Uživo Predstavljanje rezultata reformskog procesa i napretka Srbije ka EU; Mali, Brnabić, Đurić i Starović u Briselu

Događaj je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Na početku se obratila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i navela da je Srbija bila uznemirena što nije otvoren klaster 3, jer je za to bila spremna još 2021. godine.

"Bili smo još 2021. godine spremni za klaster 3. Srbija je ponovo poslušala kritike i koomuniciramo o tim reformama. Na inicijativu Aleksandra Vučića smo uspostavili operativni tim za pristupanje EU, da se optimizuje proces pristupanja, da se bolje prati to što radimo. Nećemo samo planirati reforme, već ćemo ih i sprovoditi. U 2026 smo usvojili čak 23 zakona koja su u direktnoj vezi sa EU integracijama, a od tog broja 14 je direktno povezano sa pravnim tekovinama ili Planom rasta. Potom imamo četiri zakona koji se tiču pune primene ODIHR-ovih preporuka. Pet zakona je usvojeno u saradnji i u komunikaciji, u bliskom partnerstvu sa Venecijanskom komisijom, pet zakona iz oblasti sudstva, to su neki zakoni koje su kritikovali naši partneri iz Evropske komisije i pojedine zemlje članice, i to je sada razjašnjeno i ispravljeno u saradnji sa Savetom Evrope i Venecijanskom komisijom", rekla je i dodala: 

"Mi nastavljamo da radimo, i odmah već sledećeg ponedeljka, sada 1. 6. jula, imamo još jedan predlog zakona koji je usklađen sa ODIR-om, naći će se u skupštinskoj proceduri, koji će se baviti preporukama, tako da će se sada taj broj povećati na 15 od 25 preporuka. To je, dakle, bilo ono ključno čime smo se bavili, i u tom smislu, mislim da je najvažniji korak, zapravo bi su zapravo bile promene zakona o objedinjenom biračkom spisku, gde smo sada uspostavili komisiju od 10 članova čiji je zadatak da pregleda i analizira naš birački spisak."

Ona je objasnila da je "to je potpuno inkluzivna komisija od 10 članova".

"Nalaze se nezavisni tehnički eksperti koji su predloženi, dakle, ne političari, već ih predlaže parlamentarna većina, parlamentarna opozicija, kao i predstavnici civilnog društva, i to po prvi put ikad. I to je uspostavljeno u skladu sa novim zakonom kao jedno stalno telo koje će raditi od sada i ubuduće, praktično zauvek, kako bi građani imali više poverenja u birački spisak. To je nešto što je bila ključna preporuka ODIR-a. Nakon usvajanja zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji će biti na dnevnom redu od ponedeljka očekujemo, u zavisnosti od toga koliko će trajati rasprava, biće usvojen verovatno do 12. ili 13. jula. I još uvek imamo još jedan važan zakon na kojem trenutno radimo sa OEBS-om i ODIR-om, a to su izmene zakona o borbi protiv korupcije. I kada to završimo, onda smo u suštini odgovorili na sve ODIR-ove preporuke, i to će biti po prvi put u Srbiji urađeno", rekla je.

Ona je najavila da će po prvi put ikada u istoriji, Srbije otvoriti ambasadu u zemljama Baltika, u Letoniji, u Rigi.

"Jako sam se bavila parlamentarnom diplomatijom. Srbija nikad nije imala ambasadu u nekoj baltičkoj zemlji, ovo je za nas bilo važno, i parlament je sarađivao sa vladom na tome. Hoćemo da otvorimo kanale komunikacije, naročito sa onim zemljama koje nas više kritikuju i koje su skeptičnije prema Srbiji. Nedostaju nam ti kanali komunikacije, hoćemo da pričamo sa tim zemljama, da im stvari objasnimo i da odgovaramo na teška pitanja", navela je. 

Takođe, najavila je i da će sledeće nedelje biti održana Ukrajinsko-srpska konferenciju.

"Biće posvećena tome kako svi mi zajedno, kao zemlje kandidati, možemo da sarađujemo, da podržavamo jedni druge na svom putu ka pristupanju Evropskoj uniji, što je, naravno, vrlo važno, i nastavljamo sa tim radom", rekla je Brnabić.

Navela je da će se vanredni parlamentarni izbori u Srbiji dogoditi sigurno pre kraja godine. 

"Stvar koja je jedinstvena za Srbiju, u drugim zemljama imate opozicione stranke koje su za EU, a kod nas imamo tkozvanu proevropsku opoziziju koja nije glasala u skupštini ni za jedan zakon o EU. Radije bi da Srbija ne napreduje zarad svojih interesa", rekla je i dodala da je srpska opozicija proevropski orjentisana u Briselu, dok u Skupštini Srbije nije. 

Đurić: "Srbija Evropu posmatra kao svoju budućnost"

Potom se na događaju obratio ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i rekao da je Srbija potpuno posvećena svom putu ka EU. 

"Srbija nema dilemu. Srbija Evropu posmatra kao svoju budućnost", rekao je Đurić.

Naveo je da Srbija radi na poboljšanju odnosa sa susedima. Govorio je o razgovoru sa hrvatskim ministrom Grliću Radmanu u Subotici.

Potom je naveo da su Srbija i Mađarska otvarile strateško partnerstvo. 

Govoreći o Bosni i Hercegovini, rekao je da Srbija podržava Dejtonski sporazum, Reubliku Srpsku i mir.

Naveo je da Srbija radi na rešavanju nerešenih pitanja u dijalogu u odnosima Beograda i Prištine. 

"Srbija učestvuje u tome da se očuva stabilnost. Uz podršku predsednika i Vlade Srbi su učestvovaliu nedavnim izborima", rekao je. 

"Ana je već rekla da imamo vrlo složenu političku scenu, ali verujem da je najbolji način da steknete mišljenje je da dođete u Beograd, dobro došli u Beograd, dobro došli na EXPO", rekao je na kraju svog obraćanja.

Starović: "Srbija nastavlja da radi posvećeno"

Nakon Đurića, obratio se Nemanja Starović, ministar za evropske integracije Srbije. 

"Mi smo izloženi najzajtevnijem okviru, jer da bi se otvorio neki klaster potrebno je da ostvarimo merila za pregovaračka poglavlja", rekao je.

Naveo je i da je proces pristupanja manjkav, da previše traje. 

"Zato je sada obezbeđeno još 6 miliona evra zemljama ZB i u skladu sa tim smo usvojili našu reformsku agendu i počeli smo da je sprovodimo. Dobili smo 168 miliona evra kroz ovaj mehanizam. Prva finansijska tranša je stigla u januaru ove godine", naveo je i dodao da Srbija nastavlja posvećeno da radi. 

"Svesni smo činjenice da je lepo imati komesara u EK za različite oblasti, ali to nije ključna stvar. Najvažniji benefit koji je potreban našim ljudima je pun pristup slobodi – kretanja kroz Šengen i robe", rekao je.đ

Mali: "Srbija je daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu"

Na kraju se obratio ministar finansija Siniša Mali i naveo da postoje dve stvari koje treba da se znaju. 

"Srbija je daleko najveća ekonomija na ZB. Naša ekonomija je već dobor integrisana u lanac snabdevanja EU. Srbija je peta najbrža rastuća ekonomija u Evropi, rekao je. 

Naveo je da je ekonomija Srbija pokazala otpornost, uprkos brojnim krizama. 

"umesto da samo rastemo, mi smo zadržali makroekonomsku stabilnost. Rastemo brže od druge i time se približavamo EU. Drugo, možemo da održimo maakroekonomsku stabilnost", naglasio je.