Kraj NATO-a kakav znamo?

Jer, kako prenosi Jutarnji list, današnja Amerika, ako se može suditi prema javnim izjavama Trampa, sve je više saveznica Rusije, a sve manje Evrope.

Takođe, američki predsednik za početak rata odgovornom smatra Ukrajinu, a ne Rusiju. Iz Amerike sada i u Evropu dolazi mešanje u izborne procese. 

Takav dramatični zaokret Vašingtona naterao je mnoge sadašnje i buduće evropske lidere i liderke na upozorenja da SAD više uopšte ne mare za Evropu.

Kapaciteti EU

Sada su evropski lideri započeli konsultacije o tome kako mogu ojačati odbrambene kapacitete EU, čime bi se ojačao i evropski deo NATO-a.

To se može postići povećanjem ulaganja svih država u nacionalnu odbranu, a EU bi dopustila i prekoračenje pravila o dopuštenom deficitu ako bi ta sredstva išla za odbranu. 

EU bi takođe mogla da koordiniše zajedničku nabavku oružja, te je stvorila i poseban fond za to.

Istovremeno, ulaganja bi se povećala ne samo preko dva posto BDP-a, nego znatno iznad toga.

Stručnjaci navode da za EU nije nemoguće postići takvu vojnu moć za odbranu od Rusije i bez američke pomoći.

• "Gotovo je, shvatite..."
• Kremlj: Da vas podsetimo – ne
• Oglasila se i Amerika: Imamo jasan cilj
• Rusi kreću na NATO?
• Vri u svetu – na hitnom sastanku Ukrajinii će biti rečeno...
• Prva šok izjava pobednika izbora u Nemačkoj: Ovakav NATO, teško

"Ako je EU ekonomski više od deset puta jača od Rusije, zašto takva ekonomija ne bi pomogla i vojnom jačanju?", zapitao je jedan stručnjak za odbranu koji je ranije radio za NATO-ove strukture.

Ta veća ulaganja Evropljana u odbranu trebalo bi da zadovolje Ameriku. Ali sada je pitanje – deli li Amerika s evropskim saveznicima vrednosti i hoće li ostati i politički saveznici?

Jer NATO je pre svega politički savez, a tek onda, na osnovu političke volje, deluje i vojno. 

Ako će SAD imati ovako popustljiv stav prema Rusiji, dajući toj Rusiji i moć uticaja na unutrašnje odluke NATO-a, onda se kao problem u transatlantskim odnosima pojavljuju i političke razlike, a ne samo velik jaz u vojnoj moći, koji je stvorio toliku zavisnost Evrope od SAD.

Promene u Severnoatlantskom savezu

Rasprave će se postupno prebaciti i u EU, gde je 6. marta zakazan i poseban samit šefova država ili vlada o tome.

Ako se ne stiša ovakva retorika Vašingtona, pitanje je kakav će NATO biti do sledećeg samita 24. juna u Hagu. 

Na trogodišnjicu početka ruske agresije na Ukrajinu se primećuje da Vašington i saveznici idu u suprotnim smerovima kada je reč o Rusiji. 

Dok Tramp gradi odnose sa Putinom, zagovara povratak Rusije u G7, EU usvaja nove sankcije. To je do pre mesec dana bilo nezamislivo.