Rast kamata neizbežan: Šta tačno sprema FED?

List dodaje da su prinosi na obveznice porasli na najviši nivo od početka pandemije, dok cene obveznica sada padaju.

U Evrozoni i Japanu ogromni iznosi državnih dugova trgovali su se uz negativne prinose pri čemu su cene obveznica rasle tako visoko da je investitorima bio garantovan gubitak u slučaju ako ih drže do dospeća, prenosi Jutarnji list.

Treba podsetiti kako je dug koji je trgovan s negativnim prinosima krajem 2020. godine dostigao 18,4 biliona dolara. Većinom se radilo o državnim dugovima uz manji broj izdanja kompanija. Do snažnog i brzog zaokreta na tržištu dugova došlo je zbog promene politike velikih centralnih banaka koje zbog inflacije idu na usporavanje programa otkupa hartija od vrednosti, a počinju da najavljuju i agresivnije dizanje kamatnih stopa. Tržišta se prilagođavaju tim najavama. Sada se stoga otvara pitanje koliko će biti snažan rast kamata u prvoj polovini 2022. godine?

Posebno su retoriku zaoštrili pojedini guverneri američkih Federalnih rezervi. Jedan od njih, Lil Barinard, najavio je dizanje kamata već od marta zbog inflacionog pritiska kakav mlađe generacije još nisu osetile.

Guverner filadelfijskog Feda Patrik Parker najavio je pak da će podržati dizanje kamata tri puta u 2022. godini. Njihov kolega iz Čikaga, Čarli Evans, takođe podržava slični ritam dizanja kamata te veruje da bi s time trebalo da krenu već za dva meseca. Tomas Barkin, guverner iz Ričmonda, saglasan je pak s početkom dizanja kamata u martu.

Drugim rečima, u Fedu se formira konsenzus kad je u pitanju zaustavljanje inflacionog trenda.