Kompas: "Put u multipolarni svet"

Tekst prenosimo u celosti:

"Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini u periodu od 24. do 28. maja i sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, jedan je od najznačajnijih događaja u dosadašnjim odnosima dve zemlje. Posebno ukoliko uzmemo u obzir širi međunarodni kontekst u kom Peking sve aktivnije preuzima centralnu diplomatsku ulogu. Samo nekoliko dana ranije, od 19. do 20. maja, u Pekingu su se susreli predsednik Si Đinping i predsednik Vladimir Putin i tom prilikom poslali su poruku svetu o strateškom usklađivanju dve zemlje i nastojanju da ograniče američku dominaciju i oblikuju novi, pravedniji međunarodni poredak.

Pre toga, 14. i 15. maja, Peking je posetio i američki predsednik Donald Tramp, a jedna od glavnih poruka ticala se uspostavljanja kontrole nad rivalstvom. Zbog toga je kontekst bitan kada analiziramo posetu predsednika Srbije Kini, jer u međunarodnim odnosima nema slučajnosti.   

Šta susret znači za Srbiju?

U okolnostima transformacije sveta ka multipolarizmu treba posmatrati i položaj Republike Srbije. Kina je prepoznala Srbiju kao jednog od najvažnijih partnera na istoku i jugoistoku Evrope i dodelila joj je poziciju za pregovaračkim stolom. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da je Srbija jedna od prvih evropskih zemalja koja se pridružila Inicijativi Pojas i put i koja je sa Kinom izgradila 'zajednicu sa zajedničkom budućnošću u novoj eri'. Vrednost takve pozicije koja je dodeljena Srbiji iziskuje aktivno učešće u međunarodnim odnosima. Kako to objašnjavamo? Sa jedne strane, kako sugeriše profesor Tom Long, uticaj malih država ne meri se samo njihovom ukupnom veličinom, već pozicijom u konkretnim odnosima. Sa druge strane, indijski diplomata Šivšankar Menon ističe da rastuće rivalstvo velikih sila koje ugrožava globalni mir i prosperitet stvara prostor za male i srednje sile da izgrade uticaj i napreduju. To je potvrda da male države u međunarodnim odnosima moraju aktivno da učestvuju i da razvijaju sopstvenu geopolitičku svest i strategiju.

Postoje oni glasovi koji govore da precenjujemo položaj Srbije u međunarodnim odnosima, da je to samo subjektivna percepcija bez utemeljenja i da nas niko ne primećuje na karti sveta. Geopolitički posmatrano, Srbija se nalazi u osetljivom regionu na kom se vekovima suočavaju i prepliću interesi različitih globalnih i regionalnih sila. Zbog toga ću ukazati na nekoliko vektora koji potvrđuju tu tezu. Pre svega, SAD su nakon uspostavljanja globalne dominacije devedesetih godina prošlog veka aktivno učestvovale na Balkanu, a istorijske činjenice dokazuju da su to činile na štetu srpskih nacionalnih interesa. Drugi vektor je ruski, koji možemo da pratimo vekovima unazad, ali je dovoljno napomenuti prvi diplomatski iskorak ruskog predsednika Vladimira Putina 2007. godine, kada je rekao da će Rusija podržavati Srbiju po pitanju Kosova i Metohije. Kineski vektor je evidentan u ekonomskoj, privrednoj i diplomatskoj sferi, što će se intenzivirati nakon sastanka predsednika Đinpinga i Vučića. Nemačka u istorijskom kontinuitetu projektuje Balkan kao zonu za širenje uticaja, a Dunavski koridor jedan od ključnih za realizaciju tih planova. Turska u neoosmanističkoj geopolitičkoj vizuri predviđa povratak na prostore kojima je nekada vladala, što se na prvom mestu odnosi na prostor Balkana. Isporuke oružja tzv. 'Kosovu' svedoče o neskrivenim turskim aktivnostima na ovom prostoru. Takođe, od početka rusko-ukrajinskog sukoba svedoci smo brojnih spoljnopolitičkih pritisaka Evropske unije na Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU. To je još jedan vektor koji potvrđuje tezu da značaj geopolitičkog položaja Srbije u međunarodnom kontekstu nije precenjen, već da predstavlja prostor aktivnog delovanja različitih spoljnopolitičkih aktera. Zbog toga je neophodno insistiranje na razvoju srpske geopolitike i razumevanju real(geo)političkog položaja srpske države. 

