"Rizik od Putinove odmazde je preveliki – odgovor je ne, ni danas, ni sutra, nikada"

Lideri Evropske unije stigli su 23. oktobra na samit u kišom natopljenom Briselu kako bi dočekali ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa poklonom koji mu je bio preko potreban: ogromnim zajmom od oko 140 milijardi evra, podržanim ruskom imovinom zamrznutom u belgijskoj banci. To bi bilo dovoljno da njegova zemlja ostane u borbi protiv ruskih invazionih snaga najmanje naredne dve godine.

Razni premijeri i predsednici bili su toliko ubeđeni u svoj plan za zajam da su se već međusobno svađali oko toga kako bi novac trebalo potrošiti. Francuska je želela da Ukrajina kupi oružje proizvedeno u Evropi. Finska je, između ostalih, tvrdila da Zelenski treba da bude slobodan da nabavi bilo koju opremu koja mu je potrebna gde god da je nađe.

Ali kada se diskusija prekinula za ručak bez dogovora o pljački ruskog novca, stvarnost je sinula: Skromna Belgija, zemlja od 12 miliona ljudi, neće dozvoliti da se takozvani zajam za reparacije uopšte dogodi.

Smrtonosni udarac zadao je Bart De Vever. Belgijski premijer, star 54 godine, sa naočarima, deluje ekscentrično za stolom samita EU, sa svojom sklonošću ka košuljama sa okruglim kragnama, rimskoj istoriji i duhovitim dosetkama. Ovog puta je bio smrtno ozbiljan i uhvatio se u koštac.

De Vever EPA/OLIVIER HOSLET

Rekao je svojim kolegama da je rizik od odmazde Rusa zbog eksproprijacije njihove suverene imovine prevelik da bi se o njemu razmišljalo. U slučaju da Moskva dobije pravni spor protiv Belgije ili Evroklira, briselskog depozitara koji drži imovinu, moraće sama da otplati ceo iznos.

"To je potpuno ludo", rekao je.

Kako se popodne oteglo u veče, a večera došla i prošla, De Vever je zahtevao da se konačni zaključci samita prepišu, više puta, kako bi se uklonilo svako pominjanje korišćenja imovine Moskve za slanje gotovine Kijevu.

Belgijska blokada je uništila evropski savez Ukrajine u kritičnom trenutku. Da su se lideri složili da brzo nastave sa planom zajma na oktobarskom samitu, to bi poslalo snažan signal ruskom predsedniku Vladimiru Putinu o dugoročnoj snazi Ukrajine i čvrstoj posvećenosti Evrope da se brani.

Umesto toga, Zelenski i Evropa su bili oslabljeni podelama kada je američki predsednik Donald Tramp, još uvek nadajući se Nobelovoj nagradi za mir, ponovo otvorio svoj pritisak na mirovne pregovore sa Putinovim saveznicima.

Situacija u Briselu ostaje zaglavljena, čak i sa ishodom skoro četvorogodišnjeg rata koji se približava ključnom trenutku. Ukrajina se sve više klizi ka finansijskoj provaliji, Tramp želi da Zelenski potpiše jednostrani sporazum sa Putinom – što je izazvalo uzbunu širom Evrope – a ipak De Vever i dalje kaže ne.

"Rusi se sigurno odlično provode", rekao je jedan zvaničnik EU blizak pregovorima.

Lideri bloka i dalje ciljaju da se dogovore o konačnom planu kako da se spreči da Ukrajina ostane bez novca kada se sastanu na svom sledećem redovnom samitu u Briselu 18. decembra.

Košta i Fon der Lajen EPA/AMPE ROGERIO

Ali kako vreme ističe, jedan ključni problem ostaje: Mogu li najviši zvaničnici EU – predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta – da ubede De Vevera da promeni mišljenje?

Za sada znaci nisu dobri.

"Još nisam impresioniran, dozvolite mi da to tako kažem", rekao je De Vever u televizijskom obraćanju dok je Komisija objavljivala svoje nacrte pravnih tekstova u sredu.

"Nećemo stavljati rizike koji uključuju stotine milijardi... na belgijska pleća. Ni danas, ni sutra, nikada."

U intervjuima, više od 20 zvaničnika, političara i diplomata, od kojih su mnogi razgovarali privatno kako bi razgovarali o osetljivim pitanjima, opisali su za Politiko kako su evropski pokušaji finansiranja odbrane Ukrajine zapali u haos i paralizu, zaglavljeni u političkoj disfunkciji i sukobima ličnosti na najvišim nivoima. Potencijalne posledice po Evropu – dok Tramp pokušava da nametne mirovni sporazum Ukrajini – teško da bi mogle biti ozbiljnije.

