"Kompas": "Geopolitika malih država – značaj srpskog geopolitičkog položaja je potvrđen"

Njegov tekst prenosimo u celosti:

"Njihova moć počiva na sposobnostima da ograničene resurse pretvore u realan politički, ekonomski, diplomatski i energetski uticaj. O tome treba sistematično razmišljati u vremenu prelaska iz unipolarnog poretka u multipolarni poredak.

Geopolitika kao sintezna nauka razvijala se u turbulentnom periodu s kraja 19. i početka 20. veka, tokom velikih globalnih previranja i prekrajanja granica na teritorijama nekadašnjih velikih carevina. Istovremeno su se razvijale nemačka, anglosaksonska i ruska geopolitička misao, te je geopolitika od samog nastanka isključivo određivana kao ekskluzivna nauka velikih sila.

O ekskluzivnosti pojedinih nauka pisao je francuski intelektualac Iv Lakost, navodeći geografiju kao konkretan primer. Prema njegovom mišljenju, postoje dve geografije. Prva je školska geografija, namenjena širim masama bez upotrebne vrednosti u strateškom promišljanju i razumevanju međunarodnih odnosa. Druga je ekskluzivna geografija, kao strateška nauka, namenjena moćnim državama, donosiocima odluka i stratezima. Dakle, pod plaštom sveprisutne i dostupne školske geografije, krije se ekskluzivna, strateška nauka.

Geopolitika se decenijama unazad suočava sa sličnom situacijom. Sa jedne strane, reč 'geopolitika' postala je jedna od najčešće izgovorenih reči u javnom diskursu, najčešće neoprezno, bez naučne argumentacije i odgovornosti. Većina onih koji je koriste kao reč bez osnova, stvaraju ogromnu štetu geopolitici kao nauci i kreiraju sliku o sveprisutnoj geopolitici koja nema upotrebnu vrednost u strateškom promišljanju. Samim tim, pod plaštom sveprisutne geopolitike krije se ekskluzivna nauka koja kao ključ za razumevanje međunarodnih odnosa ima posebno mesto na prestižnim svetskim univerzitetima.

Zašto je to važno? Smatram da geopolitika nije i ne treba da bude nauka isključivo velikih sila. Štaviše, njena vrednost za male države je izuzetna, zbog čega bi trebalo da se razvija svest o njenom istinskom značaju. Ukoliko male države shvate značaj geopolitike i obrate pažnju na njenu ulogu u naučno-obrazovnom, političkom i vojnom sistemu, moći će da se pripreme za nadolazeću globalnu tranziciju iz unipolarizma u multipolarizam.

Uveren sam da je razvoj geopolitičke misli na nivou male države neophodan korak kako bi se postigla najmanje dva suštinska cilja. Najpre, svaki građanin male države treba da zna koji su nacionalni interesi i ciljevi, kako bi se nadalje postiglo očuvanje nacionalnih interesa i ostvarenje projektovanih ciljeva.

Male države u međunarodnoj areni

U međunarodnim odnosima najčešće se govori o velikim silama kao aktivnim igračima, koji definišu svetsku politiku, sklapaju saveze, pokreću ratove i iscrtavaju granice. Međutim, ukoliko se prisetimo prošlosti, uvidećemo da su se brojni istorijski događaji odvijali i završavali na prostorima malih država. Upravo na prostorima gde se ukrštaju interesi velikih sila, sukobljavaju vojni blokovi, iscrtavaju civilizacijske granice i generišu religijsko-konfesionalni i nacionalni sukobi. Srbija je eklatantan primer male države na čijoj teritoriji se vekovima unazad ukrštaju interesi velikih sila. Dovoljno je da navedem germanske, ruske, anglosaksonske, islamske i kineske vektore, koji su se u različitim istorijskim etapama sukobljavali, smenjivali ili su uporedo delovali na prostoru Srbije i srpskih zemalja. Samim tim, značaj srpskog geopolitičkog položaja je potvrđen, zbog čega smatram da država sa takvom pozicijom mora da razvija sopstvenu geopolitičku misao i samosvest. Takođe, primer Srbije nam ukazuje da mala država u teritorijalnom, populacionom i vojnom smislu nije nužno nevidljiv i pasivan akter u međunarodnim odnosima. O tome svedoči i istorijski sastanak predsednika Si Đinpinga i Aleksandra Vučića, koji je organizovan u veoma složenim i neizvesnim međunarodnim okolnostima. Imajući u vidu da je Kina najbrže rastuća velika sila koja projektuje viziju o zajedničkoj budućnosti čovečanstva i u toj viziji uključuje Srbiju kao strateškog partnera, jasno je kakve su razmere tih odnosa.   