U aktuelnom kontekstu, Kina vidi Srbiju kao jednu od retkih država u Evropi za infrastrukturna i ekonomska ulaganja, budući da je većina evropskih država zatvorena za saradnju usled pritisaka SAD i EU. Intenzivna kinesko-srpska saradnja ogleda se u sektorima slobodne trgovine, tehnologije, industrije, infrastrukture, energetike i diplomatije. Dosadašnji kinesko-srpski odnosi pokazuju kontinuitet dobre saradnje u svim segmentima. Od 2016. godine, saradnja je podignuta na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva, što je praćeno intenzivnijim investicijama i ulaganjima u infrastrukturu, privredu, tehnologije, obrazovanje i diplomatiju. Zajednička izjava o produbljivanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću potpisana je 2024. godine, čime je Beograd dobio posebno mesto u Evropi. Sporazum o slobodnoj trgovini stupio je na snagu 1. juna 2024. godine, što je doprinelo ekonomskoj saradnji i otvorenom prostoru za trgovinu. Prema podacima za 2025. godinu, spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine iznosila je 9,36 milijardi dolara, sa tendencijom rasta. Srbija je u Kinu izvezla robu u vrednosti od oko 2,1 milijardu dolara, dok je uvoz iz Kine iznosio oko 7,2 milijarde dolara. Srpski izvoz u Kinu u prvih četiri meseca 2026. godine porastao je za gotovo 85 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. To pokazuje visok stepen ekonomske povezanosti i priliku da Srbija postepeno proširuje prostor za srpski izvoz i saradnju. Zbog toga se aktuelna poseta ne može posmatrati samo kao diplomatski protokol, već nastavak saradnje i pozicioniranja Srbije u kineskoj projekciji Balkana i Evrope. Sa druge strane, Srbija usled složenog položaja između različitih vektora, mora da vodi računa o saradnji sa EU kao glavnim ekonomskim partnerom, zatim sa Rusijom i drugim državama. Dakle, neophodno je pažljivo vođenje politike kako ne bi došlo do ugrožavanja ekonomskih, institucionalnih i diplomatskih veza sa nekom od strana. 

Za Srbiju je od posebnog značaja to što Moskva i Peking pitanje Kosova i Metohije posmatraju kroz principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To je ključna podrška koju Rusija i Kina pružaju u Savetu bezbednosti UN sprečavajući da dođe do međunarodnog priznanja kosovske nezavisnosti. Očuvanje teritorijalne celovitosti je imperativ. Nikolas Spajkmen je ukazivao da je osnovni cilj spoljne politike svih država očuvanje teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti. Na to imaju pravo i male države. Mišljenja sam da će Srbija u međunarodnom poretku koji nastaje imati povoljniju poziciju za rešavanje ključnih nacionalnih pitanja, zbog čega je potrebno strpljenje, ali i aktivno delovanje u međunarodnim odnosima, posebno sa državama koje joj garantuju suverenitet.

Peking kao "centar sveta"

Predsednik Vladimir Putin posetio je Peking u periodu od 19. do 20. maja i tom prilikom razgovarao je sa Si Đinpingom o daljem jačanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva, ekonomiji, energetici, investicijama, naučno-tehnološkoj saradnji, obrazovanju, kao i o međunarodnim krizama, prvenstveno o Bliskom istoku i aktuelnom iransko-izraelsko/američkom sukobu. Sastanak je vođen u Velikoj dvorani naroda 20. maja, a osim formalnog dela, predsednik Putin je dočekan i ispraćen ceremonijalno sa istaknutim prijateljskim narativom, što može da nam ukaže da je američki intervencionizam u Iranu dodatno doprineo približavanju dve evroazijske sile.

