Ko je sprečio rat veka? Dok je svet čekao "brisanje civilizacije", on je povukao ključan potez FOTO

Nakon skoro 39 dana razornog rata između Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, u vreme kada je svet bio na ivici moguće kataklizme, američki predsednik Donald Tramp pristao je na dvonedeljni prekid vatre, manje od dva sata pre roka koji je postavio Teheranu da ponovo otvori Ormuski moreuz ili se suoči sa široko rasprostranjenim napadima na civilnu infrastrukturu. Trampova objava, objavljena na društvenim mrežama, označila je iznenadni preokret u odnosu na njegovo ranije upozorenje da će "čitava civilizacija biti zbrisana večeras" ako se njegovi zahtevi ne ispune. U pozadini, region se približavao trenutku eskalacije, a procenjuje se da su američki bombarderi bili na ivici iranskog vazdušnog prostora, dok su snage otpora bile u stanju visoke pripravnosti, čekajući ono što je opisano kao "nulti čas".

Pakistanski premijer Šehbaz Šarif, koji je učestvovao u posredovanju u prekidu vatre, najavio je u saopštenju da će u petak primiti iransku i američku delegaciju na sastanak u Islamabadu. Tramp je istakao da je sporazum postignut u poslednjem trenutku, uslovljen time da Iran pristane da okonča blokadu isporuke nafte i gasa kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetskih pošiljki nafte. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da će Teheran zaustaviti odmazdne napade i omogućiti bezbedan prolaz kroz moreuz.

Preokret u poslednjem trenutku

"Ovo će biti prekid vatre sa obe strane", napisao je Tramp na mreži "Truth Social" i dodao da je razlog za postizanje sporazuma činjenica da su "vojni ciljevi već postignuti i prevaziđeni" i da se krećemo ka konačnom sporazumu o dugoročnom miru na Bliskom istoku. Kasnije je najavio da će SAD pomoći u okončanju poremećaja brodarstva u Ormuskom moreuzu, ističući da će "biti preduzete mnoge pozitivne akcije" i da će Iran moći da započne proces obnove.

Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost opisao je sporazum kao pobedu SAD, tvrdeći da je Tramp prihvatio uslove koje je postavio Teheran. Izraelski zvaničnici kažu da je Izrael koordinirao sa Sjedinjenim Državama pre nego što je objavio privremeno primirje. Prema ovim tvrdnjama, Iran bi trebalo ponovo da otvori Ormuski moreuz bez ispunjavanja svih svojih ranijih zahteva, uključujući trajni prekid rata, nadoknadu štete i ukidanje sankcija. Takođe se ističe da američka administracija stoji iza zahteva, koji uključuju uklanjanje nuklearnih materijala, prekid obogaćivanja uranijuma i ograničavanje kapaciteta balističkih raketa, a koje dele Vašington i Tel Aviv.

• Stiglo jezivo upozorenje; Sledeći potez mogao bi skupo da ih košta
• Skandalozna izjava šokirala Amerikance - "Trump bi mogao da baci nuklearnu bombu..."
• Niko nije znao šta će Tramp uraditi: Ovo su detalji drame u Beloj kući

Ko je pogurao dogovor?

Analitičari smatraju da je ključnu ulogu u posredovanju odigrao komandant pakistanske vojske Asim Munir. Posredovanje koje je vodio oslanjalo se na diskretne i poverljive kanale komunikacije koji su trajali nedeljama i postepeno doprinosili izgradnji minimalnog nivoa poverenja i omogućavali razmenu poruka između SAD i Irana. Ovaj oblik komunikacije bio je ključan u vremenima kada je direktan dijalog bio otežan ili praktično nemoguć zbog političkih tenzija i međusobnog nepoverenja. Posebno je vredno napomenuti činjenicu da Asim Munir uživa određeni nivo poštovanja u američkim političkim krugovima, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa, kao i u strukturama Iranske revolucionarne garde. Upravo ta retka kombinacija kredibiliteta sa obe strane omogućila mu je da deluje kao kredibilan posrednik koji je mogao da prenosi poruke bez dodatnog političkog tereta ili sumnje u namere. Analitičari smatraju da je takav položaj bio ključan za održavanje komunikacionog mosta između dve strane, posebno u osetljivim fazama kada su pregovori bili na ivici prekida ili je pretila nova eskalacija.

