Polovina Nemaca ne može ništa da uštedi

Sve manje njih je u međuvremenu ostalo u stanju da prištedi nešto novca, pokazuje u ponedeljak objavljena anketa Instituta za nemačku privredu (IW), prenosi dpa.

Sada je tek svaki drugi građanin u prilici da redovno skloni deo prihoda, navodi IW. Na vrhuncu pandemijske krize pre dve godine, to je moglo 70 odsto ispitanika.

Galopirajuće cene posebno pogađaju one sa slabim platama, manjim od 1.500 evra mesečno - 2020. štedelo je njih 35 odsto, a danas samo svaki peti.

Građane najsnažnije udara poskupljenje energenata - gasa i struje. Na te dve stavke se posebno žalilo dve trećine od oko 2.000 ispitanika u onlajn anketi u septembru.

Inflaciju, koja je u septembru stigla na 10 odsto prvi put u poslednjih 70 godina, usijavaju cena energenata i hrane. To znači i da te neizbežne stavke crpe srazmerno veći udeo budžeta domaćinstava.

Pogoršanje stanja oseća se i u ekonomski srednjem sloju. U anketi IW, samo 52 odsto ispitanika sa prihodom od 2.000 do 2.500 evra je reklo da može da uštedi, naspram 80 odsto dve godine ranije.

To se odnosi na prihod ponderisan prema konkretnim potrebama ispitanika - na primer, radi se o samcima, porodicama sa jednim roditeljem ili celim porodicama.

Ekonomski sloj sa najboljim primanjima, većim od 3.000 evra mesečno, nadalje se uglavnom drži u uobičajenim granicama. Sada njih 85 odsto još može da štedi, u poređenju sa 93 odsto 2020.

IOW je u septembru za svoje redovno istraživanje anketirao 2.010 punoletnih stanovnika Nemačke.