Nemačka počela da gradi svemirsku stanicu

Predviđena je plutajuća lansirna platforma u Severnom moru, specijalni brod s lansirnom rampom, piše Dojče vele.

Odbrojavanje za početak rada nemačke svemirske stanice je počelo: prva raketa trebalo bi da poleti već u aprilu 2024. S mobilne lansirne platforme Nemačke ofšor svemirske stanice (German-Offshore Spaceport Alliance, GOSA) prvo će biti lansirana raketa holandske kompanije T-Minus.

Kako je Udruženje nemačke industrije (BDI) saopštilo na svemirskom kongresu u Berlinu, polazna tačka će biti takozvani "Entenschnabel" (patkin kljun), najudaljeniji deo isključive ekonomske zone Nemačke, oko 350 kilometara od obale.

Matična luka broda biće Bremerhafen. Svako lansiranje bi trebalo da bude praćeno kontrolnim brodom i novim multifunkcionalnim kontrolnim centrom misije u Bremenu - svemirska kompanija OHB deo je konzorcijuma operatera "Spaceport Alliance".

S mobilne platforme u Severnom moru ubuduće bi u orbitu trebalo da budu lansirane evropske mikrorakete, nosivosti do jedne tone. Tokom dvonedeljnog testiranja, planirano je lansiranje do četiri rakete maksimalne dužine od sedam metara i dometa do 50 kilometara.

Zašto je Nemačkoj potrebna svemirska stanica?

Međunarodna trka za svemir je poprimila nove dimenzije, posebno kroz privatni sektor: kompanije poput "SpaceX", sa svojom ogromnom flotom satelita i raketa, postale su pretnja za etablirane svemirske nacije.

Satelitski podaci postaju sve važniji za mnoge ekonomske sektore kao što su digitalna industrijska proizvodnja ili autonomna vožnja. Precizniji podaci i analize mogu da povećaju efikasnost u proizvodnji i logistici.

Lansirna platforma bi trebalo da zadovolji rastuću potražnju na tržištu komercijalnih malih satelita. Nemačkoj je potreban pristup svemiru – pa i kao doprinos odbrambenoj sposobnosti. Nemačka je u "opasnoj zavisnosti" kada su u pitanju svemirska infrastruktura i pristup svemiru.

"U ovoj deceniji će biti lansirano četiri puta više satelita nego u prethodnoj. To dovodi do uskih grla u svemirskim stanicama na kopnu", kaže Sabine fon der Reke, članica upravnog odbora GOSA. Zbog toga je toliko važna dodatna evropska lansirna infrastruktura.

Šta se krije iza misije?

Inicijativu za ovaj projekat pokrenulo je Savezno udruženje nemačke industrije (BDI) na svom prvom svemirskom kongresu pre četiri godine. Sve veća komercijalizacija svemirskih putovanja, poznatih kao "New Space" (novi svemir) vidi se kao odlična prilika za industrijsku zemlju poput Nemačke. Tako se rodila ideja za gradnju mobilne svemirske stanice.

"U sve više industrija važi: ko nije vodeći u svemiru, neće biti tehnološki lider na Zemlji", izjavio je predsednik BDI, Zigfrid Rusvurm.

Iza tih planova je milijarde evra vredno tržište: "New Space" bi mogao da smanji visoke troškove raketa-nosača. Prema novom istraživanju BDI i konsultantske firme "Roland Berger", tržište svemirske tehnologije će do 2040. godine rasti za 7,4 odsto godišnje i dostići vrednost od 1,25 biliona evra.

Da li politika podržava projekat?

Savezna nemačka vlada namerava da podrži razvoj i izgradnju infrastrukture do 2025. s dva miliona evra. Međutim, Savezno udruženje nemačke industrije (BDI) traži od vlade više.

Vlada je nedavno predstavila novu svemirsku strategiju, ali je ona naišla na kritike industrije. Savezno udruženje nemačke vazduhoplovne industrije (BDLI) žalilo se zbog smanjenja nacionalnog budžeta za svemir. Prema BDI, Nemačka bi time mogla još više da zaostane iza SAD i Kine.

Prema rečima Ane Kristman, koordinatorke nemačke vlade za vazduhoplovstvo i svemir, planirano je da se umesto toga više sredstava izdvoji za Evropsku svemirsku agenciju (ESA).