U tom smislu, Munirova uloga je bila i strateška, jer je omogućila kontinuitet dijaloga i doprinela stvaranju uslova za kasnije političke odluke i postizanje privremenog prekida vatre. Uz Pakistan, Egipat i Tursku, Kina je takođe odigrala ključnu ulogu u diplomatskim naporima i posredovanju, i pojavila se kao važan akter u pokušajima deeskalacije i stabilizacije odnosa. U tom kontekstu, ističe se njen stav prema sopstvenom strateškom partneru Iranu, gde je Peking koristio političke signale da izvrši pritisak kako bi ublažio tenzije i podstakao prihvatanje prekida vatre. Ovaj pristup potvrđuje i predsednik SAD Donald Tramp, koji je u svojim izjavama naveo da je zamolio kinesku stranu da iskoristi svoj uticaj i dodatno izvrši pritisak na Teheran kako bi otvorila prostor za kompromis i smirila situaciju. Ova dinamika pokazuje koliko je važna bila uloga Kine u ovom procesu, ne samo kao posrednika, već i kao politički i ekonomski uticajne sile koja može da deluje u okviru složenih odnosa između saveznika i partnera, čak i kada su interesi delimično suprotstavljeni.

SA-ZM-081225 / Newscom / Profimedia

SAD i Iran su u sredu proglasili pobedu nakon što su se složili oko dvonedeljnog primirja u zamenu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, za koji je američki predsednik Donald Tramp rekao da će pomoći u okončanju poremećaja u brodarstvu i "generisati ogromne prihode". Tramp je američkim medijima rekao da su SAD postigle "potpunu i kompletnu pobedu" nakon što su se složili oko primirja sa Iranom. U objavi na svojoj platformi "Truth Social", napisao je da je ovo "veliki dan za svetski mir", napominjući da Iran to želi. Objasnio je da će Vašington pružiti tehničku i logističku pomoć kako bi se ublažile zagušenja brodarskog saobraćaja u moreuzu, vitalnoj arteriji za globalnu energiju. Tramp je dodao: "Biće mnogo pozitivnih akcija i generisaće se ogromni prihodi. Iran može da započne proces obnove." Takođe je izjavio da će SAD održavati zalihe svih vrsta i ostati u stanju visoke pripravnosti u regionu kako bi osigurale da stvari idu po planu, napominjući da bi ovo moglo biti "zlatno doba za Bliski istok, baš kao što svedočimo u SAD".

Iran izneo uslove

Među ključnim zahtevima je nadoknada štete Iranu, kao i ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija, uključujući relevantne rezolucije i odluke međunarodnih tela. Posebno je značajan zahtev za oslobađanje zamrznute iranske imovine i imovine koja se nalazi u inostranstvu, što Teheran smatra važnim delom ekonomskog oporavka. U bezbednosno-političkom segmentu, Iran traži priznanje da neće razvijati nuklearno oružje, uz istovremeno prihvatanje svog prava da obogaćuje uranijum u mirnodopske svrhe. Pominje se i pristajanje na mirovne sporazume sa zemljama regiona, što bi predstavljalo širi pokušaj stabilizacije odnosa na Bliskom istoku.

