Evropa strahuje od nuklearnog rata: "Jedan pogrešan potez i gotovo je"

Prema navodima britanskog lista, koji se poziva na šest izvora upoznatih sa razgovorima, Pariz želi da uskladi nemačku doktrinu o upotrebi oružja za takozvane duboke precizne udare (DPS) sa francuskom nuklearnom strategijom.

Jedan francuski zvaničnik upozorio je da bi konvencionalni napad na neki cilj u Rusiji mogao da izazove nuklearni odgovor.

"Ako Rusi pogrešno protumače signal, mogli biste da pređete nuklearni prag, a da toga niste ni svesni", rekao je on.

Nemačka ubrzano gradi arsenal

Nemačka, zajedno sa Velikom Britanijom, Poljskom, kao i nordijskim i baltičkim državama, značajno jača arsenal oružja dugog dometa kako bi pojačala odvraćanje Moskve.

Berlin nabavlja i razvija različite rakete koje se lansiraju sa kopnenih platformi, dometa od 500 do više od 2.000 kilometara, što bi mu omogućilo da gađa ciljeve duboko na teritoriji Rusije.

Ove aktivnosti deo su nastojanja Nemačke da preuzme vodeću ulogu u evropskom naoružavanju, nakon ruske invazije na Ukrajinu i neizvesnosti u vezi sa američkom podrškom pod predsednikom Donaldom Trampom.

Nemački odbrambeni budžet za petogodišnji period, zaključno sa krajem 2030. godine, iznosi 780 milijardi evra.

Francuska razgovara o svojoj nuklearnoj doktrini sa više evropskih zemalja otkako je predsednik Emanuel Makron u martu pokrenuo raspravu o tome kako bi francuski nuklearni arsenal mogao da štiti i druge evropske države.

Francuski zvaničnici strahuju da bi Moskva, zbog Makronovog koncepta "isturenog odvraćanja", mogla da smatra Pariz odgovornim za napade koje izvedu njegovi partneri.

"Ako nekoga pozovete u svoju kuću, odgovorni ste ako je zapali", rekao je jedan od izvora upoznatih sa razgovorima.

Prema rečima jednog zvaničnika, Francuska je kao nuklearna sila razvila nepisana pravila ponašanja koja Nemačka nema. Zbog toga bi bilo bolje uspostaviti jasnu i javnu doktrinu, kako Rusija nikada ne bi pogrešno protumačila namere evropskih saveznika.

Berlin: "Potpuno se slažemo"

Visoki nemački zvaničnik izjavio je da se Berlin "ne bi mogao više složiti" sa stavom da je evropskim prestonicama potrebna zajednička doktrina i zajedničko razumevanje lestvice eskalacije.

Dodao je da je upravo Nemačka pre tri godine pokrenula raspravu o jačanju konvencionalnog odvraćanja i da je od početka bilo jasno da nabavka ovakvih vojnih sposobnosti mora da bude praćena dogovorom o njihovoj upotrebi.

Prema njegovim rečima, formalni razgovori su kasnili zbog unutrašnje francuske rasprave o nuklearnoj strategiji.

Jedan od mogućih ishoda jeste zajednička izjava Nemačke, Francuske i Velike Britanije, iako je takav dogovor još daleko.

Francuske strahove ublažio je i visoki britanski zvaničnik, koji je ocenio da se nemačka strateška kultura brzo menja.

Velika Britanija i Nemačka razvijaju oružje dometa većeg od 2.000 kilometara na osnovu bilateralnog sporazuma iz 2024. godine, a dve zemlje razgovaraju i o mogućnosti uključivanja Francuske u taj projekat.

Britanski zvaničnik naveo je da je cilj dubokih preciznih udara slabljenje ratnih kapaciteta protivnika gađanjem komandnih centara, logističkih čvorišta, skladišta municije i fabrika oružja, a ne vladinih zgrada ili nuklearnih postrojenja.

Nemački general Ingo Gerharc, koji predvodi NATO komandu zaduženu za odbranu centralne Evrope i istočnog krila Alijanse, izjavio je na Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji da takve odluke uvek moraju da se donose u dogovoru sa saveznicima.

"Šta god jedna država uradi prema Rusiji, oni će to uvek pripisati celom NATO-u", rekao je on.

Portparol nemačkog Ministarstva odbrane izjavio je da Nemačka razvija sposobnosti za duboke precizne udare zajedno sa Velikom Britanijom i da razmatra mogućnost uključivanja Francuske.