Vuk Svetovid za "Kompas": "Biće kako se plenumu naredi… da 'kaže'"

Kolumnu prenosimo u celosti: 

"Kada su glasovi prebrojani, ispostavilo se da su bez mesta ostali i Vladan Đokić i Milo Lompar.

Famozni postupak 'vetiranja', tj. uklanjanja nepoželjnih lica sa blokaderske 'liste kandidata' na narednim parlamentarnim izborima, tokom svog finala pretvorio se u pravu dramu, otvorenu eskalaciju obračuna između međusobno zavađenih frakcija. Afera 'Brazil' je blokaderskog 'papu' Vladana Đokića uzdrmala po dubini, u toj meri da je i njegovu (smatralo se nespornu) poziciju na listi ugrozila direktno, pa posledično izazvala paničnu reakciju njegovih mentora – kroz masovne pretnje i ucene prema dojučerašnjim 'saborcima'. A to je bio tek početak velike drame.

Čitav skandal oko Đokićevog boravka u Brazilu dobio je značajne dimenzije brzinom koju njegov štab u rektoratu jednostavno nije mogao da prati: i sami svesni opasnosti od reakcije javnosti, preventivno su pripremili 'argument' u vidu rutinskog saopštenja o Đokićevom 'učešću na stručnoj konferenciji'. Pi-ar rektorata je smatrao da je toliko dovoljno. Međutim, pokazalo se ne samo kao nedovoljno, već – kontraproduktivno. U vreme kada se svakodnevno pojavljuju svedočanstva o Đokićevom boravku u Riju de Žaneiru, odgovor u stilu 'otišao je u Braziliju službeno, na dva dana' jednostavno zvuči kao očigledna laž. Atmosfera plaže, kafića, skupih hotela, pa i sam pojam grada kao što je Rio, dolivali su ulje na vatru koju je nemušto 'saopštenje' samo rasplamsalo. I svima je bilo sasvim jasno da Đokić tamo nije sam, već je poveo sa sobom i kompletnu porodicu. Ne na 'stručno usavršavanje', naravno. I ne 'na dva dana', a izvesno i – ne samo u Brazil.

Oko dve nedelje kontroverznog 'odsustva' bilo je zato sasvim dovoljno da brojni beogradski 'plenumi', koji su do tada predstavljali stabilnu podršku za Đokića (i sačuvali ga prethodno od 'beogradskog veta'), sada potpuno promene stav i izjasne se za njegovo uklanjanje sa liste. Vikend tokom kog se planiralo 'podvlačenje crte' i sabiranje glasova za 'veto' se približio. Skoro svi 'plenumi' su održani, još njih 4–5 je preostalo za subotu, dok se u nedelju planiralo očekivano 'veliko prebrojavanje glasova' iz cele zemlje.

I tu dolazi šokantno saznanje za Đokića (u tom trenutku lociranom ne više u Brazilu, već u Čileu) – da mu se smeši 'veto'. Odmah kreće burna reakcija: svi članovi njegovog štaba, mentori koji stoje iza njega kao sopstvenog 'projekta', uticajni blokaderi koji ga podržavaju… počinju agresivno da pozivaju one druge, otvoreno im prete teškim posledicama ukoliko ne promene stav o 'vetiranju'. Hitno se zakazuju novi 'plenumi' kako bi se preinačile odluke o brisanju Đokića: sva 'plenumska demokratija' preko noći pada u vodu, laži i foliranje o 'studentima koji odlučuju' srušene su bez da iko trepne.

Međutim, ono na šta dirigenti iz senke nisu računali u dovoljnoj meri pojavilo se kao bitan faktor: konkurentske frakcije su bile spremne da reaguju jednako burno, jer su se i same našle suočene sa problemom – Lomparu, kao njihovom 'lideru', takođe se smešio 'veto'. I to još ubedljivije nego Đokiću. Dovoljno besni, bili su spremni da obračun učine javnim – kroz objave na društvenim mrežama o 'pretnjama i pritiscima'.

Kojih je bilo, pre svega, od strane profesora: direktno su poručivali neposlušnima da neće položiti ispite, završiti fakultete, da će im biti uskraćena svaka pravna pomoć i zaštita u postupcima za brojna kršenja zakona tokom prethodnih meseci (neretko organizovana preko grupe pod imenom 'Akademski krizni centar').

Čitava drama se protegla i na nedelju, kada su 'delegati' sa svojim spiskovima sprovedeni u jedan od hangara Luke Beograd, oduzeti su im svi telefoni i lične stvari, dok sumnje da će biti pokušaja da se rezultati falsifikuju plamte sa obe sukobljene strane. Bile su organizovane i 'spoljne' grupe za ulazak u hangar i fizički obračun, ukoliko se to proceni kao potrebno.

Prebrojavanje, dugo i mučno, uz brojne svađe, pokazalo je da otpadaju i Đokić i Lompar. Ni tu se priča ne završava: svi su svesni da postoji i 'treće poluvreme', kada je moguće da se rezultat naknadno preinači. Još jednom, toliko o 'demokratiji' i praznoj paroli 'biće kako plenum kaže'.

Dok jedni slave, drugi očajavaju, ali i najavljuju žalbe, paralelno nudeći 'da se nešto dogovori'. Spoljni dirigenti ne odustaju, naravno: Đokiću poručuju da ne priznaje poraz (i od druge strane već servirano, napisano 'saopštenje', u kom treba sam da prihvati da je sa njegovim 'liderstvom' gotovo). Umesto toga, uvodi se pravi zavet ćutanja.

Uz to, kao novi model funkcionisanja, ide mehanizam saopštavanja 'donetih' odluka, nadalje. Bez bilo kakvog izjašnjavanja 'plenuma' po pitanju sastava liste (jer se to pokazalo kao isuviše haotično u opisanim danima), vladari iz senke nameću tzv. 'Zajedničku mejling listu – ZML', sa koje će svi blokaderi biti prosto obavešteni o stavovima, odlukama i daljim aktivnostima!

Ima da bude kako se plenumu naredi da on 'kaže'. Dosta je bilo mimikrije. Ko nije zadovoljan, može da potraži sreću na drugom mestu: ako se samo usudi, jer odmazda je izvesna. Šoškiću, proverenom kadru pravih vlasnika svih 'plenuma', poručeno je da bude spreman za prvi plan."