Shutterstock/Alexandros Michailidis

Pored toga, Iran zahteva prekid neprijateljstava protiv svih grupa otpora u regionu, a posebno protiv libanskog Hezbolaha, što odražava njegov strateški angažman sa nizom nedržavnih aktera. Čitav nacrt predloga je dopunjen odredbama koje bi bile podržane rezolucijom Ujedinjenih nacija, koja nastoji da osigura međunarodni legitimitet eventualnog sporazuma i njegovu primenu u praksi. Međutim, ovo su samo početne tačke o kojima će se razgovarati i ne moraju nužno biti u potpunosti prihvaćene, zbog čega su obe strane još uvek daleko od konačnog sporazuma koji bi okončao neprijateljstva. Upravo zato se očekuju intenzivni pregovori u Islamabadu, uz učešće delegacija koje predvode iskusni i politički uticajni pregovarači. Sastav iranskog pregovaračkog tima mogao bi da pretrpi značajne promene, a izveštaji sugerišu da bi predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf mogao da predvodi iransku delegaciju na razgovore sa Sjedinjenim Državama u Islamabadu ovog petka. Iranska novinska agencija ISNA izvestila je da će Galibaf predvoditi iranski pregovarački tim za razgovore zakazane u Pakistanu. ISNA je takođe citirala dobro upućen izvor koji je rekao da Iran još nije doneo konačnu odluku o šefu delegacije. Prema prethodnim izveštajima, američki potpredsednik Dž. D. Vens trebalo bi da predvodi američki pregovarački tim. Pakistanski premijer Šehbaz Šarif, koji je posredovao u naporima za primirje, objavio je u sredu ujutru da su obe strane pozvane u Islamabad ovog petka "da nastave pregovore o postizanju konačnog sporazuma za rešavanje svih preostalih pitanja".

Netanjahu – "jedan od najvećih gubitnika"

Svakako se kao jedan od najvećih gubitnika u kontekstu zaustavljanja rata ističe Benjamin Netanjahu, koji je, prema brojnim kritičarima, sam inicirao ili barem značajno pogurao eskalaciju sukoba. Uprkos činjenici da se u nekim tačkama navodnih sporazuma pominju mehanizmi za zaustavljanje rata između Izraela i Hezbolaha, Netanjahu se optužuje da je propustio priliku za deeskalaciju nastavljajući vojne operacije i političke odluke, čime je produžio sukob i njegove posledice.

CHAIM GOLDBERG / UPI / Profimedia

Izrael je zvanično odgovorio na predlog o prekidu vatre saopštenjem iz kancelarije premijera Bendžamina Netanjahua, u kojem je izneta podrška odluci predsednika SAD Donalda Trampa da privremeno obustavi napade na Iran, pod određenim uslovima. Među ključnim zahtevima ističu se ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i prekid svih napada na Sjedinjene Države, Izrael i zemlje regiona. U saopštenju je takođe naglašeno da Iran više ne sme predstavljati nuklearnu, raketnu ili terorističku pretnju.

Uprkos formalnoj podršci, izraelska javnost i politički spektar su snažno kritikovali situaciju. Lider opozicije Jair Lapid je opisao situaciju kao neviđeni diplomatski neuspeh, napominjući da Izrael nije bio uključen u ključne pregovore o sopstvenoj bezbednosti. Lapid tvrdi da je Netanjahu zakazao i strateški i diplomatski, i da ratni ciljevi koje je sam sebi postavio nisu postignuti. Kritike se dodatno pojačavaju tvrdnjom da su odluke donete bez dovoljne transparentnosti i koordinacije sa relevantnim institucijama. Bivši ministar odbrane Avigdor Liberman upozorio je da bi prekid vatre mogao omogućiti Iranu da se reorganizuje i ojača svoje kapacitete, što bi dugoročno moglo dovesti do nove i potencijalno opasnije faze sukoba. Slične zabrinutosti su prisutne i među lokalnim liderima na severu Izraela, koji upozoravaju na nesigurnost i dugoročne posledice rata po civilno stanovništvo. U širem kontekstu, kritičari smatraju da će se posledice takvog pristupa osećati godinama, kako na bezbednosnom, tako i na diplomatskom nivou, dok će politička odgovornost ostati jedno od ključnih pitanja u Izraelu u narednom periodu.