Kompas: "Nova izborna pravila – napredak ili dalje dileme"

Kolumnu prenosimo u celosti:

"Tokom prve nedelje maja organizovana su javna slušanja povodom teme kojoj se posvećuje ovaj tekst. Bila je to prilika da se iznesu stavovi i mišljenja stručne javnosti povodom predloženih izmena i dopuna četiri zakona: Zakona o izboru predsednika Republike; Zakona o izboru narodnih poslanika; Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu.

Prigovori ovoj zakonodavnoj aktivnosti zato što formalno iza nje stoji jedan narodni poslanik ne uzimaju u obzir postojeća ustavna rešenja. Jer, parlamentarni život postaje bogatiji aktiviranjem ustavne norme o narodnom poslaniku kao ovlašćenom predlagaču zakona. Da se ne pojavljuje samo Vlada u toj ulozi, pokazuje i šarolika lista predlagača zakona, kako u ovom, tako i svim prethodnim sazivima Narodne skupštine. Istina, teško je očekivati da jedan narodni poslanik za kratko vreme pripremi i normativno uobliči ovako složen tekst. Kao što je istina da je reč o prihvatljivom i legitimnom obliku kreativne aktivnosti jednog, više članova ili čitave poslaničke grupe.

Očigledno je da se ovaj zakonodavni impuls pojavljuje podstaknut preporukama ODIHR-a, te u njemu treba prepoznati reakciju vlasti tim povodom. Loše je ukoliko se prihvatanje tih preporuka razume kao plod spoljašnjih pritisaka i ucena na putu evropskih integracija. U konačnome, Srbija je ta koja određuje smer sopstvenog društvenog razvoja, jer to spada u domen unutrašnje suverenosti.  

Trebalo bi zapaziti da se predloženim izmenama čini korak napred ka uvažavanju evropskih stavova o standardima koje treba primeniti u izborno-političkom sistemu Srbije. Naravno, svako društvo (pa i srpsko) nalazi se na sociološkoj putanji težnje da izlaskom iz spontanog ostvari idealni poredak. Kako idealnog na ovozemaljskom svetu nema, bitno je stalno činiti napore u tom pravcu.

A tako je i svakim zakonom. Nijedan nije savršen; uvek su prisutna mišljenja da postoje bolja rešenja, čemu svedoči iskustvo društvenog i pravno-političkog života. Zakon nije statička kategorija, već treba da uvaži stvarnost, unapređujući uslove društvenog života.

Javno slušanje o predlozima zakona dobra je parlamentarna praksa, jer predstavlja priliku da se iznesu različita mišljenja o njima. U tim situacijama dobrodošli su kritički tonovi, kako se događaj ne bi sveo na puko i formalno predstavljanje teksta od strane predlagača. Poželjno je da se u raspravu uključi šira stručna i društvena javnost, jer se kroz razgovor rađaju i prihvatljive ideje o mogućim pobošljanjima planiranih zakonskih rešenja. Jednim pogledom ne mogu se sagledati svi aspekti, pa je zato potrebno da više očiju posveti intelektualnu pažnju tretiranom problemu.

Ukratko, suština ovogodišnjeg prolećnog projekta izmene izbornog zakonodavstva svodi se na: obaveznu obuku članova organa za sprovođenje izbora; širenje prava jednog birača da može podržati formiranje više izbornih lista; dodatno regulisanje statusa izbornih lista nacionalnih manjina; i redefinisanje rokova za postupanje Ustavnog suda u izbornim sporovima. Svako od naznačenih pitanja nalazi se na liniji normativnog unapređivanja zakonskog okvira Srbije u oblasti izborne demokratije.

Dosadašnje rešenje o mogućnosti posedovanja potvrde o završenoj obuci za rad u lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima postaje zakonska obaveza.  Pretpostavka je da se time obezbeđuje kvalitetnija pravno-tehnička osposobljenost preko 100.000 srpskih građana koji će biti akteri značajnih aktivnosti na dan izbora. Potencijalni problemi obezbeđivanja tolikog broja obučenih ljudi mogu se prevazići samo ukoliko svi podnosioci izbornih lista ozbiljno shvate potrebu ovih obuka, jer je to njihov racionalan politički interes. Usled mogućih različitih situacija, dobro bi bilo dodatno povećati resurse obučenih lica, tako što bi svaka gradska i opštinska uprava takođe imala određen broj svojih zaposlenih koji bi prošli ovu obuku. Izborni procesi su politička utakmica, pa je uvek dobro imati popunjenu „rezervnu klupu“.

