Uzbuna! Nemačka je na meti?

Šefovi nemačkih obaveštajnih službi retko govore tako otvoreno. Obično se razgovori koje članovi parlamentarnog odbora Bundestaga za nadzor obaveštajnih službi vode s predsednicima Savezne obaveštajne službe (BND) i Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV) – kao i sa predsednikom Vojne kontraobaveštajne službe (MAD) – odvijaju u bezbednim prostorijama zaštićenim od prisluškivanja i imaju strogo poverljiv karakter.

Međutim, od 2016. jednom godišnje održava se javna sednica. Otvorena je za novinare, a uz prethodnu prijavu i za sve građane. Oni koji su ovog ponedeljka 5. oktobra prisustvovali sednici mogli su da vide tri veoma zabrinuta šefa obaveštajnih službi. Oni su predstavili sliku zemlje koja se trenutno nalazi usred sukoba s Rusijom.

Rusija se oslanja na zastrašivanje i destabilizaciju

"Ono što vojni scenariji predviđaju kao pretnje za 2029. godinu, u tajnom svetu obaveštajnih službi već je stvarnost", rekao je predsednik BfV-a Zinan Zelen. On se osvrnuo na procene stručnjaka NATO koje ukazuju na to da bi Rusija, pod određenim uslovima, za nekoliko godina mogla da bude sposobna da napadne Alijansu.

Fly Of Swallow Studio / Shutterstock.com

Prema rečima predsednika BND-a Martina Jegera, trenutno nema naznaka o neposrednom vojnom napadu. Umesto toga, Moskva vodi "rat iz senke" koji uključuje sabotaže, sajber-napade, dezinformacije i špijunažu. "Nijedna druga zemlja trenutno ne predstavlja tako direktnu, sveobuhvatnu i konkretnu pretnju po Nemačku", izjavio je Jeger, ali i dodao: "Nemačkoj preti opasnost da bude uvučena u nasilni sukob sa Rusijom."

Nemačka na meti Kremlja

Razlog je jasan: Nemačka igra ključnu ulogu u pružanju podrške Ukrajini – vojno, finansijski, humanitarno i ekonomski. Iz perspektive Kremlja, kako je analizirao Jeger, Nemačka predstavlja "veliku prepreku za projekciju ruske hegemonističke moći u Evropi". "Ako bi Nemačka poklekla, stabilnost čitave Evrope – kao i evropska podrška Ukrajini – bili bi ugroženi."

Mike Schmidt / imago stock&people / Profimedia

Obaveštajne službe procenjuju da Rusija namerno pokušava da stvori neizvesnost i oslabi otpornost zapadnih društava. Zelen je govorio o "hladno proračunatim operacijama destabilizacije". Pored špijunaže, raste sklonost i ka aktima sabotaže, pa čak i ciljanim ubistvima. Transportne rute, vojna infrastruktura i odbrambena industrija smatraju se posebno ranjivim.

Rat u Ukrajini možda ulazi u odlučujuću fazu

Obaveštajne službe izrazile su zabrinutost zbog toka rata u Ukrajini. Rusija namerava da održi pritisak na zemlju tokom predstojeće zime. Istovremeno, Moskva pokušava da ometa isporuke zapadnog naoružanja.

Kao primer, nadležni organi naveli su sumnjivi pokušaj napada na aerodromu Lajpcig-Hale. U avgustu je tamo, u blizini ukrajinskog teretnog aviona, pronađen dron s eksplozivom. Zelen, šef BfV-a, ukazao je na jasne indicije o umešanosti Rusije.

"Potrošni" agenti i organizovani kriminal

Domaća obaveštajna služba posebno je zabrinuta zbog sve češće upotrebe takozvanih "agenata nižeg ranga". Rusija više ne mora nužno da ubacuje sopstvene operativce – umesto toga, pojedinci na terenu regrutuju se putem digitalnih kanala za zadatke kao što su nadzor, transport ili akti sabotaže. "Društvene mreže tu igraju ključnu ulogu", napomenuo je Zelen.

