Nova eskalacija – preti li širenje sukoba?

Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo je eskalirao nakon što je Teheran u utorak napao najmanje tri trgovačka broda u Ormuskom moreuzu, navode američki zvaničnici i izvori iz pomorskih krugova.

Meta napada bili su saudijski tanker za prevoz nafte i katarski brod za transport tečnog prirodnog gasa (LNG), što je navelo Sjedinjene Američke Države da ukinu privremeno izuzeće od sankcija koje je Iranu omogućavalo izvoz nafte.

Da li je propalo krhko primirje?

Reč je o jednom od ključnih ustupaka predviđenih Memorandumom o razumevanju koji su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli prošlog meseca. Tim sporazumom Teheranu je bilo omogućeno da obnovi izvoz nafte nakon što su njegovi tankeri bili zaustavljeni usled blokade američke ratne mornarice.

Komanda američke vojske saopštila je u sredu da je gađala više od 80 ciljeva u Iranu, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, radarske položaje i više od 60 manjih plovila koje je koristila iranska Revolucionarna garda  za ometanje trgovačkog brodarstva.

Američka vojska saopštila je da je u četvrtak nastavila operaciju novom serijom udara na oko 90 ciljeva. Prema saopštenju, cilj operacije bio je da se "nametne visoka cena zbog gađanja i napada na trgovačke brodove sa posadama koje čine nedužni civili na međunarodnom plovnom putu".

Iran je potom uzvratio novim raketnim napadima na zemlje Persijskog zaliva. U sredu su sirene za vazdušnu opasnost i eksplozije prijavljene u Bahreinu i Kuvajtu, dok su novi napadi zabeleženi i u četvrtak. Reagujući na eskalaciju, kompanija MARISKS, koja se bavi pomorskom bezbednošću, upozorila je u sredu da razmena udara "predstavlja povratak direktnoj vojnoj konfrontaciji".

Tanjug/AP Photo/Francisco Seco

Govoreći uoči samita NATO-a u Turskoj, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je Memorandum o razumevanju sa Iranom sada "mrtav". Dodao je da je "gubljenje vremena baviti se njima", misleći na Teheran.

Kina i Katar su, u međuvremenu, pozvali na hitnu deeskalaciju, dok je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pozvao Teheran da prestane sa provociranjem Vašingtona i obustavi napade na brodove.

Zašto Iran ponovo napada brodove u Ormuskom moreuzu?

Iran nastoji da zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom, uskim morskim prolazom kojim se pre rata odvijala petina svetskog izvoza nafte i gasa iz Persijskog zaliva ka ostatku sveta.

Iran je praktično zatvorio moreuz nakon što je u američko-izraelskim vazdušnim napadima 28. februara poginulo više visokih iranskih zvaničnika, uključujući i vrhovnog vođu Alija Hamneija. Nakon toga Iran je napao oko deset trgovačkih brodova koji su se zatekli u moreuzu, pre nego što je prošlog meseca postignut sporazum o primirju.

Tokom dana koji su prethodili napadima u utorak, mirovni pregovori nisu doneli značajniji napredak u rešavanju brojnih otvorenih pitanja, među kojima su dugoročno ublažavanje američkih sankcija i iranski nuklearni program.

Iran je više puta koristio Ormuski moreuz kao sredstvo pritiska tokom pregovora kada diplomatski proces zapadne u ćorsokak. Isto tako, pribegavao je i napadima na zemlje Persijskog zaliva, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara.

U Teheranu smatraju da napadi na ove velike proizvođače nafte i ključne saveznike Sjedinjenih Američkih Država predstavljaju način da se izvrši pritisak na Vašington i proširi nestabilnost kako bi čitav Bliski istok osetio cenu rata.

Koliki je stvarni uticaj Irana?

Ponavljani napadi ozbiljno su oslabili iranske vojne kapacitete. Kako Teheran ne može da porazi američku vojsku u konvencionalnom sukobu, pribegava asimetričnom ratovanju kao glavnom sredstvu pritiska.

