Melanšon poslao kontroverznu poruku o ratu: "Ukrajinski napadi podstiču eskalaciju"

Francuski birači izaći će na predsedničke izbore u aprilu 2027. godine. Aktuelni predsednik Emanuel Makron završava drugi mandat i nema mogućnost da se ponovo kandiduje.

Ankete pokazuju da podrška raste Marin Le Pen, liderki krajnje desnog Nacionalnog okupljanja, ali i Melanšonu, kandidatu krajnje leve Nepokorene Francuske (LFI). Oboje su se ranije suočavali sa kritikama zbog navodno proruskih stavova, zbog čega sada nastoje da promene sliku o svom odnosu prema Moskvi.

Melanšon: "Ukrajina napadima eskalira rat"

Melanšon je objavio video-snimak o ratu u Ukrajini uz poruku: "Od prvog dana osuđujemo rusku invaziju na Ukrajinu."

"Zahtevamo povlačenje Rusije iz Ukrajine. Diplomatija je i dalje jedini izlaz. Rat neće rešiti ovu situaciju. Ovo traje već četiri godine!", naveo je Melanšon.

Međutim, u nastavku snimka izneo je tvrdnje prema kojima i Kijev snosi deo odgovornosti za nastavak eskalacije.

"Mnogo slušamo o pretnji koju predstavlja Rusija, ali brine nas što se niko ne pita zašto se ta pretnja danas čini većom nego ranije. Zašto?", upitao je.

Potom je ocenio da je to "povezano sa ukrajinskim napadima duboko na ruskoj teritoriji".

"Ko može da zamisli da bi ijedna zemlja dozvolila napad na sopstvenu prestonicu, a da na to ne odgovori?", upitao je Melanšon, očigledno misleći na ukrajinske napade dronovima na Moskvu.

U videu nije govorio o ruskim napadima na ukrajinske gradove, uključujući Kijev, koji je bio meta brojnih udara balističkim projektilima i dronovima.

"Činjenica je da se, čak i ako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, u ovim okolnostima eskalacija nastavlja", rekao je Melanšon.

Pozvao je na diplomatiju i mirovne pregovore, ali nije izneo detalje o tome kako bi trebalo rešiti pitanje ruskih teritorijalnih zahteva i ruskog odbijanja prekida vatre.

I krajnja desnica menja stav

Promenu pristupa prema Rusiji od početka rata 2022. godine prolazi i francuska krajnja desnica.

Marin Le Pen je prošle nedelje kritikovala Rusiju zbog zaplene imovine evropskih kompanija, ali je istovremeno rekla da bi Pariz trebalo da smanji finansijsku pomoć Ukrajini.

Kandidat centra Gabrijel Atal ocenio je njene stavove o Ukrajini kao "nepodnošljive i neodgovorne" dvostruke standarde.

Atal smatra da bi obustavljanje pomoći Ukrajini ojačalo rusku dominaciju, a time i pretnju koju Rusija predstavlja.

Neizvesna borba za glasove centra

Atalov stav o Ukrajini je jasan - podršku Kijevu smatra "dužnošću i interesom" Francuske, a zalaže se i za korišćenje zamrznute ruske finansijske imovine u Evropi za pomoć Ukrajini.

Ipak, on je samo jedan od nekoliko kandidata koji se bore za glasove političkog centra. Prema anketama navedenim u tekstu, rasipanje glasova moglo bi uticati na sastav drugog kruga izbora.

Među kandidatima koji ciljaju birače centra su i Eduar Filip, koji je u maju posetio Kijev, Rafael Gliksman i Bruno Retajo.