Drugo pitanje kojim je uvažena ODIHR-ova preporuka odnosi se na prikupljanje potpisa podrške birača izbornoj listi. Naša tradicionalna navika da jedan birač svojim potpisom podrži jednu izbornu listu zakonski se menja, tako da jedan birač može podržati više izbornih lista. Iz ugla teorijskog doživljaja slobode političkog pluralizma ova novina deluje lepo, ali je pitanje da li će i praksa primene novog zakonskog rešenja ostaviti isti utisak.

Trećim potezom preoblikuju se određeni detalji vezani za izborne liste nacionalnih manjina. Osim izbornih lista političkih partija nacionalnih manjina, pojavljuju se i izborne liste grupe građana nacionalnih manjina. Predloženim zakonskim rešenjem ovo pitanje može biti poboljšano dodatnim propisivanjem zaštitne klauzule u cilju sprečavanja izigravanja zakona.

I konačno, ali nikako manje značajna izmena odnosi se na Zakon o Ustavnom sudu. Nakon podnetog zahteva Ustavnom sudu da odluči o izbornom sporu, organ za sprovođenje izbora je ranije imao rok od 15 dana da dostavi odgovor i kompletnu dokumentaciju. Sada je taj rok 3 dana sa idejom da se time ubrza konačno rešavanje izbornog spora. Osim toga, novim zakonskim rešenjem Ustavni sud ima obavezu da okonča postupak u roku od 20, umesto dosadašnjih 30 dana.

Na ovaj način, zakonodavac pospešuje efikasnije rešavanje izbornih sporova, što jeste dobro. No, treba imati u vidu da se Ustavni sud može naći pred velikim izazovom da ispoštuje ovaj rok, posebno u situacijama rešavanja složenog izbornog spora. Jeste da se izborna pravda ostvaruje ukoliko je efikasna, ali je pitanje da li u određenim situacijama obaveza poštovanja ovih rokova može dovesti i do brzlopletih rešenja. Zato je bilo prostora da se predvidi i izuzetak za složene slučajeve u kojima organu ustavno-sudske vlasti znači da organizuje javnu raspravu, kako bi sa sigurnošću utvrdio činjenično stanje i doneo pravednu odluku.

A kada smo već kod Ustavnog suda, šteta bi bilo propustiti da se u okviru ovih promena, ne propiše i zakonsko rešenje o mogućnosti elektronskog podnošenja zahteva za rešavanje izbornog spora. Takvom normom stvorila bi se tehnička pretpostavka za efikasnije postupanje Ustavnog suda. Uostalom, i sam predsednik ovog organa, profesor Vladan Petrov u poslednjih par nedelja je u javnosti iznosio takvu ideju, čime se potvrđuje osnovanost stava o potrebi digitalne modernizacije Ustavnog suda. Srbija se nalazi pri vrhu evropskih zemalja u pogledu razvijenosti digitalne infrastrukture u oblasti državnog upravljanja i pružanja javnih usluga. Dovoljna je dobra volja da se izneta ideja brzo pretvori u stvarnost i time da podsticaj efikasnosti rešavanja izbornih sporova pred Ustavnim sudom.

Sumarni pregled predloženih izmena seta izbornih zakona dovodi nas i do pitanja o početku njihove primene, koja je planirana za 1. januar 2028. godine. Ostaje dilema povodom izbora koji će biti održani pre tog datuma. Da li je celishodnije prvo opremiti neophodnim pravno-tehničkim znanjem sve članove izbornih komisija i biračkih odbora, pa onda ići na izbore? Na ovo pitanje odgovor će dati kreatori zakonskog inženjeringa, što bi mogao biti osnov za novi format društvenog dijaloga u interesu Srbije i njenih građana".