Nova eskalacija – preti li širenje sukoba?

Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo je eskalirao nakon &scaron;to je Teheran u utorak napao najmanje tri trgovačka broda u Ormuskom moreuzu, navode američki zvaničnici i izvori iz pomorskih krugova.Meta napada bili su saudijski tanker za prevoz nafte i katarski brod za transport tečnog prirodnog gasa (LNG), &scaron;to je navelo Sjedinjene Američke Države da ukinu privremeno izuzeće od sankcija koje je Iranu omogućavalo izvoz nafte.Da li je propalo krhko primirje?Reč je o jednom od ključnih ustupaka predviđenih Memorandumom o razumevanju koji su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli pro&scaron;log meseca. Tim sporazumom Teheranu je bilo omogućeno da obnovi izvoz nafte nakon &scaron;to su njegovi tankeri bili zaustavljeni usled blokade američke ratne mornarice.Komanda američke vojske saop&scaron;tila je u sredu da je gađala vi&scaron;e od 80 ciljeva u Iranu, uključujući sisteme protivvazdu&scaron;ne odbrane, radarske položaje i vi&scaron;e od 60 manjih plovila koje je koristila iranska Revolucionarna garda za ometanje trgovačkog brodarstva.Američka vojska saop&scaron;tila je da je u četvrtak nastavila operaciju novom serijom udara na oko 90 ciljeva. Prema saop&scaron;tenju, cilj operacije bio je da se &quot;nametne visoka cena zbog gađanja i napada na trgovačke brodove sa posadama koje čine nedužni civili na međunarodnom plovnom putu&quot;.Iran je potom uzvratio novim raketnim napadima na zemlje Persijskog zaliva. U sredu su sirene za vazdu&scaron;nu opasnost i eksplozije prijavljene u Bahreinu i Kuvajtu, dok su novi napadi zabeleženi i u četvrtak. Reagujući na eskalaciju, kompanija MARISKS, koja se bavi pomorskom bezbedno&scaron;ću, upozorila je u sredu da razmena udara &quot;predstavlja povratak direktnoj vojnoj konfrontaciji&quot;.Tanjug/AP Photo/Francisco SecoGovoreći uoči samita NATO-a u Turskoj, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je Memorandum o razumevanju sa Iranom sada &quot;mrtav&quot;. Dodao je da je &quot;gubljenje vremena baviti se njima&quot;, misleći na Teheran.Kina i Katar su, u međuvremenu, pozvali na hitnu deeskalaciju, dok je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pozvao Teheran da prestane sa provociranjem Va&scaron;ingtona i obustavi napade na brodove.Za&scaron;to Iran ponovo napada brodove u Ormuskom moreuzu?Iran nastoji da zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom, uskim morskim prolazom kojim se pre rata odvijala petina svetskog izvoza nafte i gasa iz Persijskog zaliva ka ostatku sveta.Iran je praktično zatvorio moreuz nakon &scaron;to je u američko-izraelskim vazdu&scaron;nim napadima 28. februara poginulo vi&scaron;e visokih iranskih zvaničnika, uključujući i vrhovnog vođu Alija Hamneija. Nakon toga Iran je napao oko deset trgovačkih brodova koji su se zatekli u moreuzu, pre nego &scaron;to je pro&scaron;log meseca postignut sporazum o primirju.Tokom dana koji su prethodili napadima u utorak, mirovni pregovori nisu doneli značajniji napredak u re&scaron;avanju brojnih otvorenih pitanja, među kojima su dugoročno ublažavanje američkih sankcija i iranski nuklearni program.Iran je vi&scaron;e puta koristio Ormuski moreuz kao sredstvo pritiska tokom pregovora kada diplomatski proces zapadne u ćorsokak. Isto tako, pribegavao je i napadima na zemlje Persijskog zaliva, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara.U Teheranu smatraju da napadi na ove velike proizvođače nafte i ključne saveznike Sjedinjenih Američkih Država predstavljaju način da se izvr&scaron;i pritisak na Va&scaron;ington i pro&scaron;iri nestabilnost kako bi čitav Bliski istok osetio cenu rata.Koliki je stvarni uticaj Irana?Ponavljani napadi ozbiljno su oslabili iranske vojne kapacitete. Kako Teheran ne može da porazi američku vojsku u konvencionalnom sukobu, pribegava asimetričnom ratovanju kao glavnom sredstvu