Nove tenzije

Prema rečima nekoliko ljudi bliskih diskusijama, predlog za reparacioni zajam počeo je da se suočava sa problemima kada su počele da rastu tenzije između De Vevera i njegovog suseda, novog nemačkog kancelara, Fridriha Merca.

Flamanski nacionalista, De Vever je došao na vlast tek ovog februara nakon višemesečnih mučnih koalicionih pregovora – klasičan scenario u belgijskoj politici. Tri nedelje kasnije, Nemačka je glasala na nacionalnim izborima kako bi Mercu, konzervativcu desnog centra, predala vođstvo najmoćnije evropske ekonomije.

Kao i De Vever, Merc može biti impulsivan na način koji može da uznemiri saveznike.

De Vever i Merc EPA/ANDREAS GORA / POOL

"On puca iz kuka", rekao je jedan zapadni diplomata. U noći kada je pobedio, pozvao je Evropu da radi na punoj "nezavisnosti" od Sjedinjenih Država i upozorio NATO da bi to uskoro mogla biti istorija.

U septembru, nemački kancelar je ponovo rizikovao. Bilo je vreme, rekao je, da Evropa izvrši pljačku u svoje bankarske trezore kako bi iskoristila imobilisanu rusku imovinu da pomogne Ukrajini. Svojim ispadom, Merc je očigledno uplašio Belgijance, koji su u to vreme bili u osetljivim privatnim razgovorima sa zvaničnicima EU pokušavajući da otklone svoje brige.

Nekoliko zvaničnika je reklo da je Merc postupio neodgovorno stavljajući politiku u javnost tako snažno i tako rano – pre nego što je De Vever potpisao.

Pet dana kasnije, Fon der Lajen je sama o tome govorila, iako je pažljivo pokušala da uveri svakoga ko bi mogao imati zabrinutosti. 

"Nema oduzimanja imovine", rekla je.

Umesto toga, tvrdila je, imovina bi se samo koristila za obezbeđivanje neke vrste avansa od Moskve za ratne reparacije koje bi neizbežno dugovala. Novac bi bio vraćen Rusiji samo u malo verovatnom slučaju da Kremlj pristane da nadoknadi Kijevu razaranje u Ukrajini.

Ideja je brzo dobila zamah.

"Važno je napredovati u procesu jer se radi o osiguravanju da postoje sredstva za zadovoljavanje budžetskih i vojnih potreba Ukrajine, a to je takođe moralno pitanje kako naterati Rusiju da plati za štetu koju je prouzrokovala. U tom smislu, korišćenje zamrznute ruske imovine je logičan i moralni izbor", rekla je za Politiko Džesika Rozenkranc, švedska ministarka za evropske poslove. 

• Belgijski premijer: Konfiskacija ruske imovine je krađa – iz Moskve mi je lično prećeno zbog toga
• Ne dirajte ruski novac; Dronovi nad Belgijom izazvali paniku

Paukova mreža

Veći deo posla na samitu Evropskog saveta je već obavljen mnogo pre nego što lideri bloka stignu u futurističku zgradu "svemirsko jaje", na rukovanje i fotografisanje.

Ambasadori 27 zemalja članica bloka okupljaju se tokom nedelja koje prethode svakom sastanku kako bi razgovarali o tome šta će samit postići – i da bi razradili preciznu formulaciju planova.

Pre oktobarskog samita, belgijski ambasador pri EU, Peter Murs, slao je signale svojim kolegama da će napredak u planovima za korišćenje zamrznute imovine Rusije biti u redu. Problem, prema rečima četiri zvaničnika upoznatih sa situacijom, bio je u tome što Murs nije direktno razgovarao sa De Veverom i što su sve odluke o ruskoj imovini bile na premijeru.

Dok su drugi u belgijskoj vladi znali da se premijer neumoljivo protivi uzimanju novca od Evroklira, jedne od najvrednijih i najvažnijih finansijskih institucija njegove zemlje, diplomata koji je pregovarao o sporazumu o samitu nekoliko stotina metara niz put očigledno nije znao.

To je značilo da niko u mehanizmu EU zapravo nije razumeo koliko će ozbiljno biti De Veverovo protivljenje dok nije stigao na dan samita sa parom koja mu je izlazila iz ušiju.

De Vever Dirk Waem / Zuma Press / Profimedia

Murs je veoma poštovan među svojim kolegama i unutar belgijske vlade. Smatra se efikasnim, iskusnim i kompetentnim, sa dugom karijerom u diplomatiji i politici. Pre nego što je preuzeo ulogu ambasadora pri EU, bio je poznat kao "pauk u mreži" belgijske spoljne politike.

Problem je, izgleda, možda bio političke prirode. Bio je šef kabineta De Veverovog rivala i prethodnika na mestu premijera, Aleksandra De Kroa, i dolazi iz stranke koja je izgubila vlast na prošlogodišnjim izborima i sada je u opoziciji. Nije neuobičajeno u politici da takve razlike utiču na to ko je izostavljen iz toka.

