I, najgori strah EU se ostvario

Prema pisanju Blumberga, tokom samo sedam dana, predsednik SAD Donald Taump je doveo u pitanje dosadašnju politiku energetskih sankcija protiv Rusije, pritisnuo Kijev da zaustavi napade na ruske rafinerije i sugerisao da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nema legitimitet. 

Istovremeno je Ukrajina izgubila puni pristup satelitskom sistemu Starlink, u vlasništvu Elona Maska, što joj je otežalo delovanje na frontu.

Zelenski je na to reagovao javnim izražavanjem osećaja izdaje i otvorenom kritikom američkog predsednika. 

Prema izvorima upoznatima s razgovorima evropskih zvaničnika na ovonedeljnom sastanku u Briselu, taj je sukob dodatno učvrstio zabrinutost da Trampovi instinkti sve više idu u korist Moskve, a na štetu Kijeva. 

Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je u četvrtak, dolazeći na sastanak evropskih lidera u Briselu, da je zapadni savez u slabijem položaju nego pre samo nekoliko dana. 

"Ako ne podržite Ukrajinu, dovodite celu Evropu, a po mom mišljenju i NATO, u mnogo opasniju situaciju", poručila je.

Tramp i Zelenski već su se više puta sukobljavali, a nakon ranijih kriza odnosi su se uspevali popraviti. Njihov prvi sastanak u Ovalnom kabinetu prošle godine završio je žestokom svađom, nakon koje su Sjedinjene Države nakratko ograničile razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom. 

Kasnije je Vašington pokušao da uveri Kijev da prihvati mirovni plan od 28 tačaka koji je u velikoj meri išao u korist Rusije. Zelenski je tada upozorio da bi njegova zemlja mogla da izgubi ključnog partnera. 

Ovog leta evropski zvaničnici uspeli su da podstaknu Trampa da pokaže više razumevanja za Ukrajinu. Na samitu grupe G7 u Francuskoj francuski predsednik Emanuel Makron organizovao je kratak susret Trampa i Zelenskog, tokom kojeg je ukrajinski predsednik američkom kolegi pokazao fotografije kijevske katedrale teško oštećene ruskim raketama.

Najnoviji sukob događa se u posebno osetljivom trenutku za Ukrajinu. S približavanjem zime, Ukrajina se suočava s nedostatkom američkih presretača "Patriot", ključnih za odbranu od ruskih raketnih napada. 

Istovremeno, troškovi rata dodatno opterećuju ukrajinski budžet, dok se i evropske zemlje, koje pokušavaju da nadoknade manjak američke finansijske podrške, suočavaju sa ograničenim mogućnostima. 

Rusija sve češće napada civilne ciljeve, zbog čega se Kijev suočava s povremenim prekidima u snabdevanju električnom energijom i vodom. Dodatnu zabrinutost izaziva Trampova namera da ublaži ograničenja na kupovinu ruskog dizela, kao i njegovi pozivi Ukrajini da prekine napade na ruske rafinerije. 

Blumberg te poteze povezuje i sa američkim unutarpolitičkim okolnostima. Naime, Trampa za nekoliko nedelja očekuju međuizbori na kojima se njegovim republikancima predviđaju znatni gubici, a niže cene goriva mogle bi mu biti politički važne. 

Tramp pritom visoke cene goriva povezuje s potrebom za dodatnim snabdevanjem, iako stručnjaci, prema Blumbergu, kao glavni uzrok aktuelnog rasta cena navode američki rat protiv Irana.

Ali, uprkos sve većem nepoverenju, većina evropskih zvaničnika smatra da bi Zelenski trebalo da ublaži javnu kritiku Trampa jer Evropa trenutno nema alternativu saradnji sa SAD-om. 

Vašington i dalje Ukrajini prodaje oružje i deli obaveštajne podatke ključne za njenu odbranu. 

Jedan evropski zvaničnik upozorio je da Evropa ne bi imala dobro rešenje kada bi SAD prestale da dele obaveštajne podatke s Kijevom. Zato su evropski lideri uoči sastanka u Briselu uglavnom izbegavali javne kritike američkog predsednika, mada su, prema izvorima Blumberga, na zatvorenim sastancima izražavali šok zbog njegovih poslednjih poteza.