Putin planira svoj konačan udarac VIDEO

Ruski predsednik Vladimir Putin je preusmerio svoj fokus na osvajanje više ukrajinske teritorije silom. Planira da dodatno proširi svoje zahteve kada Rusija u potpunosti uspostavi kontrolu nad ključnim regionom Donbasa. Istovremeno, zvaničnici u Kijevu veruju da su sada manje ranjivi na pritisak SAD da se zalažu za brz i nepovoljan dogovor. To je zato što se rusko napredovanje zaustavlja, a napadi dronova sve više štete neprijatelju duboko iza linija fronta.

Iako je predsednik SAD Donald Tramp prošle nedelje rekao da su "svakodnevno sve bliži" dogovoru nakon kratkog prekida vatre, izvori kažu da nijedna strana ne vidi svrhu u nastavku pregovora. Međutim, američki zvaničnici su dosledno negirali da su ikada pokušali da izvrše pritisak na Ukrajinu.

Kijev je izgubio poverenje u Vašington

U Ukrajini veruju da su pregovori zaglavljeni još u februaru nakon poslednje runde pregovora. Zvaničnici tamo su frustrirani što Vašington nije uspeo da natera Putina da ublaži svoje zahteve.

• Kremlj odgovorio na izveštaje da se Putin krije – evo gde je ruski predsednik VIDEO
• "Bomba" u Rusiji; Sve je spremno, Putin je obavešten: "Do kraja godine..." VIDEO

"Američka strana nije izvukla apsolutno nikakav napredak od Rusije. Sve što se moglo pregovarati već je urađeno", rekao je jedan ukrajinski zvaničnik za FT.

Rusija je prošle nedelje saopštila da su dalji pregovori besmisleni ukoliko se Ukrajina potpuno ne povuče iz Donbasa, regiona na istoku zemlje koji je uglavnom pod kontrolom Moskve.

"Istina je da Rusija i dalje pokušava da izvojuje pobedu na bojnom polju dok se čvrsto drži svojih maksimalističkih zahteva. Ruski postupci potpuno protivreče svakoj navodnoj spremnosti za pregovore", rekao je visoki nemački diplomata.

Iako gube veru u uspeh, i Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušavaju da Trampa drže uključenim u proces. "SAD ostaju angažovane u diplomatskom procesu", rekao je Zelenski u ponedeljak, priznajući da je "jasno da rat u Iranu sada privlači najveću pažnju Amerike i njenog predsednika". Međutim, dodao je da veruje da američki narod i dalje želi kraj rata u Evropi.

Putin odbacuje evropske posrednike

Ukrajinski i ruski zvaničnici nastavili su da se odvojeno sastaju sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, Trampovim izaslanicima, koji bi uskoro trebalo da posete obe zemlje. Međutim, Putin je odbio ponude evropskog posredovanja, kao i molbe Kijeva za sastanak na neutralnom terenu, što dovodi u sumnju koliko mu je zapravo stalo do mira.

Prošlog vikenda je predložio bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera kao mogućeg pregovarača, opisujući ga kao "lidera kome veruju i koji nije govorio loše stvari o nama". Kaja Kalas, šefica spoljne politike EU, odgovorila je da bi bilo "nerazumno" dozvoliti Putinu da sam izabere predstavnika Evrope, napominjući da Šrederova bliskost Kremlju znači da bi on praktično "sedeo sa obe strane stola". Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha je kratko rekao: "Kategorički se protivimo takvoj kandidaturi."

Ranjivost Rusije na ukrajinske napade dronova, što je navelo Moskvu da održi skraćenu verziju svoje parade povodom Dana pobede prošlog vikenda, kao i spor napredak na frontu, nisu poljuljali Putinovo uverenje da će se ukrajinski front srušiti.

"Konačni poraz neprijatelja"

Na retkoj konferenciji za novinare u subotu, Putin je insistirao da se njegova vojska – koja je paradirala bez oklopnih vozila prvi put posle skoro 20 godina – fokusira na "konačan poraz neprijatelja". Taj poraz, tvrdi on, doći će uskoro uprkos zapadnoj podršci Kijevu. Izrazio je uverenje da se ukrajinski otpor invaziji bliži kraju.

