Razotkrivena Putinova obmana: Ovo je pravi razlog rata sa Ukrajinom. Ne, nije ulazak u NATO

U analizi za Foreign Affairs, Kuleba piše kako se ruski predsednik Vladimir Putin pretvara da želi mir.

Američki predsednik Donald Tramp ga prati u stopu, pretvarajući se (ili možda zaista verujući) da je Putin iskren. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pretvara se da veruje Trampu, kao i evropski lideri. Samiti na Aljasci i u Vašingtonu pokazali su to – bilo je mnogo buke, ali bez stvarnog pomaka. Moglo bi se reći – magla diplomatije.

Ipak, bilo bi pogrešno reći da sastanci nisu doneli ništa, smatra Kuleba, i dodaje da je svaki lider izašao sa nekim postignućem. Putujući na Aljasku, Putin je umirio Trampa, koji je postajao sve nestrpljiviji, i ostvario svoju dugogodišnju fantaziju susreta s američkim predsednikom i prepravljanja dela Evrope.

Tramp bi mogao ponovo pretnjama da pritisne Kijev i Evropu

Tramp je sastanak na Aljasci iskoristio da se oslobodi domaćeg pritiska za uvođenje oštrih sankcija ruskoj nafti ili preduzimanje drugih snažnih mera. U Vašingtonu su Ukrajina i Evropa dobile obećanja da će Tramp nastaviti da prodaje oružje Ukrajini i pokazale su da imaju mesto za pregovaračkim stolom. Tramp je, s druge strane, ubedio kritičare da ne sklapa dogovor s Putinom iza leđa saveznika u NATO-u.

No, iako sastanci na vrhu označavaju odmak od Trampove ranije strategije, kada su Ukrajina i Evropa dobijale samo "šibe", a Rusija samo "mrkve", predsednik je nepredvidiv. Više puta je iskazao divljenje prema moćnim diktaturama i podržavao ideju da u međunarodnim odnosima moćne zemlje smeju raditi šta žele. Tramp ne misli da treba saslušati Putina, iako i ruski predsednik veruje da se slabi moraju pokoriti volji velikih. Kako pregovori budu odmicali, Tramp bi mogao ponovo da preti Kijevu i Evropi.

Bez obzira na to koliko puta Putin i Tramp razgovarali i šta činili, Ukrajinci su dovoljno jaki da im se budućnost neće moći nametnuti. Kijev se ne protivi dogovoru oko rešenja, kako Tramp povremeno govori. Ali, osim ako Evropa ne napusti Ukrajinu i u zemlji ne dođe do unutrašnjeg sloma, Ukrajina se neće predati. Ako Tramp želi da postane veliki mirotvorac, mora bolje da razume šta Kijev zahteva pre nego što zemlja odloži oružje.

• "Putine, dođi"
• Zelenski zapretio, stigao odgovor: Prestanite!

 

Za Ukrajinu je ključno članstvo u Evropskoj uniji

Nakon godina prekršenih obećanja iz Moskve, Kijev neće potpisati mirovni sporazum za koji ne veruje da će potrajati. Čini se da Tramp to donekle shvata i zato je pokazao spremnost da učestvuje u pružanju tzv. sigurnosnih garancija Ukrajini. Čak je nagovestio da bi Vašington mogao pomoći u pružanju zaštite "slične NATO-u" za Ukrajinu.

Međutim, kod sigurnosnih garancija đavo je u detaljima. Razlika između samog NATO-a i zaštite "slične NATO-u" je ogromna. Danas je, barem zasad, krajnje malo verovatno da bi ukrajinski partneri ratovali u njeno ime (kao što bi učinili kada bi bila članica NATO-a). Sve što zaista mogu pružiti jeste više oružja, kontinuitet snabdevanja i članstvo u EU. Drugim rečima, najbolje što mogu učiniti jeste da ne uskraćuju Ukrajini ono što već dobija.

Ključno je članstvo u EU jer bi ono učinilo Ukrajinu punopravnim delom Zapada. Naoružati Ukrajinu bez uključivanja u EU značilo bi zadržati Putinovu nadu da će je jednog dana ponovo uvući u svoju sferu uticaja. Evropa je prva odgovorna za ukrajinsko pristupanje, ali i Vašington je ključan u tom procesu. Tramp bi mogao biti jedina osoba sposobna da ubedi mađarskog premijera Viktora Orbana, Putinovog prijatelja, da prestane da blokira napredak Ukrajine ka integraciji.

Žele da budu deo ukrajinskog sigurnosnog aranžmana

U sklopu pregovora, Putin će pokušati da spreči Ukrajinu da dobije značajne sigurnosne garancije. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov već je, na primer, izneo apsurdni zahtev da Rusija bude deo ukrajinskog sigurnosnog aranžmana. Pri tome se pozvao na Budimpeštanski memorandum iz 1994, u kojem su London, Moskva i Vašington pristali da poštuju ukrajinski suverenitet i štite je od napada u zamenu za odustajanje Kijeva od nuklearnog oružja. Ukrajinci nikada neće prihvatiti ništa manje od tog sporazuma. Ipak, predloživši takvo rešenje, Moskva si je otvorila veliki prostor za manevrisanje i beskrajne rasprave.

• Ovo su ruski uslovi za kraj rata

Sledeće pitanje s kojim se suočavaju pregovarači odnosi se na samu mehaniku zaustavljanja sukoba. U početku su SAD predlagale privremeni prekid vatre. Ukrajina i njeni evropski partneri su pristali. Putin je, međutim, tražio da se odmah pređe na trajni mirovni sporazum. Američki predsednik fasciniran je idejom potpunog završetka rata, istinskog velikog i lepog postignuća, i stoga nije iznenađenje što je, nakon sastanka s Putinom, zauzeo ruski stav, piše Kuleba.