Služba smatra još problematičnijom mogućnost bliže saradnje ruskih obaveštajnih službi i organizovanog kriminala. To je razvoj događaja za koji će bezbednosni organi morati sve više da se pripremaju u budućnosti. Nema mesta opuštanju uprkos odsustvu znakova invazije

Prema navodima BND-a, postoje razlozi za zabrinutost i zbog načina na koji Rusija postepeno pomera granice putem ciljanih akcija. Kao primeri navedeni su preleti dronova iznad teritorije NATO i narušavanja vazdušnog prostora Moldavije. "Rusija veoma svesno pomera granice ka svojevrsnoj novoj normalnosti", rekao je Jeger.

Kao mogućnost se razmatraju ograničene, tajne akcije protiv pojedinih država NATO – posebno u baltičkom regionu. Jeger je podsetio na "male zelene ljude" na Krimu 2014. godine – termin koji se koristio za ruske trupe koje su se tada pojavile kao tajne jedinice bez zvaničnih oznaka. Slične operacije mogle bi da se koriste za testiranje spremnosti Alijanse na reagovanje.

Zašto službe misle da je pomoć Ukrajini neophodna?

Jeger je dao nedvosmislen odgovor na pitanje da li bi Nemačka bila bezbednija ako bi pružala manju podršku Ukrajini. Pružanje pomoći Kijevu u ključnom je interesu Nemačke, rekao je šef BND-a i dodao da greši svako ko veruje da bi prestanak podrške ujedno doveo do nestanka sukoba s Rusijom.

EPA/FILIP SINGER / POOL

Prema proceni te službe, poraz Ukrajine imao bi dalekosežne posledice po evropski bezbednosni poredak. Među mogućim ishodima su nestabilnost, novi talasi raseljavanja i slabljenje Evrope.

Kina ostaje dugoročni izazov

Pored Rusije, Kina i dalje predstavlja fokus interesovanja bezbednosnih službi. Služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV) ponovo je upozorila na pokušaje sticanja pristupa nemačkom stručnom znanju putem istraživačkih saradnji i univerziteta. Veštačka inteligencija, kvantna tehnologija, hipersonična tehnologija i biotehnologija, oblasti su koje izazivaju posebnu zabrinutost.

Nadležni organi sa zabrinutošću posmatraju i širenje upotrebe kineskih tehnoloških proizvoda. Podaci koji "cure" iz umreženih vozila ili kućnih aparata mogli bi da budu zloupotrebljeni. U ekstremnom scenariju, zamislivo je čak i daljinsko isključivanje sistema.

Desničarski ekstremizam ostaje ključna pretnja

Ekstremizam je takođe zauzeo važno mesto u raspravi. Kada je reč o desničarskom ekstremizmu, Zelen je ukazao na "izuzetno zabrinjavajući trend" širenja grupa koje su sve više orijentisane na akciju i sklone nasilju. Ta scena se sve više međunarodno povezuje i privlači mlađe članove.

Istovremeno, predsednica Službe za vojnu kontraobaveštajnu delatnost (MAD) Martina Rozenberg izvestila je o porastu sumnjivih slučajeva ekstremizma unutar Bundesvera. Rastuća društvena radikalizacija ne zaobilazi ni oružane snage.

Agencije traže šira ovlašćenja

U svetlu sve većih pretnji, čelnici obaveštajnih službi BND i BfV branili su planiranu reformu tih službi, koje vlada namerava da transformiše u "potpuno opremljene obaveštajne službe". U planu je značajno proširenje njihovih ovlašćenja u pogledu prikupljanja, čuvanja i automatizovane analize podataka. Pored toga, agencijama bi trebalo da se po prvi put omogući da se aktivno suprotstave pretnjama poput sabotaža ili sajber-napada izvođenjem kontranapada.

"U uslovima geopolitičke nestabilnosti, sistemskog rivalstva koje vodi ka sukobima i hibridne agresije, više nego ikad su nam potrebni specijalizovani kapaciteti i snažni bezbednosni sistemi", upozorio je Zelen. Šef BND-a Jeger je dodao: "Ako dobijemo ta ovlašćenja, koristićemo ih. A naši protivnici će osetiti posledice."

Međutim, kritičari upozoravaju da se granica između prikupljanja obaveštajnih podataka i policijske intervencije sve više briše. Političar stranke Zelenih Konstantin fon Noc, član parlamentarnog odbora za nadzor obaveštajnih službi, dovodi u pitanje to da li će agencije biti pod strožim nadzorom s obzirom na proširenje njihovih ovlašćenja. On očekuje da će se Savezni ustavni sud baviti planiranom reformom obaveštajnih službi.