"Oni su pristali da pomognu i počeli su da rasplamsavaju sukob sa Rusijom, koji je još uvek u toku. Mislim da se stvari približavaju kraju, ali to je i dalje ozbiljna stvar", rekao je ruski predsednik.

Najviši ruski komandanti uverili su Putina da njihove snage mogu da zauzmu ceo Donbas do jeseni, saznaje FT od ljudi bliskih lideru Kremlja i iz procena ukrajinske obaveštajne službe. Nakon toga, Putin planira da dodatno podigne cenu bilo kakvog primirja eskalacijom teritorijalnih zahteva.

Vadim Skibicki, zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, rekao je prošlog meseca da bi uspeh u Donbasu omogućio Kremlju da zahteva još više. Putin bi tada mogao da insistira na predaji Hersona i Zaporožja – regiona za koje je Rusija tvrdila da ih je anektirala 2022. godine, iako veliki delovi njih ostaju pod ukrajinskom kontrolom. Na samitu sa Trampom na Aljasci prošlog leta, Putin je ponudio da zamrzne liniju fronta u ta dva regiona, ali samo ako se ispune svi njegovi ostali zahtevi.

Putin opsednut Donbasom: "Ne želi da stane, cilj je i dalje zauzimanje Kijeva"

Vladimir Putin je postao opsednut potpunim zauzimanjem Donbasa, iako je u ranijim fazama rata u privatnim krugovima pokazivao spremnost da zamrzne sukob trenutnim linijama fronta, saznao je Fajnenšel tajms od izvora u direktnom kontaktu sa ruskim predsednikom.

"Pozivam ga da okonča rat na sadašnjim linijama. Ali on stalno govori: 'Ne, ne mogu da napravim kompromis po ovom pitanju'", otkrio je jedan od izvora. Iako Hersonska i Zaporoška oblast nemaju isti "simbolički značaj" za Putina kao Krim ili Donbas, one ostaju ključni fokus ruskih ratnih napora.

Rusko napredovanje puževim tempom

Uprkos Putinovim ambicijama, proboj na liniji fronta i dalje deluje daleko. Rusko napredovanje je usporeno na pužev tempo, dok Ukrajina nanosi sve veću štetu ruskim snagama, kako na liniji fronta, tako i duboko u pozadini.

"Ukrajinska vojska pojačava udare duboko na neprijateljskoj teritoriji. Mete su ruska logistika, skladišta municije i baze u kojima su smešteni vojnici", rekao je za Fajnenšel tajms Dmitro Putjata, pripadnik ukrajinskih snaga bespilotnih sistema. Prema njegovim rečima, ovi napadi u kombinaciji sa napadima dronovima na rute snabdevanja izazivaju ozbiljne poremećaje u rotaciji ruskih trupa i nestašicu opreme.

Pravi ciljevi: Od Kijeva do Odese

Zauzimanje Hersona i Zaporožja predstavljalo bi još veći izazov za Putina nego Donbas. Najveći gradovi ovih regiona nalaze se na drugoj strani reke Dnjepar, na teritoriji sa koje su se ruske snage povukle ili je nikada nisu kontrolisale. Međutim, izvori uključeni u nezvanične pregovore o okončanju rata tvrde da su Putinove stvarne ambicije mnogo veće.

Veruje se da Putin i dalje želi da uspostavi dominaciju nad Ukrajinom barem do reke Dnjepar, što bi uključivalo zauzimanje Kijeva i ključne luke Odese.

"Govore mu da se Ukrajinci muče, da im se front urušava i da su ostali bez ljudi. Zapamtite, plan je uvek bio da se zauzme Kijev. Taj zadatak je postavljen i mora se sprovesti", rekao je jedan od sagovornika za Fajnenšel tajms.

"Zona bezbednosti" bez kraja

Sam Putin je prošle subote nagovestio da bi teritorijalni apetiti Rusije mogli da prevaziđu trenutne zvanične zahteve. Na pitanje da li ukrajinski napadi dronova znače da Rusija mora da proširi "zonu bezbednosti" dublje na ukrajinsku teritoriju, Putin je bio kriptičan, ali jasan.

"Sami ste odgovorili na pitanje. Moramo da se pobrinemo da niko nikome ne preti, i to je to", rekao je ruski lider, sugerišući da će se "zona bezbednosti" pomeriti koliko god Moskva smatra da je potrebno da bi je držala van domašaja ukrajinskog oružja.