Svet 1

10.09.2024.

9:40

Cure najstrože čuvani detalji iz samog vrha Kijeva; "Čelični" general je znao sve

Novi političko-publicistički bestseler, biografija Valerija Zalužnog, zatalasala je celokupnu javno-političku scenu u Ukrajini i otkrila brojne nepoznate detalje sukoba sa Volodimirom Zelenskim.

Izvor: Jutarnji list

Cure najstrože čuvani detalji iz samog vrha Kijeva; "Čelični" general je znao sve
EPA-EFE/UKRAINIAN PRESIDENTIAL PRESS SERVICE HANDOUT

Podeli:

Knjugu "Železni general. Lekcije ljudskosti" je napisala Ljudmila Dolhonovska, bivša savetnica za strateške komunikacije Zalužnog, između 2020. i ožujka 2023. godine.

Pošto Zalužni uživa gotovo mitski status u Ukrajini, istraživanja napravljena krajem prošle godine pokazala su da bi on mogao pobediti Volodimira Zelenskog kada bi se kandidovao za predsednika države.

Iako je knjiga napisana tako da se ni u jednom njenom delu ne dovodi u pitanje ono što je Zalužni odlučivao, njena vrednost je u tome što su u njoj prvi put objavljeni slučajevi iz kojih je vidljivo nepoverenje koje je vladalo na relaciji predsednik Ukrajine - omiljeni zapovednik vojske.

Naime, Zalužni je dobio na uvid rukopis i nije tražio izbacivanje spornih delova, što znači da je potvrdio njihovu istinitost.

Knjiga je tako na javnu scenu vratila raspravu o političkim izgledima Zalužnog u budućnosti jer jasno suprotstavlja "željeznog generala" političkom vođstvu zemlje na čelu sa Zelenskim. A to je samoo jedan od dokaza da, uprkos "londonskom egzilu", čelični general ostaje ključna figura unutrašnje politike, prenosi Jutarnji list.

U knjizi se kao prva trzavica na relaciji Zelenski-Zalužni opisuje događaj iz 2021. kada je "izvesni službenik Kancelarije predsednika", zahtevao da se u ime vrhovnog zapovednika objavi "politizovana, emotivna i uvredljiva" izjava upućena tadašnjem predsednimku parlamenta Dmitriju Razumkovu s kojim je tada predsednik Zelenski bio u ozbiljnom sukobu, ali Zalužni to nije učinio.

U knjizi se takođe navodi da je Zalužni uoči ruske invazije insistirao na uvođenju vojnog stanja i opšte  mobilizacije, ali vlast je odbila, uz objašnjenje da bi to izazvalo paniku u Ukrajini. Mnogi to zameraju Zelenskom, podsećajući na njegove brojne izjave početkom 2022. da neće biti invazije i da će Ukrajinci moći da "roštiljaju u maju".

U knjizi se navodi i optužba prema kojoj "ispravne političke odluke nisu donesene sve do februara 2022., a to je jedan od razloga što su Rusi uspeli da zauzmu dio teritorija", kao i da, kada je u martu oslobođena Kijevska regija, "Predsednička kancelarija počela aktivno da se meša u borbeno planiranje".

Dvanaest dana pre početka ruskog napada 24. februara 2022. zapovedno-šabne vežbe "Zametil 2022.", u sklopu kojih je Glavni štab ukrajinske vojske rasporedio trupe za odbijanje Rusije, pokazale su da će Ukrajina izgubiti. Zalužni je zato insistirao na uvođenju vanrednog stanja i objavi opšte mobilizacije.

"Ali političko vođstvo nije preduzelo takve korake. Razlog je jasan: neprijatelju se nisu smeli dati razlozi. Činjenica da je ruska agresija bila ‘ničim izazvana‘ pomogla nam je da zadržimo svoju poziciju u međunarodnoj areni i dobijemo snažnu podršku", otkrila je Dolhonovska.

Prema njenim informacijama (uz očito odobravanje Zalužnog), uplitanje "odozgo" u vojne poslove počelo je pred kraj leta 2022. Ona tvrdi da "kada je vojska spasila Kijev i stabilizovala liniju fronta, političari su se osećali kao zapovednici i počeli su se mešati u planiranje operacija, zahtievajući brze pobede. Javno upozoriti na to značilo bi vlastitom rukom potpisati dekret o otkazu. Budući da laganje nije opcija za Zalužnog, postojao je samo jedan izlaz - odlučio je da ćuti".

Biografija "Železni general. Lekcije ljudskosti" otkriva i da su ukrajinskim političarima trebale brze pobede kako bi zatražili pomoć od zapadnih saveznika i zadržali domaću podršku. Umesto toga, vojska se pod zapovedništvom Zalužnog vodila sposobnostima odbrambenih snaga i mogućim pokretima Rusa, a za to navodi dva primera - Harson i Bahmut. U knjizi se oslobađanje Harsona naziva "pobedom od strateške važnosti", ali odmah dodaje da je vojska taj uspeh smatrala delimičnim.

"Na kraju krajeva, nismo uspeli u potpunosti da uništitmo neprijateljsku grupu od 25.000 vojnika, koja se nalazila na desnoj obali Dnjepra. Ponestalo nam je artiljerijskih granata i vremena da operaciju izvedemo u celosti", piše u knjizi.

Napokon, o krvavoj desetomesečnoj odbrani Bahmuta, čiju su svrsishodnost doveli u pitanje saveznici Ukrajine, Dolhonovska otkriva kako je vojska na terenu već u septembru 2022. rekla da je potrebno napustiti Soledar i Bahmut i zauzeti uzvisine duboko u regiji Donjeck. Istu su verziju zastupali Zalužni i Glavni štab.

"Ali, na kraju je odobrena druga strategija - zadržati Bahmut“, navodi se u knjizi.  

Podeli:

1 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: