Trampov novi plan razbesneo Evropu i Kijev; Šta sve traži od Ukrajine? FOTO/VIDEO

Mediji su danas objavili najnoviju verziju Trampovog mirovnog plana, koji je predat Ukrajini.

Prema pisanju ukrajinskog lista "Zerkalo nedelje", plan sadrži četiri dokumenta:

1. Sporazum od 20 tačaka između Ukrajine, Rusije, Sjedinjenih Država i Evrope;
2. Okvirne bezbednosne garancije za Ukrajinu;
3. Obaveze SAD u vezi sa savezom NATO;
4. Poseban sporazum SAD i Rusije.

Paket predviđa uspostavljanje ruske kontrole nad Krimom, Luganskom i Donjeckom oblašću, a promena njihovog statusa moguća je samo diplomatskim putem.

Donjecka oblast

Za Donjecku oblast (30% teritorije regiona koju trenutno kontrolišu ukrajinske oružane snage) predlaže se demilitarizovana tampon-zona, koja isključuje oružane snage obe strane. To znači da ažurirani američki plan zadržava odredbu kojom se zahteva povlačenje ukrajinskih trupa iz Donjecke oblasti. Međutim, s obzirom na to da Rusija zadržava ukupnu kontrolu nad Donjeckom oblašću, sledi da će Rusi upravljati demilitarizovanom zonom.

Fajnenšel tajms to tumači na isti način. Prema pisanju lista, američki mirovni plan predviđa da demilitarizovana zona, stvorena na trenutno ukrajinskoj teritoriji Donjecke oblasti, iz koje bi ukrajinske oružane snage povukle trupe, a Rusija ih ne bi rasporedila, bude međunarodno priznata ruska teritorija.

Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia

Takođe, prema pisanju novina, sekretar vojske SAD Den Driskol izjavio je da je Vašington spreman da garantuje bezbednost Ukrajine i stvori "najviše visokotehnološki razvijenu demilitarizovanu zonu". Da bi se to postiglo, Kijev mora da povuče svoje trupe iz Donbasa.

Zaporoška i Hersonska oblast

U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, SAD predlažu konsolidaciju trenutne linije kontakta. Rusija mora da se povuče sa svih ostalih teritorija van pet ukrajinskih regiona (što znači da će Rusija morati da povuče svoje trupe iz Harkovske, Sumske i Dnjepropetrovske oblasti). Nakon što se dogovore o parametrima, strane se obavezuju da ih neće menjati silom.

Poseban predlog je da se ponovo pokrene Zaporoška nuklearna elektrana pod novim američkim operaterom, pri čemu bi 50% proizvedene električne energije bilo prebačeno u Ukrajinu. To znači da bi 50% bilo dodeljeno Rusiji, kako je predviđeno u originalnom planu od 28 tačaka.

Ukrajina u NATO?

Dokumenti ukidaju prethodni zahtev da Ukrajina zakonski utvrdi svoje nepristupanje NATO. Umesto toga, SAD predlažu uvođenje obaveze Alijanse da neće proširivati ili pozivati Ukrajinu u članstvo u NATO, utvrđene i u posebnom dokumentu i u bilateralnom sporazumu između SAD i Rusije. To znači da zabrana članstva Ukrajine u NATO ostaje na snazi.

Sjedinjene Države takođe izjavljuju svoju nameru da "moderiraju" dijalog Rusije i NATO o bezbednosnim pitanjima i protive se raspoređivanju stranih trupa u Ukrajini.

Shutterstock/Drop of Light

Sjedinjene Američke Države predlažu ograničavanje broja ukrajinskih oružanih snaga u mirnodopskom vremenu na 800.000 ljudi (prvobitni plan je bio 600.000).

Bezbednosne garancije

Plan sadrži odredbe o bezbednosnim garancijama sličnim Članu 5 NATO, ali bez direktne obaveze da se uđe u rat na strani Ukrajine u slučaju novog napada. Potpisnici obećavaju "snažan vojni odgovor" u takvom slučaju, ali se te garancije ne odnose na akcije Ukrajine na ruskoj teritoriji. Utvrđuje se prag "značajnog, namernog i održivog" napada Rusije, nakon čega SAD određuju svoje mere odgovora. Poseban okvirni sporazum o bezbednosti je u obliku "uveravanja" i nije pravno obavezujući, pojašnjava "Zerkalo nedelje". Predviđen je i desetogodišnji sporazum o bezbednosti i stvaranje komisije za praćenje.

Ukrajina u EU

SAD su u paket takođe uključile obavezu da će podržati pristupanje Ukrajine EU do 1. januara 2027. godine i da će obezbediti preferencijalni pristup tržištu EU tokom prelaznog perioda.

EPA/TOMS KALNINS

Zamrznuta ruska imovina

Plan oporavka predlaže stvaranje američko-evropskog investicionog fonda vrednog 200 milijardi dolara. Neka zamrznuta ruska imovina treba da bude odmrznuta i iskorišćena za oporavak, s tim što će procedura biti razjašnjena nakon konsultacija sa evropskom stranom (ista šema je bila predviđena i u originalnoj verziji Trampovog plana).

Američko-ruski dokument predviđa korišćenje 100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine pod upravljanjem SAD, uz stvaranje posebnog instrumenta za zajedničke američko-ruske projekte.

Bilateralni sporazum između SAD i Rusije

Bilateralni sporazum između SAD i Rusije uključuje obostrane obaveze: pored toga što SAD odbijaju da podrže poziv Ukrajini u NATO i obaveze da se suprotstave raspoređivanju stranih trupa u Ukrajini, predviđa ekonomsku saradnju i reintegraciju Rusije u globalne forume "pod uslovom da budu ispunjeni uslovi". Ovaj dokument će takođe izložiti rusku posvećenost politici uzdržavanja od agresije.

To jest, po duhu, ovaj dokument odgovara tekstu Trampovih originalnih 28 tačaka, čija je suština kompromis sa Rusijom i pokušaj da se uzme u obzir niz njenih značajnih zahteva (uključujući povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa i vanblokovski status Ukrajine). 

Izbori u Ukrajini

Takođe je vredno pažnje pominjanje potrebe za održavanjem izbora u Ukrajini odmah nakon potpisivanja sporazuma. Nije slučajno što se ova tema pojavila u Trampovoj retorici poslednjih dana. Takođe vredi podsetiti da je Kremlj nedavno ponovo počeo da izražava zabrinutost zbog "nelegitimnosti" predsednika Zelenskog. 

EPA-EFE/HOLLIE ADAMS / POOL

Drugim rečima, pitanje promene vlasti u Ukrajini je očigledno značajno u okviru sporazuma koji se razmatra sa Rusijom, kao i obnavljanje trgovinskih odnosa između SAD i Zapada uopšte sa Rusijom. 

Međutim, izgleda da ni Ukrajina ni Evropa ne žele da prihvate ovaj plan.

Evropa se opire Trampovom planu

Ukrajina je podnela Sjedinjenim Državama svoje amandmane na američki plan.

Prema pisanju Aksiosa, ukrajinski amandmani na nacrt američkog mirovnog plana napisani su imajući u vidu saradnju sa Evropom i tiču se teritorijalnih pitanja. Sastanak između američke i ukrajinske delegacije, na kojem će se razgovarati o ovim amandmanima, održaće se danas onlajn, dodaje se u tekstu Aksiosa. Planirano je da se predstavnici Amerikanaca, Evropljana i Kijeva lično sastanu u subotu u Parizu.

Ukrajinska strana je podnela dokument nakon višednevnih konsultacija sa ključnim evropskim saveznicima – Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom i Nemačkom. Prema izvorima Aksiosa, odgovor Kijeva sadrži komentare i pojašnjenja koja su, kako je primetio jedan ukrajinski zvaničnik, neophodna "da bi ceo plan bio izvodljiv".

Dokument sadrži nove ideje za rešavanje "osetljivih pitanja" u vezi s teritorijom i situacijom oko Zaporoške nuklearne elektrane. 

Detalji ukrajinsko-evropskih amandmana nisu poznati, ali je Zelenski ranije izjavio da ne podržava predlog povlačenja ukrajinskih trupa iz Donbasa. Takođe je bilo izveštaja da Kijev želi da ponovo uspostavi kontrolu nad Energodarom i Zaporoškom nuklearnom elektranom. 

CNP / MediaPunch / Stringershub Inc. / Profimedia

Zelenski je danas ponovio svoje nesaglasje s povlačenjem trupa.

"Stav Ukrajine o Donbasu ostaje nepromenjen – stojimo gde stojimo", rekao je on.

Takođe je potvrdio zahtev SAD za povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa.

"Američka strana vidi povlačenje ukrajinskih trupa iz Donbasa, a kompromis izgleda tako da ruske trupe ne ulaze na ovu teritoriju Donbasa. Otprilike tako izgleda trenutna kompromisna vizija Sjedinjenih Država", izjavio je on.

Evropski lideri su, zauzvrat, održali telefonski razgovor s Trampom. Nakon razgovora, nemački kancelar Merc je izjavio da je Evropa predala SAD "dokument koji se tiče teritorijalnih ustupaka koje Ukrajina može da prihvati".

"Ali ovo je bilo pitanje na koje ukrajinski predsednik i ukrajinski narod moraju da odgovore. I to je upravo ono što smo rekli predsedniku Trampu", rekao je nemački kancelar nakon razgovora sa Makronom, Starmerom i Trampom. Dodao je da bi se novi evropski razgovori sa američkom administracijom mogli održati ovog vikenda, a sastanak sa Amerikancima u Berlinu je moguć početkom sledeće nedelje.

Istovremeno, američki predsednik, nakon razgovora sa Evropljanima, dao je niz skeptičnih izjava o ovom pitanju.