Iako Iran nema suverenitet nad Ormuskim moreuzom, kontroliše njegovu severnu obalu, nekoliko strateški važnih ostrva i deo obale koji njegovim snagama omogućava da nadziru i ugrožavaju brodove koji prolaze tim plovnim putem.

Iran se zatim oslanja na brze čamce, obalske raketne sisteme, podvodne mine i bespilotne letelice kako bi napadao tankere, remeteći snabdevanje svetskog tržišta energentima bez upuštanja u otvoreni pomorski sukob.

Prema dostupnim izveštajima, Iran je počeo i da naplaćuje naknadu za bezbedan prolazak kroz Ormuski moreuz, koja po brodu dostiže i dva miliona američkih dolara (oko 1,75 miliona evra). Pomorski stručnjaci ocenjuju da je takva praksa protivna međunarodnom pravu i da je zapravo neprimenljiva.

Iran insistira da brodovi koriste plovni koridor koji je odredio i koji prolazi kroz njegove severne teritorijalne vode, dok Sjedinjene Američke Države podržavaju korišćenje koridora koji se nalazi najbliže teritorijalnim vodama Omana.

Međutim, mogućnosti Teherana da vrši pritisak nisu neograničene. Sjedinjene Američke Države odgovorile su sopstvenom pomorskom blokadom u Ormuskom moreuzu, sprečavajući iranske brodove da izvoze naftu i time presekle jedan od najvažnijih izvora prihoda iranske države.

Iran je i pod američkim sankcijama nastavio da izvozi naftu, pre svega u Kinu, po cenama nižim od tržišnih.

Teheran pritom koristi takozvanu flotu iz senke – tankere koji često menjaju zastavu pod kojom plove, isključuju uređaje za praćenje i koriste pretovar sa broda na brod kako bi izbegli otkrivanje.

Međutim, bez privremenog izuzeća od sankcija i uz mogućnost da američka ratna mornarica ponovo uspostavi blokadu, iranski režim sada rizikuje potpuni privredni slom.

Prema proceni vašingtonskog istraživačkog centra Fondacija za odbranu demokratija, Iran je u ratu pretrpeo ekonomsku štetu od 144 milijarde američkih dolara, uz dodatne milijarde izgubljene zbog pada prihoda od prodaje nafte tokom blokade.

Nacionalna valuta, rijal, pala je na istorijski najniži nivo – oko 1,7 miliona rijala za jedan američki dolar, dok je stopa inflacije premašila 88 odsto.

Šta sledi?

U najnovijem saopštenju kompanija MARISKS ocenila je da ukidanje privremenog izuzeća Iranu od američkih sankcija "potkopava političke temelje" mirovnog sporazuma i "umanjuje podsticaje za nastavak uzdržanosti".

Kompanija, koja se bavi pomorskim bezbednosnim analizama, upozorila je da je "verovatnoća dalje eskalacije znatno porasla".

Iako je Donald Tramp izjavio da će pregovori najverovatnije biti nastavljeni, iransko rukovodstvo opisao je kao "bolesne ljude" i poručio da ne želi da pregovara sa tim režimom.

AMIRHOSSEIN KHORGOOEI / AFP / Profimedia

Agencija Blumberg, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, prenela je da Teheran mora da se ponaša odgovorno ukoliko želi da zadrži pogodnosti predviđene Memorandumom o razumevanju. Isti zvaničnik dodao je da će američki pregovarači nastaviti da pregovaraju. Iran, međutim, ne pokazuje spremnost na popuštanje. Predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf napisao je na društvenoj mreži Iks: "Prošlo je vreme zastrašivanja i iznude. To nikuda ne vodi. Nećemo ustuknuti."

Pošto su cene nafte, usled najnovije eskalacije, porasle za pet odsto, pojedini stručnjaci upozoravaju da dalji američki vazdušni udari verovatno neće promeniti strategiju Teherana. "Naprotiv, postoji opasnost da obe strane budu još udaljenije od pregovaračkog rešenja kojem, kako izgleda, i Vašington i Teheran i dalje daju prednost", napisao je na društvenoj mreži Iks Denis Citrinovič, spoljni saradnik istraživačkog centra Atlantski savet.