Drugi komplikovani faktor bila je politička disfunkcija Belgije. Kako je sam De Vever rekao, nedeljama je bio zaglavljen u pregovorima sa svojim sunarodnicima pokušavajući da se dogovori o nacionalnom budžetu, a dogovor nije bio na vidiku.

"Nedeljama pregovaram da bih pronašao 10 milijardi evra", rekao je De Vever na putu do samita EU. Stoga bi scenario u kojem bi Belgija morala da vrati Rusiji više od 10 puta veći iznos bio nezamisliv, dodao je.

Kako se samit završio samo nejasnim dogovorom da lideri ponovo razmotre finansiranje Ukrajine, zvaničnici su ostali da se češu po glavi i pitaju se šta je pošlo po zlu.

Amerika na prvom mestu

Pitanje šta učiniti sa stotinama milijardi dolara vrednom ruskom imovinom zaključanom na zapadnim računima visilo je nad ukrajinskim saveznicima otkako su sredstva sankcionisana na početku rata u februaru 2022. godine. Sada, međutim, nisu samo Evropljani ti koji bacaju oko na novac.

Američka strana je tiho, ali čvrsto stavila do znanja Briselu da imaju svoje planove za sredstva. Kada je izaslanik EU za sankcije Dejvid O'Salivan otputovao u Vašington tokom leta, američki zvaničnici su mu otvoreno rekli da žele da vrate imovinu Rusiji kada se postigne mirovni sporazum, prema rečima dva visoka diplomate.

Tramp je sve nestrpljiviji da se Kijev i Moskva dogovore o mirovnom sporazum. Verni svojoj reči, originalni plan sporazuma od 28 tačaka, koji su Amerikanci dali, uključivao je predloge za odmrzavanje ruske imovine i njeno korišćenje za zajednički napor za obnovu Ukrajine, prema kojem bi SAD uzele 50 odsto profita.

Koncept je izazvao negodovanje u evropskim prestonicama, gde je jedan šokirani zvaničnik predložio da Trampov izaslanik Stiv Vitkof poseti "psihijatra". Ako ništa drugo, Trampova želja za brzim dogovorom sa Putinom – i njegovi očigledni planovi za zamrznutu imovinu – zapalili su vatru u pregovorima EU sa De Veverom.

Protraćeno vreme

Mnoge vlade EU imaju simpatije prema belgijskom lideru. Zvaničnici i političari znaju koliko je teško bilo kojoj vladi da razmotri korak poput ovog, koji bi ih teoretski mogao izložiti izuzetno skupim pravnim postupcima.

De Vever je zabrinut da bi stabilnost samog evra mogla biti potkopana ako bi prepad na Evroklir primorao investitore da ponovo razmisle o plasiranju svoje imovine u evropske banke.

Poslednjih nedelja, najstariji pomoćnik Fon der Lajen, Bjern Zajbert, između ostalih, uložio je vreme pokušavajući da razume primedbe Belgije i pronađe kreativne načine da ih prevaziđe. Murs i drugi ambasadori su beskrajno razgovarali o tim pitanjima, tokom svojih redovnih sastanaka jedni sa drugima i sa Komisijom.

Ali kako noći prolaze, raspoloženje se pogoršava.

Usred kašnjenja i kontinuiranog neuspeha da se dogovori o daljem putu, loše raspoloženi brifinzi su bili usmereni na De Vever, a sve više i na Fon der Lajen poslednjih nedelja. Ona je odložila odlučujući korak objavljivanja nacrta zakonskih tekstova koji bi omogućili da se sredstva koriste za zajam za reparacije. Ovi dokumenti su ono što je svim stranama potrebno da bi se plan usvojio, izmenio ili odbacio.

"Izgubili smo mnogo vremena", rekao je za Politiko Jonatan Vsevjov, generalni sekretar estonskog ministarstva spoljnih poslova.

"Naš fokus je bio isključivo na predsednici Komisije, tražeći od nje da predstavi predlog. Niko drugi ne može da podnese predlog." Rekao je da bi bilo "bolje" da je Komisija izradila pravne tekstove koji navode detalje zajma ranije nego u sredu, kada su konačno objavljeni.

"Svi imamo odgovornost da sada ubrzamo", rekao je drugi diplomata, dok je treći primetio da je čak i Belgija poslednjih nedelja molila Komisiju da objavi pravne planove. Zvaničnik EU rekao je da bi svi trebalo da se smire i napomenuo da De Vever još uvek mora da siđe sa svoje ivice. Drugi diplomata je rekao da Belgija "ne može očekivati da će sve njihove želje biti u potpunosti ispunjene".

Zima je stigla

Merc je posebno uznemiren. Brine se da će poreski obveznici njegove zemlje morati da intervenišu ukoliko se zajam za sredstva ne održi.

