"Teorija pobede"; General zna kako da zaustavi Putina

Plan, nazvan "Teorija pobede", biće zvanično predstavljen sledećeg ponedeljka, 12. oktobra, kada se u Varšavi sastane neformalna radna grupa posvećena budućnosti NATO-a, saznaje Blumberg. Reč je o takozvanom Bergenskom formatu.

Međutim, većina članica Alijanse neće učestvovati, uključujući Hrvatsku. Pored Poljske, učesnice su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Finska, a uskoro bi mogla da se pridruži i Danska. Prvi sastanak ove grupe održan je prošle godine u Bergenu, u Norveškoj, pa otuda i naziv inicijative. Mnogo je zanimljivije to što Pentagon nije pozvao važne saveznike SAD na sastanak u Varšavi, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, niti baltičke države.

Blokada kopnenih snaga

"Teorija pobede" zasniva se na integraciji tradicionalnih vojnih kapaciteta kao što su avijacija, artiljerija, tenkovi i pešadija sa novim odbrambenim tehnologijama - posebno veštačkom inteligencijom, bespilotnim letelicama i autonomnim sistemima sa minimalnim ljudskim posadama. Objavljivanje plana ima za cilj da uveri javnost u spremnost Alijanse u suočavanju sa rastućim tenzijama između NATO-a i Rusije i da pokaže saveznicima kako će se tradicionalno oružje kombinovati u praksi sa inovacijama koje su dominirale bojnim poljem od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Portparol generala Grinkevič, pukovnik Martin O’Donel, odbio je da ulazi u operativne detalje, ali je naglasio da je inicijativa "isključivo odbrambene prirode, osmišljena da održi prednost NATO-a". "S obzirom na nestabilno i složeno globalno bezbednosno okruženje, sada moramo stvoriti uslove za odvraćanje agresije i, ako je potrebno, za pobedu u slučaju napada", rekao je O’Donel.

Blumbergovi nalazi pokazuju da bi u slučaju otvorene agresije na državu članicu NATO-a, Alijansa blokirala napad koristeći kopnene snage, ali i masovnu upotrebu jeftinih dronova i sistema za ciljanje zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Ukratko, primarni cilj je trenutno i masovno uništavanje ruskih sistema komandovanja i kontrole, što će dovesti do brzog poraza neprijatelja.

Dokument takođe snažno naglašava potrebu za izbegavanjem nenamernih provokacija i zajedničkom borbom protiv hibridnih pretnji, tj. agresivnih akcija koje još nisu otvoreno ratovanje. Demonstriranjem pune spremnosti, NATO želi da natera Rusiju da pretpostavi da nema šanse za uspeh.

Prioriteti trošenja

Ovaj stav zastupa i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je nedavno podsetio da, iako trenutno nema naznaka da Rusija priprema konvencionalni napad na države članice Alijanse, Evropa mora stalno da ostane spremna za hibridne napade koje podržava režim Vladimira Putina.

Objavljivanje novog koncepta poklapa se sa pregledom američkog angažovanja na Starom kontinentu. Ovog leta, Sjedinjene Države su poslale poseban upitnik svojim evropskim saveznicima. Vašington je ispitivao nivo domaće potrošnje za odbranu i podršku politici predsednika Donalda Trampa.

Anketa ima za cilj da posluži kao osnova za odluke o planiranom smanjenju vojnih izdataka SAD za evropsku odbranu. U okviru iste ankete, SAD su takođe pitale saveznike da li imaju dodatne snage koje bi mogle da doprinesu odbrambenim planovima NATO-a pod komandom generala Grinkevič.

Nova strategija ima za cilj da pomogne evropskim prestonicama da daju prioritet odbrambenim izdatcima postizanjem ravnoteže između tradicionalne opreme, kao što su tenkovi, i modernih tehnologija. Zemlje istočnog bloka već pojačavaju pripreme, izveštava Financial Times. Estonija pomera svoje trupe bliže granici sa Ruskom Federacijom, a Poljska se sprema da usvoji zakon o punoj državnoj pripravnosti u slučaju rata. Prema pisanju poljskih medija, odredbe zakona imaju za cilj da pojednostave sistem upravljanja nacionalnom odbranom i ubrzaju proces premeštanja trupa na kritične lokacije.