Ali predlog Moskve je zamka. Dovesti rat do potpunog završetka zahteva mnogo više vremena i ustupaka nego dogovoriti prekid vatre. A upravo je vreme ono za čim Putin teži. Svaka nedelja potrošena na koreografiju i saopštenja jeste nedelja u kojoj ruske snage zauzimaju više ukrajinske teritorije i ubijaju više civila. Nastavak razgovora takođe bi odložio američke odluke koje bi mogle naštetiti Kremlju – poput strožih sekundarnih sankcija ruskim naftnim kompanijama.

Putin ponavlja: "Cela Ukrajina je naša"

Putinova priča o rešavanju "korenskih uzroka sukoba" takođe je taktika odugovlačenja. Kremlj voli da tvrdi da je temeljni uzrok težnja Ukrajine da se pridruži NATO-u. Ali, kako je Putin više puta jasno dao do znanja, pravi uzrok je samo postojanje Ukrajine. "Cela Ukrajina je naša", rekao je Putin u junu i to je stav koji ponavlja od početka rata. Da bi se sukob okončao, Putin će morati da promeni stav i prihvati Ukrajinu kao suverenu članicu EU sposobnu da se brani. Tramp će morati da prihvati pravo Ukrajine na suverenitet kao neizostavan element dogovora, menjajući pristup Moskve kombinacijom prinude i podsticaja.

Shutterstock/Tomasz Makowski

Ako je Rusija voljna da prihvati nezavisnost Ukrajine, postoje načini da dve države postignu neku vrstu nagodbe. Na primer, pitanje teritorija koje Moskva zahteva može imati privremeno rešenje: ostaviti status teritorija u sivoj zoni koja omogućava da obe strane imaju određene tvrdnje. Takav dogovor funkcioniše i drugde. Peking i Tajpej, na primer, izbegli su rat oko Tajvana tako što obe strane tvrde da su legitimna vlada, što Pekingu omogućava da i dalje tvrdi kako su ostrvo i kopno jedno.

Ono sami nisu došli do tog rešenja. Uveo ga je američki državni sekretar Henri Kisindžer, i ono traje već više od 50 godina jer SAD dosledno jačaju Tajvan i prisiljavaju Kinu da odlaže konačno rešenje. Da bi sličan dogovor funkcionisao u istočnoj Evropi, Vašington bi morao isto da učini s Ukrajinom i Rusijom.

"Zamena teritorija" je potpuno neprihvatljiva

Nažalost, Tramp je prihvatio Putinovu retoriku o "zameni teritorija", prema kojoj bi Ukrajina formalno ustupila teritoriju Kremlju. To je kao da nekome kome su upravo ukrali auto i bicikl predložite nagodbu u kojoj lopov vraća bicikl ako se žrtva složi da više neće pokušavati da vrati auto. Za Ukrajince je to potpuno neprihvatljivo, kao i za svaku drugu državu. Protivno je zakonima zemlje, a čak i da nije, izazvalo bi masovne unutrašnje nemire, srušilo svaku vladu koja bi ga potpisala i bacilo Ukrajinu u haos. Što pre izraz "zamena teritorija" nestane iz Trampovog rečnika, to će mirotvorni napori Vašingtona biti uspešniji.

U potrazi za velikim dogovorom, Tramp je predložio samit na kojem bi učestvovali Putin i Zelenski. Takav sastanak bio bi značajan događaj. Ne bi garantovao kraj rata, ali bi bilo teško da dvojica lidera odu bez dogovora barem o nekim koracima ka sporazumu.

Zelenski je svestan da bi samit s Putinom mogao ubrzati dogovor. Stoga podržava direktne razgovore s Putinom još od 2022. godine. Kremlj, međutim, nije pristao. Kada su ih pitali o Trampovom predlogu, Putinovi saradnici su izbegli odgovor tvrdeći da bi svaki samit sa Zelenskim morao "postepeno" da se pripremi. Ako Putin bude izbegavao sastanak pod raznim izgovorima, to će biti još jedna potvrda da samo odugovlači, sputavajući Trampa da preduzme odlučne poteze i istovremeno stvarajući jaz između Trampa i evropskih lidera.

Putin je majstor iscrpljujućih pregovora

Nitko ne bi trebao da se iznenadi ako dođe do takvog ishoda. Ruski predsednik je majstor u stvaranju iscrpljujućih pregovora. Čak i kada bi počeli, razgovori između Kijeva i Moskve mogli bi se vući beskonačno. Jedna sovjetska šala iz Hladnog rata kaže: "Neće biti rata, ali borba za mir neće ostaviti ni kamen na kamenu".

Shutterstock/Tomas Ragina

Rat će se, dakle, najverovatnije nastaviti. Motivacija Rusije se nije promenila, ona još uvek ima snagu za napad, iako najavljena letnja ofanziva nije donela značajne dobitke. Ukrajina je i dalje sposobna da se bori i neće položiti oružje dok ne bude sigurna da je njena nezavisnost zaista zaštićena.

Evropa pomaže zemlji povećanjem vojne pomoći, mada mora ubrzati tempo. Ali, u celini, svet još uvek ne pruža Kijevu podršku koja mu je potrebna da razmotri dogovor. Diplomate mogu tvrditi da ostvaruju napredak. Ali nijedno saopštenje, samit ili objava na društvenim mrežama ne može zameniti stvarno razumevanje ukrajinskih zahteva – i stvaranje strategije koja ih zaista ispunjava, piše Kuleba.