Potvrdio je da je juče razgovarao o Ukrajini s liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije i rekao da je "prilično oštro razgovarao o Ukrajini sa evropskim liderima".

Tramp je takođe potvrdio da Evropljani žele da se sastanu s američkim predstavnicima i Zelenskim ovog vikenda. Međutim, nagovestio je da do ovog sastanka možda neće doći.

EPA-EFE/Erin Schaff / POOL

"Oni žele da dođemo u Evropu na sastanak ovog vikenda, a mi ćemo doneti odluku na osnovu onoga što ponude. Ne želimo da gubimo vreme", rekao je američki predsednik.

Vol strit džornal je kasnije objavio da je Tramp tokom jučerašnjeg telefonskog razgovora rekao liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije kako treba da izvrše pritisak na Zelenskog da prihvati uslove američkog mirovnog plana, koji SAD ne nameravaju da promene. Detaljnije o tome pročitajte OVDE.

Na osnovu svih najnovijih izjava, može se zaključiti da Evropa i Kijev torpeduju plan koji promovišu Amerikanci predlažući amandmane koje Rusija verovatno neće prihvatiti, što bi omalovažilo mirovni proces. Verovatno je to ono što izaziva Trampovo nezadovoljstvo.

Štaviše, pored pitanja teritorija i Zaporoške nuklearne elektrane, ostaju i druge kontroverzne teme.

Ruska ekonomija

Prema pisanju Vol strit džornala, SAD su Evropi dale poverljive predloge za povratak Rusije u globalnu ekonomiju, ali su ih Evropljani kritikovali.

Prema pisanju novina, jedan od dokumenata opisuje korišćenje približno 200 milijardi dolara zamrznute ruske imovine za projekte u Ukrajini. Među idejama je i stvaranje velikog data centra koji bi se napajao nuklearnom elektranom Zaporožje.

Još jedan dodatak predstavlja opšti američki plan za spasavanje ruske ekonomije od krize. On predviđa investicije američkih kompanija u strateške ruske sektore – od rudarstva retkih zemnih elemenata do bušenja nafte na Arktiku – kao i olakšavanje obnavljanja ruskih energetskih tokova u Zapadnoj Evropi i drugim oblastima.

Prema pisanju novina, evropski zvaničnici su se usprotivili planu. Oni se plaše da bi takav pristup dao Rusiji prostora da ubrza ekonomski rast i ojača svoju vojnu moć. Evropljani se takođe plaše da bi američka opcija potkopala planove same Evrope da podrži ukrajinsku vladu.

Komentarišući predloge, jedan evropski zvaničnik nazvao ih je ekonomskom verzijom Jaltske konferencije iz 1945. godine, na kojoj su pobednici rata podelili Evropu. "To je kao Jalta", rekao je.

"Ishod bi mogao fundamentalno da promeni ekonomsku mapu kontinenta", tvrdio je evropski izvor.

Američki zvaničnici se protive ovom stavu. Oni veruju da će po evropskom pristupu prebrzo utrošiti zamrznuta ruska sredstva, koja žele jednostavno da predaju ugroženoj Ukrajini. Vašington predlaže drugačiji model: privlačenje rukovodilaca sa Vol strita i velikih privatnih fondova da investiraju u ovu imovinu i povećaju raspoloživa sredstva.

Jedan od pregovarača je izjavio da bi pod američkim upravljanjem takav fond mogao da poraste na 800 milijardi dolara.

"Mi zaista razumemo finansijski rast", ​​rekao je.

Alexander NEMENOV / AFP / Profimedia

U tom kontekstu, Evropa pokušava da uspostavi proces za defakto konfiskaciju ruske imovine kako bi Ukrajini izdala "reparacioni kredit". To bi, u suštini, blokiralo sprovođenje ključnog dela Trampovog mirovnog plana, koji se tiče stvaranja sredstava za posleratnu obnovu Ukrajine i investicije u Rusiji.

Sutra će Evropljani pokušati da se dogovore o trajnom zamrzavanju ruske imovine (kako zamrzavanje ne bi moralo da se obnavlja svakih šest meseci). Ako se to pokaže kao uspešno, onda bi sledeće nedelje, kako očekuje Evropska komisija, zemlje EU trebalo da se dogovore i o "reparacionom kreditu".

U Evropi još uvek nema saglasnosti o ovom pitanju.

Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da ovo direktno protivreči Trampovom planu. Prema zapadnim medijima, Amerikanci već jasno stavljaju do znanja evropskim zemljama da se protive ideji o "reparacionom kreditu". Ovo bi moglo da promeni stav brojnih zemalja koje su povezane s Vašingtonom.

Na primer, prema pisanju italijanskih medija, nedavni razgovor Zelenskog s italijanskom premijerkom Đorđom Meloni u Rimu bio je veoma napet, a Đorđa Meloni je pokušavala da ubedi ukrajinskog predsednika da napravi "bolne ustupke".