Zet ima viziju: Kušner crta novu bezbednosnu mapu Evrope; Diplomate pokušavaju da odgonetnu šta je smislio

Američki zvaničnici to su, prema pisanju lista, saopštili u ponedeljak, dan pre početka trostranih razgovora Ukrajine, Rusije i SAD u Abu Dabiju. Evropski zvaničnici i stručnjaci sa kojima je Vašington post razgovarao strahuju da takav pristup ponavlja argumente Moskve.

U središtu predloga nalazi se plan Džareda Kušnera, zeta i izaslanika Donalda Trampa, o stvaranju nove evropske bezbednosne arhitekture. Kušner ga je predstavio 6. novembra na društvenoj mreži Iks, ali evropske diplomate i dalje ne znaju kako bi on zapravo funkcionisao.

Pet ciljeva, ali malo detalja

Kušner je naveo da SAD sa Ukrajinom, NATO-om i evropskim saveznicima razmatraju pet glavnih ciljeva. To su stalne bezbednosne konsultacije, pouzdani kanali za krizne situacije, veća vojna transparentnost, uzajamne mere za smanjenje rizika od eskalacije i trajni okvir za dugoročnu bezbednost i stabilnost Evrope.

Napisao je da će NATO ostati ključan za kolektivnu odbranu Evrope. Svaka zemlja, prema njegovim rečima, zadržava pravo da samostalno bira saveze, a nijedna neće imati pravo veta na odluke drugih. Konsultacije bi se nastavile u takozvanom formatu Šel Bej, uz učešće Ukrajine, NATO-a, Evropske unije i evropskih partnera.

Tri evropska zvaničnika koje je Si-En-En kontaktirao istog dana nisu znala šta tačno Kušner i Tramp imaju na umu. Evropske diplomate, kako prenosi Kijev post, zameraju i to što Kušnerov okvir ne pominje ranije ruske invazije na susedne zemlje, niti ratove u Čečeniji.

Tramp je, s druge strane, govorio o velikom dogovoru. Novinarima u Palm Biču 6. novembra rekao je da Rusija i Ukrajina "prvi put žele dogovor".

"Mislim da će to biti veoma veliko rešenje. Mislim da će u njega biti uključena cela Evropa", rekao je Tramp.

Model iz 2002. godine

Prema ranijem izveštaju Vašington posta, Kušner kao model za šire pregovore vidi Savet NATO-Rusija. To telo osnovano je 2002. godine radi dijaloga Alijanse i Moskve, a njegov rad obustavljen je 2014. nakon ruske aneksije Krima i upada u Donbas.

Ako razgovori u Abu Dabiju donesu napredak, Kušner bi pregovore želeo da proširi na multilateralni format u kojem bi direktno učestvovale i evropske zemlje. Vašington post objavio je i da je ruski predsednik Vladimir Putin sa oduševljenjem dočekao ideju o panevropskom bezbednosnom planu na sastanku sa Stivom Vitkofom, kojem se Kušner pridružio putem video-veze.

Evropa traži prvo prekid vatre

Evropski zvaničnici kažu da su spremni na dijalog sa Rusijom, ali da na bezbednosni okvir mogu da pristanu tek nakon prekida vatre u Ukrajini.

"Oba procesa teku", poručio je za Vašington post zvaničnik jedne od bliskih američkih saveznica. Dodao je da mirovni sporazum za Ukrajinu mora biti postignut pre dogovora o bezbednosnoj arhitekturi.

Visoki zvaničnik druge velike evropske zemlje rekao je da u tom pristupu vidi mnogo rizika, ali da je bolje učestvovati nego ostati po strani. Prema njegovim rečima, u Evropi postoji široko jedinstvo oko stava da se o tim pitanjima može razgovarati tek nakon završetka rata.

Isti stav ima i Kijev. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je upozorio da je razgovor o evropsko-ruskoj bezbednosnoj strukturi opasan pre završetka rata i dobijanja bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Evropske vlade, prema pisanju Kijev posta, poručuju i da nijedan dogovor ne može biti nametnut Ukrajini ili Evropi bez njihove izričite saglasnosti. Analitičari koje citira Si-En-En smatraju da najveći rizik nije u tome da bi Kijev ili saveznici pristali da ograniče sopstvenu odbranu. Više ih brine mogućnost da bi Putin eventualno povlačenje SAD mogao da protumači kao zeleno svetlo za intenziviranje napada.

Dmitrijev u Beloj kući

Evropsko nepoverenje dodatno je pojačao sastanak Trampa i ruskog izaslanika za investicije Kirila Dmitrijeva u Beloj kući 5. novembra. Dmitrijev zagovara trgovinske sporazume Vašingtona i Moskve kao glavni put za obnovu odnosa. Deo Evropljana zbog toga strahuje da bi SAD mogle da daju prednost ekonomskim dogovorima sa Rusijom.

Trostrani razgovori u Abu Dabiju traju danas i sutra. To je prvi sastanak u tom formatu od februara, kada su prethodne runde prekinute nakon izbijanja rata SAD i Izraela protiv Irana. Moskva se protivi učešću Evropljana u trostranim razgovorima.