Evropa se sprema za scenario iz noćne more – biće žrtava; "Moramo biti spremni na nešto ozbiljno"

Međutim, pripreme su takođe otkrile podele oko toga koliku ulogu EU treba da igra u bezbednosnim pitanjima i da li bi se napori bloka preklapali sa naporima NATO-a. Razgovori o scenariju noćne more odvijali su se poslednjih nedelja među ambasadorima svih 27 članica EU, koji su se sastajali u "ograničenom formatu", što znači bez mobilnih telefona ili pomoćnika.

Razgovori su se intenzivirali nakon što je dron sa eksplozivom pronađen na aerodromu u Lajpcigu u avgustu, rekli su diplomate i zvaničnici za Politiko, govoreći pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o poverljivim diskusijama.

EU godinama razmatra takve scenarije i predstavila je "hibridni set alata" usmeren na koordinaciju odgovora na sajber napade, mešanje u izbore i sabotažu. Međutim, poslednji razgovori su se fokusirali na rizik od ozbiljnijih napada koji bi mogli da izazovu veliki broj žrtava.

"Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident nije nezamisliv"

Dvojica diplomata su rekli da je sastanak ambasadora EU prošle srede bio posebno posvećen takvim primerima. EU tvrdi da je od početka invazije na Ukrajinu Moskva intenzivirala kampanju sajber napada, sabotaža i drugih tajnih operacija širom Unije.

"Evropske demokratije se suočavaju sa sve većim brojem pretnji. Jačamo naše kapacitete za predviđanje i otkrivanje pretnji, poboljšavamo sisteme ranog upozoravanja i osiguravamo da Evropa može brzo i kolektivno da reaguje kada se naša demokratska otpornost testira", rekao je za Politiko evropski komesar za pravdu Majkl Mekgrat.

Razgovori između diplomata i ministara EU fokusirali su se na raspoređivanje timova za brzo reagovanje, oslobađanje nekih sredstava EU koja bi mogla biti dostupna pogođenoj zemlji i kako bi lideri EU trebalo da komuniciraju u takvoj situaciji, rekao je zvaničnik EU.

"Moramo biti spremni na nešto ozbiljno. Nažalost, Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident, nešto što bi izazvalo višestruke žrtve, nije nezamisliv", priznao je visoki diplomata EU.

Gotovo svakodnevni izveštaji o hibridnim napadima

Još jedan zvaničnik EU dodao je:

"S obzirom na obim i obim ruskih aktivnosti, pre ili kasnije će definitivno biti žrtava. Srećom, do sada ih nije bilo."

Blok se suočava sa gotovo svakodnevnim izveštajima o takozvanim hibridnim napadima, terminom koji EU i NATO koriste za opisivanje subverzivnih aktivnosti koje su ispod praga direktnog ratnog čina. Juče je, prema bugarskim zvaničnicima, nekoliko mornara nestalo nakon što su im dronovi potopili brod u Crnom moru.

To dolazi nakon incidenta na aerodromu u Lajpcigu, sumnjivog požara na poljskoj zemaljskoj stanici koja upravlja komunikacijama Starlinka i plana za postavljanje zapaljivih naprava na komercijalnim transportnim čvorištima širom EU i Velike Britanije.

Šta ako neko pogine u hibridnom napadu?

"Prilično je očigledno da će, kako Rusija koristi sve smrtonosnija sredstva da testira našu spremnost i volju da preduzmemo kontramere, u nekom trenutku biti žrtava. U nekom trenutku, namerno ili nenamerno, to se dešava", rekla je Teija Tilikajnen, direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji.

Ako bi u napadu poginulo nekoliko građana članice EU ili NATO-a, pritisak na obe institucije da nešto preduzmu bio bi ogroman.

"Veoma se plašimo da će u nekom trenutku biti oduzet život u jednoj od savezničkih zemalja", potvrdio je diplomata NATO-a, dodajući da bi zbog toga "pritisak da se deluje bio veoma veliki".

Kritika Evropske unije

Međutim, diskusije na nivou EU izazivaju kritike nekih evropskih prestonica, koje smatraju da Unija prekoračuje svoju bezbednosnu ulogu i potencijalno duplira osnovne funkcije NATO-a, transatlantskog saveza koji je bio temelj evropske bezbednosti 80 godina.

