Građani Srbije sve zaduženiji

Bankari kažu da Srbiji ne preti dužnička kriza, iako izgleda da se do kredita sve lakše dolazi. Sve popularniji su potrošački krediti koji se dobijaju u prodavnicama bez odlaska u banku. Građani se lako odlučuju za ove kredite, iako su kamate na potrošačke kredite u Srbiji najviše u regionu.

Kreditni zahtev popunjava se na licu mesta uz ličnu kartu, žiranti nisu potrebni. Međutim, to ne znači i da svako dobija kredit. Izveštaj kreditnog biroa da li neko može da se zaduži stiže najkasnije za deset minuta, ali će preuzimanje robe sačekati.

"Da bi odneo robu kući mora da potvrdi navode iz svog intervjua koji je imao sa prodavcem na prodajnom mestu, to su dva jednostavna papira, dva jednostavna dokumenta i odnose se na visinu primanja klijenta", kaže Vladimir Marković, potpredsednik izvršnog odbora Findomestik Banke

Za građane ovakav kredit znači kupovinu na rate, iako im se zbog tih rata, odnosno kredita uvećava cena robe koju kupuju.

Sa prosečnom godišnjom kamatnom stopom od 14,28 odsto, potrošački krediti u Srbiji su najskuplji u regionu - najjeftiniji su u Hrvatskoj sa kamatnom stopom od 11,36 odsto. U Evropskoj uniji kamate se kreću oko 8,5 odsto.

"Visoke kamatne stope su na neki način pozitivne, NBS sa ciljem postavlja uslove bankama, da ti krediti budu skuplji, što se na kraju krajeva, odbija od džepa potrošača, ali svakako smanjuje zaduženost", kaže Dušan Uzelac, autor sajta Kamatica.

"Pošto svakodnevno imamo podatke o kreditnom birou, ti podaci govore da uređenost obaveza koje građani imaju u plaćanju obaveza iznosi 98,8 odsto. Dakle docnja, zakašnjenje, koje građani imaju u plaćanju obaveza iznosi 1,2 odsto", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar u Udruženju banaka Srbije.

Ipak, ekonomska teorija i praksa u zemljama u tranziciji pokazale su da visoka naplata kredita ne traje večno i da pre ili kasnije dolazi do dužničke krize čiji su najčešći uzroci pojednostavljene i nedovoljno kontrolisane procedure za odobravanje kredita.