Mediji: Dok srpska policija smiruje tenzije, londonske kolege pune zatvore

Skup je održan na Trgu parlamenta, a policija je navela da su privedeni oni koji su transparentima ili izjavama javno podržali "proskribovanu organizaciju". 

Kako se navodi, do večeri je broj privedenih porastao na 365, saopštila je Metropoliten policija, koja je navela i nekoliko izolovanih incidenata napada na službena lica bez težih povreda. 

Britanska vlada je prošlog meseca uvrstila Palestine Action na listu terorističkih organizacija nakon niza sabotaža i vandalizama usmerenih na infrastrukturu povezanu sa izraelskom odbrambenom industrijom. Podrška ili članstvo u takvoj organizaciji u UK može da se kažnjava i višegodišnjim zatvorom, što je izazvalo burne rasprave u javnosti i pravne izazove. Na spornost mere upozorili su i eksperti UN za ljudska prava, ocenivši da se anti-terorističko zakonodavstvo koristi na način koji može ugroziti slobodu izražavanja i okupljanja. 

Skup su prijavili i logistički podržali aktivisti kampanje "Defend Our Juries", koji tvrde da je reč o građanskoj odbrani slobode govora i prava na mirno okupljanje. Prema procenama organizatora, u jednom trenutku okupilo se više stotina do preko hiljadu ljudi.

Kako pišu mediji, u poređenju sa scenom u Londonu, policijska praksa u Srbiji tokom višemesečnih okupljanja – bez obzira na političku osetljivost tema – zasniva se na naglašenom prisustvu i deeskalaciji, uz ograničenu i proporcionalnu upotrebu sredstava prinude. Intervencije se, po pravilu, svode na slučajeve kada je ugrožena bezbednost učesnika ili službenih lica, a masovnih privođenja nije bilo. Takav pristup, mada često na meti suprotstavljenih političkih tumačenja, u praksi teži da balansira slobodu okupljanja i javni red – za razliku od današnjeg londonskog modela stroge primene antiterorističkih propisa na samo iskazivanje podrške.

Ključna tačka britanske prakse je širina krivičnopravne zabrane, samo istaknuti natpis ili izgovorena poruka mogu biti osnov za privođenje ukoliko se tumače kao podrška "proskribovanoj" grupi, bez potrebe da postoji nasilje ili poziv na njega. Kritičari upozoravaju da se time granica između bezbednosti i slobode izražavanja opasno pomera, dok pristalice mere ističu da država ima obavezu da spreči organizacije koje su prethodno izvodile nasilne akcije. 

Današnji događaji u Londonu otvaraju pitanje, da li se borba protiv ekstremizma i kršenja zakona vodi pravnim sredstvima koja su dovoljno uska da zaštite i slobode i bezbednost?

Srpsko iskustvo sa taktikom uzdržanosti i postepenog reagovanja pokazuje da se visok nivo javnog reda može održavati i bez "masovnih brojki" privođenja – što je kontrast koji će i domaćoj i stranoj javnosti poslužiti kao lakmus papir za procenu učinka različitih policijskih modela u liberalnim demokratijama, zaključuje se.