivanju pomažu im dvojna državljanstva, ali i institucionalne slabosti zemalja u regionu.

Prema podacima pravosudnih organa Bosne i Hercegovine, zahvaljujući dvojnom državljanstvu u Srbiji se krije oko 100 pravosnažno osuđenih građana Bosne i Hercegovine. U Hrvatskoj se krije 110 osuđenika, dok je u Bosnu i Hercegovinu prebeglo 50 pravosnažno osuđenih državljana Hrvatske.

Na ruku ratnim zločincima ide to što sve zemlje u regionu još nisu uskladile pravne okvire kako bi mogle da potpišu sporazume o izručenju. To je slučaj sa Bosnom i Hercegovinom.

"Prvo, kada neko kaže 100 je tačno tamo u nekoj drugoj zemlji, oni onda verovatno zanju i gde su, a svakoj zemlji je u interesu da takve ljude na neki način proceusira. Međutim, postoji problem pravnog okvira - Bosna jedina još nije izmenila zakon u smislu da može svoje državljane izručiti drugoj državi, te ne može očekivati ni da će neko njoj iz zemalja u regionu izručiti svoje državljane", kaže Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine.

Srbija sa Hrvatskom ima potpisan sporazum o izručenju, ali su ratni zločinci izuzeti iz toga. Zločini počinjeni u ratu uvek će biti, pre svega političko pitanje, smatra novinar nedeljnika Vreme Filip Švarm.

"Neki ljudi koje Srbija sumnjiči za ratne zločine - ti ljudi u Hrvatskoj imaju status nacionalnih heroja, branitelja domovine, takođe je i obrnuto, Hrvatska takođe potražuje veliki broj ljudi iz Srbije, a ti ljudi opet u Srbiji imaju sasvim status. Uvek je to političko pitanje, kako pristupiti suđenjima takvim osobama. U svakom slučaju, valjda treba početi od nekog činjeničnog materijala", kaže Švarm.

Tačan broj skrivenih zločinaca nije poznat, a kako kaže Švarm - teško je poverovati da će svi ratni zločinci jednog dana odgovarati za svoja dela, imajući u vidu da do kraja nisu razrešeni ni mnogi ratni zločini iz Drugog svetskog rata.