Iran potpisuje?

Rijad kao potencijalni model razmatra Helsinški proces iz 1970-ih koji je ublažio tenzije u Evropi tokom hladnog rata, rekla su dva zapadna diplomate, jer region očekuje posleratni Iran koji je oslabljen, ali i dalje predstavlja pretnju svojim susedima. Dodali su da je pakt o nenapadanju među raznim idejama koje se razmatraju, prenosi Luxembourg Times.

Zalivske države su posebno zabrinute, otkako su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana, da će im ostati ranjeni, agresivniji islamski režim na pragu kada se sukob završi i veliko američko vojno prisustvo u regionu bude smanjeno.

Helsinški sporazumi, koje su 1975. godine potpisale SAD, evropske zemlje i Sovjetski Savez i njegovi saveznici, imali su za cilj da se reše bezbednosna pitanja i podstaknu veća ekonomska saradnja između rivalskih sila.

• Iran poslao "nevidljive čuvare" u Ormuski moreuz: Svet strahuje od nove eskalacije
• Jasna poruka; "Odmazda će biti razorna" FOTO

Ranije su pominjani kao potencijalni model za Bliski istok, gde su iranski susedi videli zemlju kao destabilizujuću silu i potencijalnu pretnju od Islamske revolucije 1979. godine.

Novi osećaj hitnosti

Ali meseci rata stvorili su novi osećaj hitnosti među arapskim i muslimanskim državama da preispitaju svoje saveze i bezbednosni aparat regiona.

Mnoge evropske prestonice i institucije EU podržale su saudijsku ideju i pozvale druge zemlje Zaliva da je podrže, rekli su diplomate. Oni to vide kao najbolji način da se izbegnu budući sukobi i da se Teheranu pruže garancije da ni on neće biti napadnut.

SAD i Iran su obuzdavali pregovore o Lamanšu oko sporazuma o okončanju rata i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Ali pregovori su se fokusirali na nuklearni program republike, a ne na njen arsenal raketa i dronova ili podršku regionalnim posrednicima, što su ključne brige arapskih država.

Jedan arapski diplomata je rekao da bi pakt o nenapadanju po uzoru na Helsinški proces pozdravila većina arapskih i muslimanskih država, kao i Iran, koji već dugo pokušava da SAD i drugim zapadnim silama projektuje da region treba ostaviti da sam upravlja svojim poslovima.

"Sve zavisi od toga ko je u njemu – u trenutnoj klimi nećete moći da dobijete Iran i Izrael... bez Izraela bi to moglo biti kontraproduktivno jer se posle Irana oni vide kao najveći izvor sukoba", rekao je diplomata. "Ali Iran ne ide nikuda i zato ga Saudijci guraju."

Iran je uzvratio na američko-izraelski rat ispaljivanjem baražnih raketa i dronova na države Zaliva – pogađajući energetska postrojenja i drugu civilnu infrastrukturu – i zatvarajući Ormuski moreuz. To je podvuklo njegovu potencijalnu pretnju njegovim manjim susedima.

Neke arapske i muslimanske države su takođe postale sve zabrinutije zbog vojnog ponašanja Izraela nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Mnogi nemaju formalne odnose sa Izraelom.

Izrael se sve više doživljava kao ratoborna, destabilizujuća sila

Oni krive izraelskog premijera Benjamina Netanjahua za uvlačenje američkog predsednika Donalda Trampa u rat protiv kojeg su lobirali. Izrael se sve više doživljava od strane mnogih arapskih i muslimanskih država kao ratoborna, destabilizujuća sila dok nastavlja da pokreće napade protiv Hezbolaha u Libanu i Hamasa u Gazi, dok istovremeno okupira delove juga Sirije.

Postoje i podele među arapskim i muslimanskim državama - posebno između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dve najuticajnije države Zaliva – oko suprotstavljenih vizija za region i ekonomske konkurencije.

UAE su bili najjastrebovitija zalivska država prema Iranu tokom rata i kritikovali su arapske institucije što nisu bile snažnije u svom odgovoru na iransku agresiju. Jasno su stavili do znanja da nakon rata nameravaju da udvostruče svoje odnose sa Izraelom.

Dvojica diplomata su doveli pitanje da li bi UAE bili spremni da se pridruže bilo kakvom sporazumu.

Posrednički napori predvođeni Pakistanom

Saudijska Arabija i druge države Zaliva, u međuvremenu, više podržavaju posredničke napore predvođene Pakistanom u postizanju sporazuma između SAD i Irana o okončanju rata. Kraljevina je deo rastućeg saveza sa Pakistanom – sa kojim je u septembru potpisala pakt o međusobnoj odbrani – Turskom i Egiptom.

Aamir QURESHI / AFP / Profimedia

Diplomate kažu da, iako nemaju formalni savez, države će verovatno produbiti odbrambenu, spoljnopolitičku i ekonomsku saradnju nakon rata.

Pakistanski ministar odbrane Kavaja Asif rekao je u ponedeljak da je Islamabad razvio predlog da se Katar i Turska pridruže saudijsko-pakistanskom odbrambenom paktu kako bi se izgradio "ekonomski i odbrambeni savez... koji će minimizirati zavisnost van regiona".

Ideja o proširenju odbrambenog pakta prvi put je pomenuta pre rata, rekao je pakistanski zvaničnik.