"Kompas": Na "studentskoj listi" umesto novih ljudi, dobro poznata lica sa političke scene

Kolumnu prenosimo u celosti:

"Upravo ta kadrovska matematika sve više dovodi u pitanje narativ o 'novim ljudima' i otkriva povratak dobro poznatih lica sa političke scene. 

Pitanje učešća aktivnih političara na zamišljenoj 'listi' blokadera aktuelizovalo se nakon javnog nastupa narodne poslanice, koja je ujedno i 'kandidat za listu'. U Beogradu je prošla 'veto', ali ga nakon javne katastrofe izvesno neće proći na tekućem 'nacionalnom' brisanju spornih imena. Tim slučajem, međutim, spisak problematičnih 'kadrova' ne završava – naprotiv. Postoji tu još mnogo kudikamo većih problema.

Koliko god 'brendiranje' blokadera, osmišljeno tako da ih izoluje od pogubnog povezivanja sa opozicionim strankama, podrazumevalo da navodno ne sme biti veza sa aktivnim političarima, kao praktično još veći problem postavlja se pitanje veza sa eksponiranim istaknutim imenima bivšeg režima ('žutog', DOS, stare Demokratske stranke i drugih iz tog perioda), makar se danas predstavljali kao 'nešto drugo, nepolitičko'. Istaknuto ime i funkciju prilikom vršenja vlasti DOS-a nemoguće je oprati kroz infantilne izgovore tipa – to više ne važi, to je (samo) prošlost. A upravo takav jeste plan tabora u blokaderskim redovima koji kao kandidata Novog Sada za 'listu' plasiraju Dejana Šoškića, bivšeg guvernera Narodne banke Srbije iz tragičnog vremena ekonomskog pustošenja države. I više od toga: klika zainteresovana da Šoškića nametne kao važno lice, nosi se čak i ambicijom da ga među blokaderima promoviše kao svog – kandidata za budućeg premijera. Što neće ići glatko, jer podrazumeva saglasnost ili makar potčinjavanje svih drugih ambicioznih aktera sa istom željom. Dok se najveći otpor tome očekuje od grupe koja kao 'lidera' plasira Vladana Đokića, sa konkurentskom klikom Mila Lompara postignut je već određeni 'dil': podrška za nametanje Šoškića kao 'blokaderskog premijera', a zauzvrat prilika Lomparu da kadrira na mestima koja ga najviše interesuju. Time je kvazidesni deo blokadera i konačno prihvatio da napravi neprincipijelni savez sa onima čija se vlast trajno pamti kao sinonim za najveća nacionalna poniženja. Međutim, očekivati da i birači pokažu identičnu rastegljivost i sklonost ka amneziji – to je već nešto drugo, a bez previše realnog utemeljenja.

Po principu 'ako može bivši guverner – može i bivši ministar', istim kanalima preko blokadera iz Novog Sada, strukture bivšeg režima i udarnih NVO zalegle su za Rodoljuba Šabića. Ovaj bivši ministar (opet iz vremena omražene vlasti DOS) takođe se nalazi na blokaderskoj 'listi' trenutno. Zanimljivo je da i njega interno promovišu kao 'perspektivan kadar' za funkcije u izvršnoj vlasti, konkretno – za ministra državne uprave i lokalne samouprave, što će reći: za 'povratak na mesto zločina' i baš u resor na čijem se čelu već nalazio, do gubitka vlasti. I ovo bi, po zamisli blokadera, javnost i glasači trebalo da progutaju bez mnogo otpora. Koliko to nije realno, biće da je prvi shvatio sam Šabić, pa se u međuvremenu prihvatio druge ponuđene mu funkcije: upravo javno promovisan kao novi član Saveta REM, pokazao je još jednom univerzalnu važnost rezona 'bolje vrabac u ruci, nego (blokaderski, nerealni) golub na grani'. Uostalom, ni mesto u parlamentu mu ne bi bilo naročito izgledno, kada se pogleda koliko nisko mesto na 'listi' su mu blokaderi namenili.

Ambicije drugih, takođe po mnogo čemu bivših, a opet propagandno 'mladih' (kao rosa u podne…) ni tu se ne završavaju. Upečatljiv novi primer predstavlja Zdenko Tomanović, koji je prihvatio da za javnost odigra navodno povlačenje sa blokaderske liste (na kojoj je do tog trenutka bio visoko kotiran, zahvaljujući podršci beogradskog krila), u zamenu za još atraktivniju poziciju 'kandidata' za mesto ministra pravde. Ni manje, ni više. Osim ako, alternativno, ne bude sam rešio da za sebe traži vodeće mesto u sektoru bezbednosti. Opet, i tu bi trebalo izdržati oštru konkurenciju i sve očekivane međusobne obračune (npr. sa ozloglašenim Novicom Antićem, koji se preporučuje za najstručnijeg u ovoj problematici, sposobnog da 'program u oblasti bezbednosti napiše odmah na 2-3 strane'). Mada, i za mesto ministra pravde izvesno ima još interesenata, poput Ivana Ninića (takođe dovoljno 'novog i mladog' u domaćoj politici, toliko da je uspeo da uknjiži zvanični angažman u nekoliko stranaka, potpuno različitog ideološkog profila), kog za 'listu' predlažu blokaderi iz Niša. Pritom, ni Niniću nije predviđeno naročito visoko mesto na listi, tako da… očekivanja da zauzvrat dobije deo kolača u izvršnoj vlasti deluju vrlo logično. Uz još čitav niz 'stručnjaka' i 'savesnih' podržavalaca blokadera, koji ne izbijaju iz medija sve deleći podršku i savete, intenzivno lobiraju i ubeđuju publiku da buduću blokadersku listu treba podržati bezrezervno i bez pitanja, 'ma ko se na njoj nalazio kad bude objavljena' – upravo zato što se sami nalaze na njoj. Doduše, samo trenutno. Jer novi krug 'vetiranja' upravo sledi, a on odnosi i neke od prethodno pomenutih. Trajno ili privremeno, kao što je bilo u slučaju Lompara, to suštinu problema svakako ne menja. I ne rešava".