Pokazalo se u praksi na primerima Estonije, Švajcarske, Katara, Singapura i drugih istaknutih malih država da njihova moć počiva na sposobnostima da ograničene resurse pretvore u realan politički, ekonomski, diplomatski i energetski uticaj. Prema tome, geopolitika malih država je sposobnost države da razume gde se nalazi, na kakvom prostoru, u kakvom okruženju, sa kakvim kapacitetima raspolaže, sa kakvim državama susedima se suočava, koje su njene slabosti, odnosno prednosti, da projektuje različite scenarije i da sačuva nacionalne interese. Ukratko, mala država treba da odredi sopstveni geopolitički identitet. Prvenstveno, to moraju da znaju ljudi koji donose odluke, a potom i svi građani male države. Ističem male države, jer smatram da postoje one čiji geopolitički položaj prevazilazi njihove unutrašnje kapacitete, ali ih to nije stavilo u pasivnu poziciju.

Imajući prethodno navedeno u vidu, mala država postaje geopolitički akter onda kada uspe vlastiti položaj da pretvori u strategiju. Mala država mora da deluje proaktivno ukoliko želi da nadomesti kapacitete koji joj nedostaju. Asimetrija nameće ograničenja, ali to ne sprečava malu državu da razvija sopstvene ekonomske, privredne, društvene, obrazovne i idejne kapacitete kako bi ostvarile svoje ciljeve. Iako male države ne mogu da oblikuju regionalni i globalni poredak, pokazalo se u praksi da one mogu da posreduju u konfliktu i da stvaraju sopstvenu reputaciju u međunarodnoj politici. Sa tim u vezi, nemačka profesorka Diana Panke navodi da male države u EU mogu biti uspešne ako su aktivne, dobro pripremljene i ako koriste argumentaciju zasnovanu na znanju, a ne samo na blokiranju.

Takođe, primer su i skandinavske zemlje koje su igrale vodeću ulogu u jačanju odgovarajućih standarda ili 'normi' u međunarodnom sistemu. Skandinavski kapacitet da utiče na međunarodni sistem u određenim trenucima i u specifičnim oblastima poput životne sredine i rešavanja sukoba, dobio je malo pažnje i trebalo bi ga istražiti kao još jedan način ispoljavanja onoga što nazivamo 'društvenom moći' u međunarodnom sistemu.

Borba za nacionalne interese

Male države treba da razvijaju diplomatske kapacitete kako bi se na taj način izborile za nacionalne interese. Zbog ograničenih kapaciteta i nemogućnosti da podjednako zagovaraju sve segmente nacionalnih interesa, male države treba da biraju prioritete i da u tom smeru razvijaju kadrove. Kao primer možemo navesti Republiku Srbiju koja se suočava sa problemom statusa Kosova i Metohije. Imajući u vidu da Rusija i Kina diplomatski podržavaju teritorijalnu celovitost Srbije, pozivajući se na Rezoluciju 1244 SB UN, neophodno je da srpska država ulaže sve više resursa kako bi tu diplomatsku podršku u povoljnijim okolnostima materijalizovala u svoju korist. Sa druge strane, lobiranje je jedan od vidova aktivnog delovanja malih država, što potvrđuje recimo albanski lobi, koji je izražen u SAD, kao i njihova snažna dijaspora u pojedinim evropskim državama poput Švajcarske. Poznato je da male države pokušavaju direktno da lobiraju kod vladajuće elite većih država. Na primer, države Zaliva i Norveška uložile su velike napore da utiču na zajednicu istraživačkih centara za spoljnu politiku u Sjedinjenim Američkim Državama.

Međutim, primeri malih država pokazuju da ne postoji jedan univerzalni model uspeha. Finska je dugo gradila kulturu totalne odbrane, oslanjajući se na društvenu disciplinu, vojnu pripremljenost i jasnu svest o svom položaju u odnosu na Rusiju. Švajcarska se u okviru geopolitike malih država može posmatrati kao paradigmatičan primer države koja je ograničenja male teritorije u srce Evrope pretvorila u specifičan model strateške prednosti, posebno kroz ekonomski i bezbednosni kapital, snažne institucije, unutrašnju stabilnost i sposobnost zaštite sopstvenog prostora. Izrael, iako specifičan slučaj, pokazuje kako država ograničene teritorijalne dubine razvija visok stepen vojne, tehnološke i obaveštajne spremnosti. Singapur je primer male države koja je geografsku ranjivost nadomestila institucionalnom efikasnošću, ekonomskom integracijom, tehnološkim razvojem i pametnim pozicioniranjem između velikih sila. Ovi primeri pokazuju da strategija malih država mora biti dugoročna, promišljena i prilagođena konkretnom prostoru. Zbog toga insistiram na geopolitičkoj samosvesti malih država, jer bez toga nije moguće adekvatno odgovoriti na realne izazove i pretnje, kojih je u 21. veku sve više. Pre svega mislim na hibridne pretnje, sajbernapade, sabotaže, migracione pritiske, ugrožavanje kritične infrastrukture i destabilizacije putem zloupotrebe medija i društvenih mreža.