pritiska.Iako Iran nema suverenitet nad Ormuskim moreuzom, kontroli&scaron;e njegovu severnu obalu, nekoliko strate&scaron;ki važnih ostrva i deo obale koji njegovim snagama omogućava da nadziru i ugrožavaju brodove koji prolaze tim plovnim putem.Iran se zatim oslanja na brze čamce, obalske raketne sisteme, podvodne mine i bespilotne letelice kako bi napadao tankere, remeteći snabdevanje svetskog trži&scaron;ta energentima bez upu&scaron;tanja u otvoreni pomorski sukob.Prema dostupnim izve&scaron;tajima, Iran je počeo i da naplaćuje naknadu za bezbedan prolazak kroz Ormuski moreuz, koja po brodu dostiže i dva miliona američkih dolara (oko 1,75 miliona evra). Pomorski stručnjaci ocenjuju da je takva praksa protivna međunarodnom pravu i da je zapravo neprimenljiva.Iran insistira da brodovi koriste plovni koridor koji je odredio i koji prolazi kroz njegove severne teritorijalne vode, dok Sjedinjene Američke Države podržavaju kori&scaron;ćenje koridora koji se nalazi najbliže teritorijalnim vodama Omana.Međutim, mogućnosti Teherana da vr&scaron;i pritisak nisu neograničene. Sjedinjene Američke Države odgovorile su sopstvenom pomorskom blokadom u Ormuskom moreuzu, sprečavajući iranske brodove da izvoze naftu i time presekle jedan od najvažnijih izvora prihoda iranske države.Iran je i pod američkim sankcijama nastavio da izvozi naftu, pre svega u Kinu, po cenama nižim od trži&scaron;nih.Teheran pritom koristi takozvanu flotu iz senke &ndash; tankere koji često menjaju zastavu pod kojom plove, isključuju uređaje za praćenje i koriste pretovar sa broda na brod kako bi izbegli otkrivanje.Međutim, bez privremenog izuzeća od sankcija i uz mogućnost da američka ratna mornarica ponovo uspostavi blokadu, iranski režim sada rizikuje potpuni privredni slom.Prema proceni va&scaron;ingtonskog istraživačkog centra Fondacija za odbranu demokratija, Iran je u ratu pretrpeo ekonomsku &scaron;tetu od 144 milijarde američkih dolara, uz dodatne milijarde izgubljene zbog pada prihoda od prodaje nafte tokom blokade.Nacionalna valuta, rijal, pala je na istorijski najniži nivo &ndash; oko 1,7 miliona rijala za jedan američki dolar, dok je stopa inflacije prema&scaron;ila 88 odsto.&Scaron;ta sledi?U najnovijem saop&scaron;tenju kompanija MARISKS ocenila je da ukidanje privremenog izuzeća Iranu od američkih sankcija &quot;potkopava političke temelje&quot; mirovnog sporazuma i &quot;umanjuje podsticaje za nastavak uzdržanosti&quot;.Kompanija, koja se bavi pomorskim bezbednosnim analizama, upozorila je da je &quot;verovatnoća dalje eskalacije znatno porasla&quot;.Iako je Donald Tramp izjavio da će pregovori najverovatnije biti nastavljeni, iransko rukovodstvo opisao je kao &quot;bolesne ljude&quot; i poručio da ne želi da pregovara sa tim režimom.AMIRHOSSEIN KHORGOOEI / AFP / ProfimediaAgencija Blumberg, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, prenela je da Teheran mora da se pona&scaron;a odgovorno ukoliko želi da zadrži pogodnosti predviđene Memorandumom o razumevanju. Isti zvaničnik dodao je da će američki pregovarači nastaviti da pregovaraju. Iran, međutim, ne pokazuje spremnost na popu&scaron;tanje. Predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf napisao je na dru&scaron;tvenoj mreži Iks: &quot;Pro&scaron;lo je vreme zastra&scaron;ivanja i iznude. To nikuda ne vodi. Nećemo ustuknuti.&quot;Po&scaron;to su cene nafte, usled najnovije eskalacije, porasle za pet odsto, pojedini stručnjaci upozoravaju da dalji američki vazdu&scaron;ni udari verovatno neće promeniti strategiju Teherana. &quot;Naprotiv, postoji opasnost da obe strane budu jo&scaron; udaljenije od pregovaračkog re&scaron;enja kojem, kako izgleda, i Va&scaron;ington i Teheran i dalje daju prednost&quot;, napisao je na dru&scaron;tvenoj mreži Iks Denis Citrinovič, spoljni saradnik istraživačkog centra Atlantski savet.

Nova eskalacija – preti li širenje sukoba?

0 Komentari