Od ovoga se nikada neće oporaviti; Svađa generala promenila tok rata; Zelenski je pogrešno izabrao FOTO/VIDEO

U članku se objašnjava pozadina obaveštajnih poslova, saradnja najviših zvaničnika ukrajinske i američke vojske. U aprilu 2022. godine u Visbadenu je zaključen sporazum o pružanju obaveštajnih podataka između Ukrajine i SAD.

Neslaganje između Amerikanaca i Ukrajinaca

Tako su neke operacije izvele ukrajinske oružane snage uz podršku SAD, ali uprkos popularnom verovanju da iza svake ukrajinske akcije stoji SAD, odnosno CIA, to očigledno nije bio slučaj. Pisalo se da kada su ukrajinske snage izvršile invaziju na oblast Kursk, to je iznenadilo američke službe, što je u to vreme naišlo na kritike. Međutim, sve je više indicija da je to zaista bio slučaj, o čemu, između ostalog, svedoči i pomenuti članak u Njujork tajmsu.

Pored operacije u Kursku, navedene su još neke operacije u kojima je došlo do neslaganja američkih i ukrajinskih službi i vojnih zvaničnika. Najveći primer je ofanziva u Hersonskoj oblasti 2022. Prema izveštajima, Amerikanci su izvršili pritisak na Kijev kako bi ukrajinske snage aktivnije napredovale na desnoj obali Dnjepra u jesen 2022. godine.

Tada su SAD i Velika Britanija zahtevale smenu generala Kovalčuka, koji je komandovao snagama na hersonskom pravcu. Takođe, nakon oslobađanja Hersona, ukrajinske snage je trebalo da nastave ofanzivu na levoj obali Dnjepra, ali za to nije bilo snage.

Tada je general Zalužnji bio protiv takve ofanzive, jer je smatrao da oblast koju su zauzele ruske snage treba "preseći" u Zaporoškoj oblasti (oko Melitopolja) i tako opkoliti ruske snage i podeliti ih na dva dela.

Prema izveštajima, to je bilo veoma rizično, odnosno Pentagon je dobio informaciju da bi u slučaju ovakvog scenarija, gde bi ruska vojska mogla da izgubi oko 300.000 ljudi koji bi bili u okruženju, to moglo da dovede do nuklearnog napada.

Sukob između Zalužnog i Milija

Nakon toga je odlučeno da se izvrši napad na Herson, kao i da se ruskim snagama omogući prilično nesmetano povlačenje u dubinu. Nevezano za to, "Njujork tajms" piše i o zategnutim odnosima između generala Zalužnog i generala Milija. Drugi razlog koji se ovde navodi je taj što je Zalužni jednostavno prekinuo razgovore kada se Millei nije složio sa ukrajinskim zahtevima za oružjem. Da bi nastavio dijalog, Pentagon je pokrenuo složenu komunikacionu šemu.

Takođe, 2023. godine, problemi su nastavljeni, kada je najavljena nova ukrajinska ofanziva, koja se kasnije pokazala neuspešnom. Prema "Njujork tajmsu", strategija razvijena u Visbadenu postala je žrtva fragmentirane unutrašnje politike Kijeva.

• Šalju goloruku vojsku u Ukrajinu; Rusi se odmah oglasili
• Poljska: Vreme je, NATO i SAD treba da...
• GUR: 5.000 mrtvih Severnokorejaca, ostali su se naučili...

Predsednik Zelenski je bio protiv načelnika Generalštaba Zalužnog, a Zalužni protiv svog "tvrdoglavog" podređenog, komandanta generala Sirskog, koji je kasnije postao načelnik Generalštaba.

Tada je predsednik Zelenski stao na stranu generala Sirskog, a ukrajinske oružane snage su potrošile mnoge resurse na odbranu grada Bahmuta. Ovo se smatra jednim od glavnih razloga neuspeha ukrajinske ofanzive 2023. Ukrajinsko rukovodstvo je prvo odložilo ofanzivu do isporuke opreme, što je ruskim snagama dalo vremena da ojačaju odbranu.

Takođe, umesto planiranih 12 brigada, samo sedam je dodeljeno za pravac ka Melitopolju, a pet ih je upućeno u pomenuti Bahmut, gde je Sirski krenuo u napade, obećavajući da će "doći do Luganska". Na kraju, oba su se završila neuspehom i teškim gubicima ukrajinske strane. Takođe, general Zalužni je razrešen dužnosti, a Sirski je "nagrađen" postavljanjem na čelo vojske.