"Postoji rizik da će ovo biti veoma zbunjujuće za donosioce odluka na svim nivoima. Ako dođe do zabune ili dupliranja, to bi moglo usporiti donošenje odluka, što ima posledice jer je vreme uvek ključno", upozorila je Oana Lungesku, istaknuta saradnica britanskog Kraljevskog instituta za studije odbrane i bezbednosti (RUSI) i bivša portparolka NATO-a.

Još jedan problem je nedostatak bezbednih komunikacionih kanala unutar EU i zabrinutost da bi osetljive informacije razmenjene tokom sastanaka ambasadora mogle da procure, reklo je nekoliko diplomata.

Izveštaji da je bivši mađarski ministar spoljnih poslova podelio sadržaj razgovora na nivou lidera sa svojim ruskim kolegom samo su produbili ove zabrinutosti, što je navelo neke prestonice da odluče da ograniče najosetljivije informacije na formate NATO-a.

"Moja vlada je veoma sumnjičava prema deljenju osetljivih obaveštajnih podataka u Koreperu ili čak u prostoriji u kojoj se lideri sastaju. To ili završi u medijima ili ide direktno u Moskvu", rekao je diplomata iz jedne zemlje Istočnog bloka.

Fon der Lajen predstavlja novu ideju

Otpor takvim inicijativama dolazi istovremeno sa naporima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ojača bezbednosnu ulogu Unije.

U svom poslednjem obraćanju o stanju nacije u Strazburu, bivša nemačka ministarka odbrane predstavila je ideju o "protokolu o vanrednim bezbednosnim situacijama" koji bi pomogao državama članicama da se koordiniraju upravo u scenariju o kojem se raspravlja.

Očekuje se da će protokol, zajedno sa predlogom fon der Lajen za osnivanje "Evropskog saveta bezbednosti", biti uključen u ključnu "Evropsku bezbednosnu strategiju" koja će biti objavljena početkom novembra, rekla su dva diplomate.

Kritičari: Već imamo mehanizme na snazi

Ali nekoliko diplomata je prigovorilo, tvrdeći da bi za uspostavljanje takvih mehanizama bilo potrebno meseci i da bi se njihove funkcije potencijalno preklapale sa mehanizmima koji već postoje unutar EU. Umesto stvaranja novih formata koji bi dodatno zakomplikovali sistem, jedan visoki nacionalni diplomata smatra da bi EU trebalo više da se oslanja na postojeće alate za reagovanje u kriznim situacijama.

"Veoma nam je neprijatno zbog ovog protokola za bezbednosne vanredne situacije. Već imamo mehanizme na mestu. Ako dođe do krize, imamo Integrisani politički odgovor (IPCR), koji je veoma dobro funkcionisao tokom pandemije i drugih kriza", rekao je diplomata.

IPCR je uspostavljen u okviru Lisabonskog ugovora i omogućava zemlji koja predsedava EU, na zahtev pogođene zemlje, da sazove hitne sastanke kojima prisustvuju stručnjaci iz NATO-a, Ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih organizacija.

Francuska je aktivirala Član 42.7 2015. godine

U slučaju velikog hibridnog napada, najbolji način delovanja je i dalje na pogođenoj državi. Nakon terorističkih napada u Bataklanu 2015. godine, Francuska je aktivirala Član 42.7 EU, što je jedini put kada je klauzula o uzajamnoj pomoći do sada primenjena.

Lungesku je, međutim, istakla da je to bila "politička odluka" Pariza koja nije dovela do većih konkretnih oblika međusobne pomoći, osim koordinacije istraga terorizma između Francuske i Belgije.

Da bi se izbegla zabuna oko toga ko šta radi u slučaju napada sa masovnim žrtvama, Lungesku je tvrdila da obe strane treba da podele zadatke: NATO treba da se bavi razmenom obaveštajnih podataka i vojnim odvraćanjem, dok bi EU trebalo da se fokusira na civilni odgovor.

Prema rečima Tilikajnen, napori EU da koordinira odgovore na hibridne napade su korisni, ali samo do određene mere. Međutim, ona je naglasila da se oni "ne mogu porediti sa merama otpornosti na nacionalnom nivou", kao što je finski pristup "sveobuhvatnoj bezbednosti".

Lungesku je takođe rekla da Moskva ne pravi razliku između dve organizacije.

"Iskreno, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije važno da li se odluke donose u Koreperu 2 ili Severnoatlantskom savetu", rekla je, misleći na sastanke ambasadora EU i tela za donošenje odluka NATO-a.