Male države sa velikim ulogama

Estonija je dobar primer male države koja ima ograničene teritorijalne i demografske kapacitete, osetljiv geopolitički položaj na istočnom krilu evroatlantskog prostora i objektivnu bezbednosnu ranjivost svojstvenu malim državama. Takav položaj iziskuje proaktivno delovanje i jačanje određenih državnih kapaciteta, što Estonija decenijama radi i po tome je prepoznata u svetu. Pre svega, nacionalni prioriteti Estonije jesu razvoj tehnologije i digitalizacija države. To je posebno došlo do izražaja 2007. kada je Estonija postala jedna od prvih država na svetu koja je iskusila sajber i informacione pretnje koje su narušile njenu nacionalnu bezbednost. Uklanjanje statue 'Bronzanog vojnika' iz sovjetskog doba u Talinu izazvalo je sajbernapade koji su oborili veb-stranice estonskih banaka, vladinih agencija i medija. Od tada Estonija ulaže ogromna sredstva u oblasti nacionalne odbrane i spoljne politike, što ujedno koriste i kao sredstvo odvraćanja. Ono što je postavljeno kao glavni cilj estonske bezbednosne politike jeste zaštita nezavisnosti i suvereniteta, teritorijalnog integriteta, ustavnog poretka i javne bezbednosti.

Estonija je jedna od retkih zemalja članica NATO koja konstantno troši oko 2% svog BDP-a na odbranu od 2013. godine. U martu 2025. godine, donela je Estonija odluku da poveća svoje izdatke za odbranu na najmanje 5% svog BDP-a počev od 2026. godine sa ciljem poboljšanja vojnih kapaciteta u oblastima protivvazdušne odbrane, elektronskog ratovanja i ratovanja dronovima. Takođe, Estonija ulaže ogromne resurse u digitalizaciju kako bi razvila mere digitalne bezbednosti. Osnovala je prvu ambasadu podataka u inostranstvu kako bi zaštitila vladine podatke i održavala javne usluge u slučaju velikih sajbernapada ili vojne invazije. Uz to, Estonija je jedan od pionira sajberdiplomatije i zalaže se za sajber norme, primenu međunarodnog prava i odgovorno ponašanje država u sajber prostoru.

Katar je primer male države koja je energetske resurse i posredničku diplomatiju pretvorila u instrumente geopolitičkog pozicioniranja. Po broju stanovnika i teritoriji, Katar je mala država, ali je po energetskom značaju, finansijskim resursima i diplomatskoj vidljivosti, reč o daleko priznatijoj državi u međunarodnim odnosima. Energetska moć je ključni stub katarske strategije i instrument sistemskog uticaja. Značaj energenata i energetskih koridora posebno je došao do izražaja od početka iransko-izraelsko/američkog rata 28. februara 2026. godine. Blokada Ormuskog moreuza poremetila je globalno tržište, što je pokazalo da države poput Irana dobro osmišljenom strategijom mogu da uzdrmaju velike sile, odnosno ceo svet.

Mehran Kamrava u knjizi 'Katar: Mala država, velika politika' iz 2015. godine, primećuje da je Katar za svega nekoliko godina, dakle od 2010. do 2015, posvetio pažnju međunarodnim odnosima i ekonomiji. Prvo, Katar je proširio svoju spoljnu politiku izvan tradicionalnih posredničkih uloga na asertivnije angažovanje u Libiji, Siriji i drugim državama, a istovremeno je ostao pod kišobranom bezbednosti SAD. Drugo, Katar je uložio ogromne napore u razvoj infrastrukture, posebno kao domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine. Deset godina kasnije, Hamdulah Bajkar analizira tu knjigu i navodi da je Katar danas država sa 'mega politikom'. Jedan od argumenata je Trampova poseta Kataru u drugom mandatu, što nije bio slučaj tokom prvog mandata. Bajkar smatra da uključivanje Dohe ukazuje na rastući značaj Katara.

Osim toga, on navodi još nekoliko događaja koji su uticali na transformaciju spoljne politike Katara. Na primer, ekonomski resursi i aktivna uloga u regionalnoj diplomatiji bitni su elementi spoljnopolitičkog pozicioniranja. Katarska investiciona uprava i meka moć koja se koristi kroz medijske mreže poput Al Džazire omogućavaju Dohi da projektuje uticaj van svojih granica, pojačavajući narativ konzervativne, ali inovativne države. Koncept 'brend države' se prikladno primenjuje na Katar jer spaja ekonomske instrumente, kulturni identitet i stratešku diplomatiju. Katarske posredničke uloge u Avganistanu, Libanu, Palestini i Ukrajini ističu njegove međunarodne ambicije i institucionalnu snagu.

Primeri malih država potvrđuju da se ograničeni kapaciteti mogu nadomestiti i o tome treba sistematično razmišljati u vremenu prelaska iz unipolarnog poretka u multipolarni poredak. Male države sve češće su izložene pritiscima i zahtevima da se svrstaju na jednu ili drugu stranu i da se odreknu sopstvenog manevarskog prostora u korist nadnacionalne organizacije. Zbog toga u svom tekstu ističem značaj razvoja geopolitičke samosvesti i sposobnosti realistične procene položaja i okruženja male države, jer je to preduslov za njen opstanak i očuvanje nacionalnih interesa u turbulentnim međunarodnim okolnostima".