"Potrebu da se to uradi smatram sve hitnijom. Ukrajini je potrebna naša podrška. Ruski napadi se intenziviraju. Zima se približava – ili bolje rečeno, već je stigla", rekao je nemački lider novinarima u petak.

De Vever, rečima jednog diplomate, i dalje "moli" da druge opcije ostanu u igri. Dve alternativne ideje su na stolu. Prva bi zahtevala od nacionalnih vlada EU da posegnu za svojim budžetom kako bi poslale novac Kijevu, što većina uključenih smatra nerealnim s obzirom na teško stanje budžeta mnogih evropskih zemalja.

Druga ideja je da se finansira zajam Kijevu putem zajedničkog zaduživanja EU, što se štedljivim zemljama ne sviđa jer bi to nagomilalo dug koji će otplaćivati buduće generacije poreskih obveznika. "Nismo oduševljeni tim. Princip da Rusija mora da plati štetu je ispravan", rekao je jedan diplomata.

Neka kombinacija ovih ideja mogla bi biti neizbežna, posebno ako se zajam za reparacije ne finalizuje na vreme da bi se zadovoljile finansijske potrebe Ukrajine. U tom slučaju, biće potreban premosni zajam kao hitni "plan B".

U pismu fon der Lajen 27. novembra, De Vever je istakao svoje protivljenje, opisujući predlog zajma za reparacije kao "fundamentalno pogrešan".

"Potpuno sam svestan potrebe da se pronađu načini za nastavak finansijske podrške Ukrajini", napisao je De Vever u svom pismu Fon der Lajen.

"Moja poenta je uvek bila da postoje alternativni načini da uložimo svoj novac i stojimo iza svojih reči. Kada govorimo o tome da imamo kožu u igri, moramo prihvatiti da će to biti naša koža u igri."

De Vever Dirk Waem / Zuma Press / Profimedia

"Ko bi savetovao premijeru da napiše takvo pismo?", rekao je jedan očajni diplomata, užasnut De Veverovom očiglednom neosetljivošću. "On govori o tome da ima 'kožu u igri'. Šta je sa Ukrajinom?"

Ruski dronovi

Uprkos frustraciji svojih saveznika, De Vever i dalje ima podršku unutar sopstvene vlade za tvrdokorni stav koji zauzima. Njegov stav je pojačao i sam Evroklir, koji je izdao sopstvena upozorenja. Kao znak koliko je ova tema kritična za Belgiju, šefovi Evroklira direktno komunicira sa De Veverovom kancelarijom, zaobilazeći ministarstvo finansija.

Neki se takođe plaše pretnje po fizičku bezbednost Belgije. Misteriozni dronovi su prošlog meseca poremetili vazdušni saobraćaj na aerodromu u Briselu i primećeni su iznad belgijskih vojnih baza, osumnjičeni da špijuniraju borbene avione i skladišta municije. Zabrinutost je da bi mogli biti deo Putinovog hibridnog napada na Evropu i da bi Belgija bila u povećanom riziku ako bi De Vever odobrio korišćenje imovine Moskve.

Još jedna velika prepreka napretku u vezi sa kreditom je Mađarska. Ruska imovina je zamrznuta samo zato što su se svi lideri EU – uključujući Putinovog prijatelja Viktora Orbana – svakih šest meseci slagali da produže sankcije koje imobilišu sredstva. Ukoliko Orban promeni mišljenje, Rusija bi iznenada mogla ponovo da polaže pravo na tu imovinu, što bi Belgiju dovelo u nevolju.

Orban i Putin EPA/ALEXANDER NEMENOV / POOL

Na kraju, zadatak bi mogao biti prevelik čak i za visokokvalifikovane advokate Komisije. Daleko je od sigurnog da postoji pravno rešenje koje bi moglo da izbegne mađarski veto i rusku odmazdu, da zadovolji Belgiju i da izbegne potrebu da se novac evropskih poreskih obveznika unapred ulaže.

Kako se približava sledeći ključni samit Evropskog saveta 18. decembra, evropski zvaničnici osećaju pritisak.

"Ovo nije računovodstvena vežba", rekao je estonski poslanik Vsevov. "Pripremamo najznačajniji od svih Evropskih saveta... Pokušavamo da obezbedimo da Evropa dobije mesto za stolom gde se stvara istorija."

Za EU, jedno suštinsko pitanje ostaje – i to je pitanje koje je uvek prisutno, u svakoj krizi koja se nađe na stolovima diplomata i zvaničnika koji rade u Briselu: Može li se unija od 27 različitih, razjedinjenih, složenih zemalja, svaka sa svojim domaćim borbama, političkim rivalstvima i ambicioznim liderima, ujediniti kako bi dočekala trenutak kada je to zaista važno?