Analizirajući sastanak, postignute dogovore i potpisane sporazume, mogu zaključiti da je njegov značaj višeslojan. Sadržajnost sastanka potvrđuje činjenica da su kineska i ruska delegacija potpisale 20 dokumenata o saradnji u oblastima trgovine, obrazovanja, nauke i tehnologije, kao i dodatne dokumente u drugim oblastima. Reč je o širokom paketu dokumenata koji obuhvataju političku, ekonomsku, energetsku, tehnološku, obrazovnu i međunarodno-bezbednosnu dimenziju saradnje. Kineski portparol Guo Điakun naknadno je objasnio da zajednička izjava dvojice lidera pokriva gotovo sve sektore bilateralne saradnje i da predstavlja najvažniji politički dokument koji je proizašao iz susreta dvojice predsednika. Zanimljivo je ukazati da su Si i Putin odnose dve zemlje opisali kao partnerstvo koje počiva na principima nesavezništva i nekonfrontacije. Iako njihovo partnerstvo nije klasičan savez, možemo uočiti geopolitičko usklađivanje dve sile koje imaju zajednički interes da ograniče američku dominaciju u svetskom poretku. 

Geopolitički kontekst i globalna tranzicija iz unipolarizma u multipolarizam jesu okolnosti u kojima obe države aktivno učestvuju i po mnogim pitanjima sarađuju. Iako još uvek nije nastupio poredak o kom se godinama, čak i decenijama piše, aktuelni događaji u svetu i aktivirana žarišta na istoku Evrope i na Bliskom istoku ukazuju da SAD ne mogu da usmeravaju i kontrolišu ishode sukoba kao nekada, što ukazuje na zamor imperije od spoljnopolitičkog delovanja. Sa druge strane, jačaju sile poput Rusije i Kine, koje bi trebalo da, osim jačanja sopstvenih kapaciteta, pokažu spremnost i umešnost u suočavanju sa aktivnim kriza na globalnom planu.

Zbog toga smatram da je Trampova poseta Kini traganje za kontrolisanim rivalstvom, a Putinova poseta pronalaženje zajedničkog puta ka multipolarnom svetu. Ruski predsednik je naglasio da je u toku složen proces formiranja policentričnog sveta zasnovanog na ravnoteži interesa svih njegovih učesnika. Sa tim u vezi, Rusija i Kina brane kulturne i civilizacijske raznolikosti i teže izgradnji pravednijeg i demokratičnijeg svetskog poretka. Dakle, ključna poruka dvojice lidera je da će zajedno raditi na izgradnji multipolarnog sveta i novog tipa međunarodnih odnosa. 

Važno je da naglasim da rusko-kinesko partnerstvo ne treba idealizovati niti posmatrati kroz vizuru klasičnog vojnog saveza koji će tvrdom silom menjati svet. Preciznije je da partnerstvo definišemo kao pragmatično usklađivanje zajedničkih interesa sa ciljem da se ograniči američka dominacija. Decenijama SAD aktivno učestvuju na tlu Evroazije, izazivajući nestabilnosti nadomak ruskog i kineskog dvorišta, što je nedvosmisleno uticalo na približavanje Pekinga i Moskve.

U međunarodnim odnosima nema slučajnosti

Međunarodno-diplomatski kontekst, prvenstveno sastanak predsednika Si Đinpinga i Donalda Trampa svega nekoliko dana ranije, 14. i 15. maja, kao i sastanak predsednika Đinpinga i Aleksandra Vučića od 24. do 28. maja, ukazuju da se Kina pozicionirala kao centralni akter i organizator susreta od regionalnog i globalnog značaja. Zašto je to važno? Prvo, u međunarodnim odnosima nema slučajnosti, te tako nije slučajno intenziviranje sastanaka svetskih lidera koji najavljuju globalne promene i uključivanje predsednika, uslovno rečeno, male države u razgovore. Drugo, ukoliko uporedimo sastanke Đinpinga sa Trampom, odnosno Putinom i postignute sporazume, možemo zaključiti da je poseta ruskog predsednika bila sadržajnija, potpisan je veliki broj dokumenata i poslata je zajednička poruka o promeni svetskog poretka, koja se direktno tiče SAD. Trampova poseta je senzacionalno ispraćena u medijima, postignuti su brojni sporazumi, ali suštinski nije bilo toliko političkih rezultata sa globalnim implikacijama, kako je to predstavljeno u javnom diskursu. Osim toga, ključno pitanje koje utiče na odnose Kine i SAD, odnosno Kine i Rusije, jeste Tajvan kao crvena linija. Dok SAD pružaju podršku Tajvanu, Rusija podržava Kinu po pitanjima Tajvana, Sinđanga, Tibeta i Hongkonga.