"Da smo imali pet brigada, Bahmut bi bio oslobođen"

Sirski je nedavno dao veliki intervju ukrajinskom portalu "Leva obala" (ukrajinski: Lijevi bereg). Između ostalog, prokomentarisao je članak u "Njujork tajmsu". Ono što je smatrao ključnim je da je netačna tvrdnja u članku da je imao pet brigada na raspolaganju u pravcu Bahmuta, ali samo dve.

"Da smo imali pet brigada, mislim da bi Bahmut i Soledar bili oslobođeni", rekao je general.

Prema rečima Sirskog, prilikom planiranja ove operacije vojska je "shvatila" da su njene snage nedovoljne. S druge strane, vojska je igrala na kartu iznenađenja. Tada se verovalo da ruska vojska nije spremna i da smele akcije mogu da probiju odbranu ruskih snaga. Međutim, rekao je i da ukrajinska strana nema dovoljno snage i resursa.

General se poslužio i komentarom kolege Zalužnog iz 2023. godine, koji ga nije štedeo u izjavama, a koji je tada rekao da je situacija na frontu dospela u "ćorsokak, u koji nijedna strana ne može da napreduje jer je podjednako tehnološki opremljena, što podseća na Prvi svetski rat".

Sirski potvrđuje "avanturu" kod Bahmuta

Ono što je značajno jeste da je general Sirski, na neki način, zapravo potvrdio da su akcije na području Bahmuta bile svojevrsna "avantura", preduzeta bez dovoljno opreme i sredstava.

Pored toga, bez obzira da li se radilo o dve ili pet brigada, jasno je da se SAD, kao i deo ukrajinskog vojnog vrha, nisu složili sa utroškom određenih resursa na tu rutu. Odnosno, prema poslednjem članku Njujork tajmsa, kao i izjavama Sirskog, može se pročitati da je verovatno Ukrajina izgubila mogućnost, koncentrisanjem svojih snaga u regionu Zaporožja, za novu uspešnu ofanzivu.

Ukrajina još dugo neće moći da povrati svoju teritoriju

U tom smislu, Ukrajina je na duže vreme izgubila mogućnost da vrati svoju teritoriju, jer se posle bitke za Bahmut i neuspelog pokušaja ofanzive u Zaporoškoj oblasti društvena atmosfera u zemlji prilično promenila. Osim toga, kako potvrđuju višestruki izvori, američka pomoć je trenutno smanjena i Ukrajina je u velikoj meri zavisna od evropske pomoći, koja svakako nije dovoljna, osim za održavanje ovakvog stanja.

• Brutalna Putnova osveta "odmetnutom" generalu; "Pa ovo je smrtna kazna"
• Direktne pretnje na televiziji Kremlja? "Sve ćemo vas pobiti" VIDEO
• Totalni sunovrat – front je blokiran

Iako je Ukrajina donekle uspela da privredu postavi na ratnu osnovu i počela da proizvodi sopstveno oružje, jasno je da to neće dovesti do većeg preokreta, bar ne u skorije vreme. Ukrajina i dalje zavisi od vojne i finansijske pomoći Zapada, posebno Sjedinjenih Država.

Kijev je često solo

Pored toga, Ruska Federacija svakog meseca povećava broj svojih oružanih snaga za 8.000 do 9.000 ljudi kroz sistem regrutacije u kojem regrutima nudi ugovor da ih zadrži u vojsci. S druge strane, Ukrajina ima problema sa mobilizacijom, o čemu je general Sirski govorio u pomenutom razgovoru.

EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

General se složio sa predsednikom da Ukrajina treba da mobiliše 30.000 ljudi mesečno, što je, kako je priznao, trenutno veoma teško. Ako se vratimo na početak teksta, jasno je da je Kijev donosio političke odluke koje se nisu slagale sa vrhom vojnog vrha, kako bi održao savezništvo sa SAD, ali i uprkos mišljenjima da je Kijev delovao isključivo na "dugmad" Vašingtona, sve je više indicija da to nije slučaj. Odnosno, Kijev je često išao solo i sprovodio sopstvene planove, koji nisu bili usaglašeni sa SAD.