Stvara se nova vojna sila – NB8

Tačno, Donald Tramp želi da deluje brzo kako bi što pre sproveo što više svojih politika, ali u nekim slučajevima ograničen je procedurama i protokolima, kao što je NATO.

Američki odbrambeni budžet

"Vašington post" je objavio da će Pentagon smanjivati troškove kako bi odbrambena politika bila u skladu sa zahtevima Trampove doktrine MAGA (Make America Great Again).

Troškovi se ne smeju smanjivati na operacijama vezanim za granicu s Meksikom, kao ni modernizaciju nuklearnog oružja i protivraketne odbrane (američki predsednik želi sopstveni sistem odbrane poput izraelske "Gvozdene kupole").

Kada je reč o odbrambenim troškovima izvan zemlje, mora se nastaviti finansiranje Indo-pacifičkog i svemirskog zapovedništva.

• Dve NATO zemlje sklopile dogovor: Za šta se spremaju?
• Kraj NATO-a kakav znamo?

Na spisku se ne nalazi Evropsko zapovedništvo, kojem se, dakle, mogu ukinuti sredstva.

Dakle, ako je i bilo sumnji u planove Trampove administracije, budžetske smernice ih razotkrivaju.

Fridrih Merc je u pravu, Evropa mora preuzeti odgovornost za svoju sigurnost, uključujući i Ukrajinu.

Zbog toga je najavio pokretanje pregovora sa socijaldemokratama (SPD), verovatnim koalicionim partnerima, da se hitno, pre konstituisanja novog, izglasa odobrenje posebnih odbrambenih troškova u vrednosti od 200 milijardi evra. U kampanji je najavljivao da cilja ulaganja u odbranu podići na 3 procenta BDP-a, a trenutno su na ivici 2 procenta.

Ozbiljnost situacije naglasila je i Kaja Kalas, visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku, koja je nakon sastanka Veća ministara u ponedeljak rekla da su izjave koje stižu iz SAD "zabrinjavajuće", naglašavajući da je "NATO odbrambeni savez koji postoji za odbranu svih članica".

• Vikiliks ih je "razvalio": Objavili su hrpu depeša o Ukrajini; Znali su, sve FOTO
• Ukrajina ulazi u EU?; Predložen datum

To je postavka koja je apsurdna, kako na internet stranici Jutarnjeg lista kaže profesor Mirko Bilandžić: "Politika predsednika Donalda Trampa je, umesto transatlantizmu, okrenuta transakcionalizmu..."

Drugim rečima, nagrađivanje zemalja s najvećim postotkom izdvajanja za odbranu i kažnjavanje onih koje premalo troše uz preraspodelu američkih snaga u Evropi, što će rezultirati sigurnosnim odnosom koji se više temelji na bilateralizmu umesto na (NATO) multilateralizmu.

Takav je pristup potvrdio američki ministar odbrane Pit Hegset koji je, tokom boravka u Evropi pre nekoliko dana, posetio samo Poljsku koja izdvaja više od 4 posto za odbranu. Vladislav Kosinijak-Kamic, ministar odbrane, tada je rekao da se američke snage neće povući iz njegove zemlje.

Suočene s takvim američkim pristupom, neke članice EU razmišljaju o jačanju bilateralnih bezbednosnih veza s Vašingtonom oslanjajući se na ideološku bliskost, što dovodi do nejedinstva koje može blokirati egzistencijalne odluke. Poljska, piše geopolitička stručnjakinja Marta Pročvic-Jazovska u Mondu, smatra da se aporija može rešiti pojačanom saradnjom među članicama koje to žele, šireći je izvan EU.

"Nordijske i države istočnog krila, najviše zabrinute zbog bezbednosti, moraće formirati efikasnu koaliciju voljnih, uspostaviti mehanizme koordinacije oružanih snaga, uskladiti postupke i opremu", navodi.

Poljska stručnjakinja smatra da bi impuls trebalo da dođe iz Vajmarskog trokuta (Poljska, Nemačka, Francuska) uz mogućnost uključivanja drugih članica. "Kako bi se prevazišle podele u bezbednosnim pitanjima, Evropa više brzina čini se neizbežnom”, zaključuje Pročvic-Jazovska.

Norveška, Island, Ujedinjeno Kraljevstvo

Njene reči se već sprovode u delo. U Talinu je u ponedeljak održan video sastanak ministara odbrane kome su predsedavali estonski ministar Hano Pevkur i francuski Sebastjan Lecornu, a učestvovali su ministri Litvanije, Letonije, Norveške, Finske, Švedske, Danske, Islanda, Holandije, Nemačke, Italije i Poljske. Uz Norvešku i Island, mesto se otvara Ujedinjenom Kraljevstvu koje je na sastanak u Parizu pozvao Emanuel Makron.

Dodatna potvrda reči poljske stručnjakinje već je delujuća zajednica NB8 u kojoj su skandinavske (N) i baltičke zemlje (B), njih osam, Danska, Estonija, Finska, Island, Letonija, Litvanija, Norveška i Švedska. 

• Izdaja Nemaca?
• Rusi: Imamo informaciju, NATO se sprema; Udar kreće s neočekivanog mesta
• NATO poručuje: Evropa ima ključnu ulogu

U njihovo ime danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen u ponedeljak u tekstu objavljenom u "Fajnenšl tajmsu" napisao je: "Budući da budućnost evropske bezbednosti visi o koncu, vreme je da cela Evropa iskorači na tom planu. Reč je o davanju prioriteta bezbednosti Ukrajine i Evrope."

Čelnici tih država u zajedničkom saopštenju povodom treće godišnjice ruske agresije na Ukrajinu upozorili su da će "ishod rata imati dubinske i dugotrajne efekte na evropsku i transatlantsku bezbednost".

Rasmusen piše da će Evropa, ako ojača, biti snažniji američki partner. "Samo povećanjem vlastitih napora postaćemo nezamenjivi u budućim pregovorima," zaključuje, dodajući da "moramo više ulagati u vlastitu odbranu osiguravajući da se NATO-ovi odbrambeni planovi mogu provesti u svim okolnostima."

U tom je kontekstu Estonija opet krenula u akciju podsticanja drugih članica EU da pristanu da zaplene zamrznuta ruska sredstva (200 milijardi evra) koja bi se koristila za pomoć Ukrajini. Moskva je predložila da se taj novac koristi u Ukrajini, ali i u okupiranim područjima što bi bio signal da EU priznaje okupaciju.

Skandinavci i oni iz Baltičkog regiona ne čekaju, s njima i Poljaci, i najavljuju korišćenje sredstava iz evropskih fondova za odbranu.

Ursula fon der Lajen, predsednica EK, najavila je ublažavanje fiskalnih kriterijuma u slučaju izdvajanja za odbranu.

Ako se grupi NB8 pridruži Merc, stvaraju se uslovi u kojima bi se mogla uspostaviti relevantna grupa evropskih država s ciljem formiranja održive odbrane uz minimalno američko jamstvo. Korak dalje bilo bi pretvaranje Mercovog upozorenja u prednost, NATO u kojem će vodeću ulogu imati evropske države.