Posmatrajući bezbednosni aspekt, predsednici Si i Putin su kritikovali američke jednostrane poteze i hegemonizam, planove u oblasti protivraketne odbrane, uključujući Trampov projekat 'Zlatna kupola'. Lideri smatraju da Trampovi potezi narušavaju stratešku stabilnost. Prema tome, Si i Putin su istakli da je u aktuelnim okolnostima potrebno jačanje koordinacije u UN, BRIKS-u, G20, ŠOS-u i drugim organizacijama.

U ekonomskom segmentu, predsednik Si je istakao da je trgovinska razmena između Kine i Rusije treću godinu zaredom veća od 200 milijardi dolara. Tokom prva četiri meseca ove godine trgovinska razmena porasla je za skoro 20 odsto, a sve transakcije se obavljaju u rubljama i juanima. To pokazuje da zapadne sankcije nisu izolovale Rusiju u meri u kojoj je Zapad očekivao, ali i da Moskva sve više zavisi od kineskog tržišta, kapitala, tehnologije i industrijskih lanaca. Sa druge strane, Kina zavisi od ruskih energenata, posebno nakon blokade Ormuskog moreuza i nesigurnosti energetskih isporuka.

Dve države dogovorile su se u septembru 2025. godine da ubrzaju izgradnju gasovoda 'Snaga Sibira 2' sa planiranim kapacitetom od 50 milijardi kubnih metara godišnje. Gasovod 'Snaga Sibira 1' pušten je u rad 2019. godine sa kapacitetom od 38 milijardi kubnih metara godišnje. Ipak, iako su Si i Putin tokom sastanka razgovarali o značaju energetske saradnje, nije došlo do uspostavljanja konačnog dogovora o gasovodu 'Snaga Sibira 2', pre svega o detaljima u vezi sa cenama i uslovima isporuke. Pretpostavljam da Kina, svesna činjenice da njene godišnje potrebe za energentima rastu, traži povoljnije uslove i nastoji da izbegne zavisnu poziciju u odnosu na ruske energente. Rat na Bliskom istoku pokazao je koliko energetski koridori mogu da utiču na regionalne i globalne procese, što je Kina kao najveći uvoznik dobro razumela. Zbog toga će tragati za rešenjima koja će joj omogućiti širu energetsku nezavisnost.

Sastanak kineskog i ruskog predsednika ima i simbolički značaj, budući da je ovo 25. Putinova poseta Kini, što je Si predstavio kao dokaz da su kinesko-ruski odnosi na visokom nivou. Takođe, tokom posete ukazano je na dve godišnjice: 30 godina strateškog partnerstva Kine i Rusije i 25 godina od potpisivanja Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između dve države. Upravo je taj ugovor ponovo stavljen u središte odnosa, a Si je naglasio da su dve strane odlučile da ga slede i dalje. 

Naposletku, Peking je u maju 2026. godine postao diplomatska pozornica na kojoj su se realizovala tri važna sastanka. Sastanak Trampa i Sija bio je pokušaj da se američko-kinesko rivalstvo stavi pod kontrolu i spreči njegovo prerastanje u otvorenu konfrontaciju. Sastanak Putina i Sija pokazao je strateško usklađivanje dve sile sa ciljem da ograniče američku dominaciju i izgrade novi međunarodni poredak. Sastanak Vučića i Sija pokazuje kako male i srednje države imaju prostor da aktivno učestvuju u novim međunarodnim okolnostima. Globalna tranzicija je prilika da se osnaži pregovaračka pozicija malih i srednjih država, ali je neophodno precizirati šta partnerstva nude, koja je cena saradnje i kako se može sačuvati politička samostalnost. Države koje spremno dočekaju promene imaće mogućnost da se bore za sopstvene interese."