"Spremite se, dolazi..."

To, kaže, primorava centralne banke da povećavaju kamatne stope, a države da budžetske prihode, umesto u subvencije za građane, preusmeravaju na saniranje sopstvenih dugova.

Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristalina Georgijeva, upozorila je na mogućnost da će ova zima u razvijenim zemljama biti izuzetno teška. Pritom se poslužila čuvenom izrekom iz serijala "Igra prestola".

"Volite li Igru prestola? Zima dolazi. Na severnoj hemisferi ćemo to itekako osetiti", rekla je u razgovoru sa Liz Hofman na konferenciji "Semafor World Economy" u Vašingtonu.

Pritisak rasta cena

Iako zima doslovno dolazi, ona je ovo godišnje doba iskoristila u figurativnom smislu. Naime, upozorila je na rast cena energenata, naročito onih dobijenih preradom. Prirodni gas je već sada 2,5 puta skuplji nego početkom godine, a cene goriva u Evropi su na rekordnim nivoima, delom zbog sukoba na Bliskom istoku, koji je poremetio pravce snabdevanja, a delom zbog rata u Ukrajini i, posledično, odustajanja od ruskog nafte i gasa zbog sankcija, prenosi tportal.

"Mi uglavnom ne koristimo sirovu naftu, već rafinisane proizvode. Upozoravam vas. Osetićemo pritisak na cene rafinisanih proizvoda, koje će još porasti. Ovo je ozbiljno upozorenje jer će taj pritisak dodatno podići inflaciju, što će primorati centralne banke da ’stegnu kaiš’“, ponovila je Georgijeva još jednu frazu dobro poznatu na ovim prostorima.

Povećanje kamatnih stopa

Shutterstock/B.Stefanov

Evropska centralna banka je 10. septembra povećala ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, što znači da je kamatna stopa za refinansiranje banaka trenutno 2,65 odsto, kamatna stopa na prekonoćne depozite banaka 2,5 odsto, a kamatna stopa za prekonoćne pozajmice 2,9 odsto.

Vredi pomenuti da je ECB povećao kamatne stope za 0,25 procentnih poena i u junu, signalizirajući da će se borba protiv inflacije ovim sredstvima produžiti. Iznoseći svoja tri scenarija ekonomskih kretanja, u ECB-u navode da bi u najgorem slučaju ove godine inflacija u evrozoni trebalo da iznosi četiri odsto, ali da bi sledeće godine mogla da skoči na 5,3 odsto.

"Već smo videli da se to dešava u brojnim zemljama, pa i u SAD, u normalnim vremenima koja obično nisu problematična. Međutim, ovo je ogroman problem jer imamo istorijski rekordne nivoe duga u razvijenim zemljama. Globalno su oni viši, čak i viši nego nakon Drugog svetskog rata“, upozorila je Georgijeva.

Vraćanje duga, a ne subvencije

Tako će, naglasila je, države imati smanjen manevarski prostor za subvencije građanima, poput paketa mera kojima, na primer, hrvatska vlada sufinansira cene struje, gasa i grejanja, kao i ograničava cene goriva.

"Kada kamatne stope porastu, raste i iznos koji se plaća na ime kamata, a to guši pokušaje vlada da učine bilo šta, pa i da pomognu građanima sa visokim životnim troškovima. Moramo se pripremiti na to da će ljudi biti nezadovoljni, možda čak i da će izaći na ulice. Moramo se pripremiti i na kombinaciju visokih kamatnih stopa i toga da će veliki deo državnih prihoda odlaziti na plaćanje tih kamata, kako bi se suzbio taj rast“, zaključila je šefica MMF-a.