Šta se zapravo dešava – imaju li rakete ili nemaju? Hoće li Tramp napasti ili neće?

Ta količina je, kako navodi dalje ta agencija, približno polovina predratnog proizvodnog kapaciteta Irana i to uprkos višemesečnim američkim i izraelskim vazdušnim napadima na iransku vojnu industriju.

Blumberg ističe da je to procena zapadnih obaveštajnih službi, koje su navele i da Iran najverovatnije raspolaže sa najmanje 1.700 balističkih raketa, dok nastavlja i proizvodnju novih, što mu omogućava da zadrži kapacitet za odmazdu u slučaju obnavljanja sukoba.

Iranska Revolucionarna garda objavila je u utorak snimak predstavljanja novog podzemnog raketnog kompleksa, koji je opisan kao "raketni grad".

S druge strane, američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da je uništeno više od 80 odsto iranske industrijske baze povezane sa vojnom proizvodnjom, dok analitičari ukazuju da Teheran i dalje raspolaže zalihama komponenti koje mu omogućavaju sklapanje novih raketa.

Pored balističkih raketa, Iran bi mogao da ima i hiljade bespilotnih letelica tipa "šahed", izjavio je Džim Lamson, istraživač Kraljevskog koledža u Londonu i bivši analitičar američke Centralne obaveštajne agencije.

Veliki izazov za američke snage predstavljaju i zalihe raketnih presretača. Prema istoj analizi, tokom sukoba potrošeno je najmanje 1.000 presretača Patriot PAC-3, čija je pojedinačna cena oko četiri miliona dolara, dok se godišnje proizvodi svega oko 650 takvih sistema.

Zapadne obaveštajne službe takođe su navele da Rusija Iranu obezbeđuje određene vrste naoružanja za napade, ali detalji o vrsti i količini isporučenog oružja nisu poznati.

Analitičari ocenjuju da iranska strategija ne podrazumeva direktno nadmetanje sa američkim vojnim kapacitetima, već održavanje dovoljne raketne i bespilotne sposobnosti za ometanje protivničkih operacija i nametanje troškova SAD i Izraelu.

Rubio: Sankcije i blokada deluju, Tramp sada ne vidi potrebu da napada 

S druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio kazao je sinoć da Vašington trenutno nema potrebu za pokretanjem velikih vojnih operacija protiv Irana, jer ekonomske sankcije i pomorska blokada, prema njegovoj oceni, nanose ozbiljnu štetu iranskoj privredi, dodajući da će ekonomski pritisak na Teheran biti nastavljen i pojačan.

Rubio je istakao i da je američkim partnerima poručio da ekonomska kampanja protiv Irana daje rezultate i da predsednik SAD Donald Tramp zbog toga trenutno ne vidi potrebu za opsežnijim vojnim dejstvima.

On je, međutim, upozorio da je američka vojska spremna da reaguje ukoliko Iran pređe određenu crvenu liniju ili njegov režim preduzme poteze koji bi zahtevali odgovor Vašingtona.

"Ekonomski pritisak na Iran je uspešan u tolikoj meri da predsednik Tramp smatra da nema potrebe za proširenjem vojnih operacija protiv Teherana", naveo je američki državni sekretar.

Rubio je ocenio da iranska privreda trpi ozbiljne posledice, ističući da Teheran trenutno neće moći da prodaje naftu na svetskom tržištu.

On je dodao da će ekonomske teškoće vremenom dodatno uticati na iransko rukovodstvo, koje će morati da obezbedi sredstva za osnovne potrebe stanovništva, ali i za isplatu pripadnika oružanih i bezbednosnih snaga.