Rusija "odrala" evropske divove: "Niko nije bezbedan"

Finansijski izveštaji 600 evropskih grupa za 2023. pokazuju da je 176 kompanija zabeležilo umanjenje vrednosti imovine, veće troškove povezane s deviznim kursom i druge jednokratne troškove koji su rezultat prodaje i zatvaranja ili smanjenja ruskih preduzeća, prenosi Fajnenšel tajms.

"Kad je Moskva u aprilu odlučila da preuzme kontrolu nad poslovima uvoznika gasa Fortum i Uniper, usledila je ekproprijacija Danonea i Karlsberga (što se dogodilo prošlog meseca), a sve to sugerpše kako nas zapravo čeka još više problema", upozoravaju analitičari.

Više od 50 posto od 1.871 ruskog subjekta, koji su u evropskom vlasništvu, i dalje posluju u toj zemlji, pokazuju podaci koje je prikupila Kijevska škola ekonomije. Među evropskim kompanijama koje su i dalje prisutne u Rusiji su i italijanski UniCredit, austrijski Raiffeisen, švajcarski Nestlé kao i britanski Unilever. "Oni koji ostaju rizikuju mnogo veće gubitke od kompanija koje su već izgubile mnogo novca kad su napustile Rusiju... Ispostavilo se da je ‘cut and run‘ (reži i beži) strategija bila najbolja - jer što ste brže otišli, to je manji bio vaš gubitak", tvrdi Nabi Abdulaev, partner u kompaniji Control Risks za strateško savetovanje.

Ko je izgubio najviše?

Najveće troškove povlačenja zabeležile su naftne i gasne grupe, u čijem sektoru su samo tri kompanije - BP, Shell i TotalEnergies - zajednički prijavile troškove od 40,6 milijardi evra. Međuitim, ti gubici daleko su nadmašeni višim cenama nafte i gasa, što je pomoglo spomenutim grupama da prošle godine izveste o velikoj ukupnoj dobiti od oko 95 milijardi evra, prenosi Jutarnji list.

Zbog sukoba su na dobiti i kompanije povezane s vojnom industrijom.

Ali komunalna preduzeća pretrpela su direktan udarac od 14,7 milijardi evra, a industrijske kompanije, među kojima su i proizvođači automobila, izgubile su 13,6 milijardi evra. Finansijske kompanije, uključujući banke, osiguravajuće kuće i investicijske kompanije, zabeležile su 17,5 milijardi evra otpisa i drugih troškova.

BP (britanska multinacionalna naftna i gasna kompanija) imala je trošak od 23,3 milijarde dolara, a tri dana nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine izvestila je kako će prodati svojih 19,75 posto udela u državnoj naftnoj grupi Rosneft.

TotalEnergies saopštila je kako im ukupan trošak iznosi 13,52 milijardi evra. Ali francuska energetska grupa tek treba da otpiše svoj udeo od 20 posto u proektu Yamal LNG. Šel je pak preuzeo naplatu od 3,75 milijarde evra, dok su norveška naftna i gasna grupacija Equinor i austrijski OMV prijavili milijardu, odnosno 2,5 milijardi evra.

Nemačka grupacija Wintershall Dea u januaru je saopštila kako je Kremlj odlukom o ekproprijaciji njihovog poslovanja u Rusiji izbrisao 2 milijarde evra gotovine s bankarskih računa kompanije. S druge strane, Wintershallov vlasnik BASF smanjio je svoj udeo u Energy Exploreru za 6,5 milijardi evra.

Uniper, kojeg je prošle godine spasila nemačka država, zabeležio je 5,7 milijardi evra umanjenja vrednosti, dok je finski Fortum pretrpeo udarac od 5,3 milijarde evra.

Problemi autoindustrije

U problemima je i autoindustrija - čak 11 proizvođača izgubilo je ukupno 6,4 milijarde evra.

Renault je otpisao 2,3 milijarde evra nakon prodaje svoje fabrike u Moskvi i udela u ruskom Avtovazu. Volkswagen je izvestio o otpisu 2 milijarde evra, a osim toga, Moskva je u maju odobrila prodaju VW-ove lokalne imovine, uključujući fabriku koja zapošljava 4.000 ljudi, a čija se vrednost još uvek procenjuje na 1,5 milijardi evra.

Što se tiče finansijskog sektora, francuski Société Générale u aprilu 2022. prodao je Rosbank i njene osiguravajuće aktivnosti Vladimiru Potanjinu, savezniku ruskog predsednika Vladimira Putina, pretrpevši pritom udarac od 3,1 milijarde evra.

Međutim, samo nekoliko od 45 zapadnih banaka s ruskim podružnicama napustilo je zemlju, delom zbog ograničenja koje je nametnula Moskva.

Tako je najveća zapadna banka u Rusiji, Raiffeisen, uzela milijardu evra otpisa i drugih naknada, a zajmodavac kaže kako razmatra prodaju svoje ruske jedinice, čiju vrednost trenutno procenjuje na oko milijardu evra. UniCredit, koji je obećao da će pronaći kupca za svoje lokalno poslovanje, zabeležio je gubitak od 1,3 milijarde evra, dok je italijanska Intesa Sanpaolo izgubila 1,4 milijarde evra.

"Grupe koje još uvek posluju u Rusiji ozbiljno se kockaju. Stroža pravila o izlasku, koje je Moskva uvela od početka rata, učinila su ekproprijaciju verovatnim, a izvlačenje bilo kakve dividende iz tih poslova gotovo je nemoguće. Kompanijama koje su još tamo bilo bi najpametnije da jednostavno otpišu poslovanje. Jer niko nije bezbedan. Koji je bio izgovor za prisvajanje Karlsberga? Je li to stvarno pitanje nacionalne bezbednosti? Mislim da nije", kaže Ana Vlasjuk, istraživač na KSE-u.