Šah-mat: Vladimir Vladimirovič je ponižen

Takođe, kako piše Politico, razotkrivena je i slabosti Kremlja kao saveznika.

Kako se navodi u analizi, američki predsednik Donald Tramp pokazao je da je Putinov koncept "multipolarnog sveta", u kojem bi se autoritarni režimi od Karakasa do Teherana međusobno štitili od Zapada, u praksi šupalj.

Dok se Moskva godinama predstavljala kao protivteža američkoj moći, događaji u Venecueli pokazali su da Rusija nije u stanju da zaštiti ni svoje najbliže partnere.

• Rusi, Amerikanci vam se smeju VIDEO
• Svet ulazi u opasnu fazu: Šta će biti sa Evropom?

Poniženje nije samo u činjenici da Putin nije pritekao u pomoć Maduru kad je to bilo najpotrebnije. Dodatni udarac je to što Tramp deluje uspešnije i odlučnije u sprovođenju jednostranih intervencija kakve bi Kremlj rado izveo, ali to ne uspeva, prenosi Index.hr.

Nadigran u ulozi vođe

EPA/MICHAEL KLIMENTYEV / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Drugim rečima, Putin je nadigran u ulozi vođe koji se ne obazire na pravila.

Dok bi ruski predsednik, kako se navodi, zasigurno voleo da ukloni ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog brzom i odlučnom akcijom, Rusija je već četiri godine zapela u brutalnom ratu u Ukrajini, uz više od million mrtvih i ranjenih ruskih vojnika.

"Putin mora biti nepodnošljivo ljubomoran na Trampa", rekao je za Politico politički analitičar i bivši autor Putinovih govora, Abas Galjamov. "Ono što je Putin obećavao da će učiniti u Ukrajini, Tramp je napravio za pola sata u Venecueli."

• Brutalna poruka Pekinga: Šokirani smo!
• I, kreće totalni haos; Tramp ruši "bolesnike"

Osećaj gubitka ugleda jedna je od retkih tačaka oko koje se slažu i nezavisni analitičari i ruski ultranacionalisti.

Nacionalistički bloger i bivši obaveštajac Igor Girkin, koji se trenutno nalazi u krivičnoj koloniji, napisao je na Telegramu: "Pretrpeli smo još jedan udarac našem imidžu. Još jedna zemlja je računala na pomoć Rusije, a nije je dobila."

Rusija kao nepouzdan saveznik

EPA/ALEXANDER KAZAKOV/SPUTNIK/KREMLIN / POOL

Godinama je Moskva nastojala da se nametne kao ključna sila otpora zapadnoj hegemoniji pod vođstvom SAD-a, okupljajući labavi savez država povezanih neprijateljstvom prema Vašingtonu.

Pod Putinom je Rusija sebe prikazivala kao nosioca "multipolarnog sveta", koji bi, poput nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, štitio svoje saveznike.

• Tramp preti, opet: "Pazi šta radiš – proći ćeš gore od Madura"
• Zašto ruski PVO sistemi nisu zaštitili Venecuelu?

Nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moskva je pozvala partnere da stanu uz nju. Mnogi su to i učinili.

Iran je Rusiji prodao dronove. Kina i Indija nastavile su da kupuju rusku naftu. Saveznici u Latinskoj Americi i Africi, iako sa ograničenim ekonomskim i vojnim kapacitetima, pružali su političku i simboličku podršku, što je Moskvi omogućilo da tvrdi kako nije međunarodno izolovana.

Ali, kako ističe Politico, poslednji događaji pokazuju da je reč o jednostranim odnosima - u korist Rusije. Kad saveznicima zatreba pomoć, Moskva izostaje.

Jermenija, Sirija, a onda i Iran

Prvi koji su to shvatili bili su Jermeni. Zaokupljena ratom u Ukrajini, Rusija nije učinila ništa kako bi sprečila Azerbajdžan da 2023. godine u kratkom ratu preuzme kontrolu nad Nagorno Karabahom. Ruski mirovnjaci samo su posmatrali šta se dešava.

Godinu kasnije, Kremlj je bio jednako nemoćan dok se urušavao režim Bašara al-Asada u Siriji, koji je Moskva godinama održavala na vlasti.

Rusija je pritom izgubila i ključnu luku Tartus na Mediteranu.

Slično se dogodilo i s Iranom. Uprkos dugogodišnjem strateškom partnerstvu, Rusija nije mogla da pomogne Teheranu kada su Izrael i SAD bombardovali iranska nuklearna postrojenja.

Moskva je i tu ostala bez odgovora.

Sada je tu i Venecuela, još jedan dugogodišnji saveznik Kremlja, koja je doživela poniženje, na koje je Rusija reagovala samo oštrim osudama, ali bez ikakve konkretne akcije.