Ucena: Evropa ima rok do 17 časova da se izjasni; Ako pristane – biće totalnog loma

Kako piše Gojko Drljača za Jutarnji list, u četvrtak je grupa evropskih ambasadora pokrenula postupak koji bi mogao da prouzrokuje najdublji pravno-politički lom u istoriji Evropske unije.

Dansko predsedništvo Saveta EU obavestilo je države članice da ambasadori pri EU, dakle, ne ministri, ne šefovi država, ne Evropski parlament, ne građani na referendumu, ne nacionalni parlamenti, već ambasadori, započinju pisani postupak kojim bi se odluke o trajnom zamrzavanju ruske imovine donosile kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno.

• "Trampe, ne mešaj se" FOTO

Uprkos činjenici da je čak i Evropska središnja banka dala eksplicitno negativno mišljenje o korišćenju ruskih deviznih rezervi za pomoć režimu Volodimira Zelenskog, i to zbog potencijalnih izrazito negativnih pravnih, finansijskih i ekonomskih posledica za Uniju, neko iza kulisa upravo traži od članica da danas do 17 sati donesu odluku o poništenju temeljnog principa EU – jednoglasnosti.

• Orban ne odustaje: Brisel zbog Ukrajine ukida zakon jednoglasnosti

To bi, takođe, moglo da znači uvlačenje EU u direktni oružani sukob s Rusijom, naglašava autor teksta, pa dodaje:

"Radi se, dakle, o pitanju za koje bi bilo racionalno očekivati adekvatnu demokratsku proceduru, a ne ultimativnu prečicu nalik uceni. Ukoliko članicama, nakon godina rata u Ukrajini ostavite manje od 24 sata da promene političku istoriju Unije, otvara se pitanje čemu urgentnost?"

Podseća se da je temelj svih dosadašnjih ugovora EU, od Maastrihta do Lisabona, bio  jasan: spoljna i bezbednosna politika donosi se jednoglasno.

• Trampov novi plan razbesneo Evropu i Kijev; Šta sve traži od Ukrajine? FOTO/VIDEO

Razlog ugrađivanja tog mehanizma bio je jednostavan i duboko demokratski, nijedna država ne sme biti preglasana u pitanjima koja potencijalno vode prema geopolitičkoj eskalaciji ili ratu.

Dalje, navodi Drljača, jednoglasnost je svojevrsni bezbednosni ventil Unije; instrument kojim se čuva ravnoteža moći između velikih i malih država, ali i između birokratskog centra i nacionalnih demokratija.

Ako se ova temeljna norma jednoglasnosti probije vrlo čudnim, poluformalnim putem, a upravo to gledamo, reč je o presedanu koji prema kriterijima ustavne teorije ima karakteristike institucionalnog udara.

• EU i Ukrajina postigle dogovor: Izrađen plan u 10 tačaka

Takođe, najdublje pitanje, navodi se u tekstu, gotovo niko ne postavlja, a ono glasi: nije li ovo, pravno-politički gledano, prvi korak prema dugom i neizrečenom ratu između EU-a i Rusije?

"Korišćenje ruskih deviznih rezervi za finansiranje ratnih operacija treće strane, prema međunarodnom pravu, može se smatrati neprijateljskim činom. Ako se takva odluka donosi bez jednoglasnosti, bez parlamenta i bez referenduma, tada više nije reč o tehničkoj meri, nego o istorijskoj preraspodeli uloga Unije prema Rusiji i birokratije prema državama članicama", navodi autor teksta.