Kineska obmana?

Nakon što je tržište kriptovaluta skliznulo, moglo se čuti kako je glavni pokretač panike i masovne rasprodaje kriptovaluta Kina i njihovo stezanje obruča oko neregulisanog tržišta digitalne imovine.

Mnogima, a mnoštvo uglavnom nije suštinski upućeno, je sugerisan zaključak da je Kina veliki protivnik kriptovaluta i da im se na ovaj način direktno suprotstavlja.

Podrobnijim pregledom aktivnosti u KIni vidimo da druga najveća ekonomija na svetu, već dve godine, neprestano i marljivo eksperimentiše sa tehnologijama koje stoje iza kriptovaluta, i da za razliku od ostatka sveta koji u njima vidi nove horizonte finansijske slobode, oni vide nešto drugo, piše Blic.

Kada je kineska vlada 2017. godine zabranila kriptovalute, budućnost ove tehnologije u drugoj najvećoj ekonomiji sveta se nije činila blistavom. Onda se krajem 2019. godine javnosti obratio predsednik Si Đinping i situaciju okrenuo naopačke.

On je tada pozvao na investiranje u samu tehnologiju, a za razliku od slučaja 5G tehnologije i veštačke inteligencije, svet ovom njegovom nastupu nije pridodavao mnogo značaja. Više od godinu i po dana od ovog poziva, Kina vrtoglavo brzo razvija različite grane blokčejn tehnologije i do sada je izvela nekoliko "eksperimenata" u alternativnoj primeni ove tehnologije.

Godinu dana nakon javnog nastupa kineskog predsednika, Kina je pokrenula svoj "blokčejn" projekat pod nazivom Blockchain Service Network (Mreža blokčejn servisa). Veliki broj kako privatnih tako i javnih organizacija u Kini je takođe oberučke prihvatio ovu tehnologiju i pronalaze joj sijaset drugih namena.

Ovo ne znači da Kina na bilo koji način okreće leđa kriptovalutama, ona ih posmatra samo kao jedan oblik primene tehnologije, i tu upotrebu ne favorizuje.

Što se tiče razvijanja digitalnog juana, uloga blokčejna je i dalje nejasna. Šta je blokčejn tehnologija i kako je Kina koristi?

Blokčejn tehnologija je, u suštini, trajni dnevnik transakcija koji je dizajniran tako da je gotovo nemoguće izmeniti nešto u samom dnevniku a da se to ne primeti. Upotrebom digitalne tehnologije i matematike pomešane sa idejom trajnog dnevnika transakcija dobijamo proizvod o kom ceo svet već 6 meseci ne prestaje da bruji.

Ova digitalna lista se skladišti u nečemu što se naziva blok, a svaki blok sadrži vreme transakcije i podatke same transakcije. Kako bi "dnevnik" transakcija bio zaštićen transakcije se odvijaju putem kriptografskih funkcija (izuzetno komplikovane i teške za izračunati matematičke jednačine), i koristi se poseban sistem verifikacije koji verifikuje "blokove" jedan za drugim, i jedan drugog.

Kina se poigrava sa ovim sistemom, koji se naziva permisionless blokchain (blokčejn bez dozvole), i pravi nešto drugačiji sistem, permissioned blokchain (blokčejn sa obaveznom dozvolom). Ova tehnologija nije opšte dostupna i decentralizovana već suprotno, i razvitak ove tehnologije u Kini je eksplodirao.

Mnogi u kriptovalutama i ovoj tehnologiji vide nešto što postaje sastavni deo infrastrukture interneta, a zbog blokčejna sa obaveznom dozvolom Kina želi i može da izbegne slobodan protok informacija na decentralizovanim mrežama.

Prema mišljenjima stručnjaka, za razliku od 5g tehnologije i veštačke inteligencije ova istraživanja nisu privukla pažnju zapada.

"Amerika ne radi ništa povodom sve većeg uticaja Kine u kripto svetu i njenog razvijanja ove tehnologije", kaže Sem Dormišer istraživač u Centru za novu američku bezbednost koji se fokusira na finansijske tehnologije.

"Mislim da je to posledica toga da svi čekaju da vide gde i kako će se ova tehnologija zapravo primenjivati", zaključuje on.

Foto: Depositphotos. Alan

Tehnologiju razvijaju u više pravaca

Veliki broj kineskih firmi investira u blokčejn tehnologiju, od najvećih korporacija do malih startapa.

U poslednjih nekoliko godina u kineskoj javnosti su se pojavili brojni projekti, od aplikacija koje prate i beleže vešu odanost Komunističkoj partiji Kine, do praćena stoke i živine, tj. porekla i kvaliteta mesa, piše SautČajnaMorningPost.

Prošle godine, razvoj blokčejn aplikacija je doživeo procvat u Kini. U aprilu 2020. godine Kinesko ministarstvo industrije i informacionih tehnologija je oformilo novi Nacionalni odbor za blokčejn, koji okuplja eksperte iz njihove vlade, sa prestižnih univerziteta i iz tehnoloških giganata sa ciljem da stvore univerzalne standarde za kripto industriju. Tako se za jednim stolom mogu naći predstavnici Ant Grupe, Tencenta, Baidua i drugih najmoćnijih kineskih kompanija koje godinama već posmatraju u pravcu kriptovaluta.

Iako je do sad blokčejn tehnologija najčešće korišćena u finansijskoj industriji, zbog vrlo jednostavnog zaobilaženja dosadašnje svetske finansijske infrastrukture, Kinezi je koriste u drugim poljima.

Oni prvenstveno gledaju da je upotrebe za razmenu podataka u različitim industrijama, od poljoprivrede do zdravstva. Ant grupa, vlasnik svetski poznate onlajn prodavnice Alibaba, koristi ovu tehnologiju u lancima snabdevanja, kako bi se precizno i bezbedno odredilo poreklo, količina i destinacija robe.

Tencent kineski tehnološki konglomerat je u partnerstvu sa ŠerRingom, razvio proizvod koji treba da olakšava putovanje. Sistem koji su razvili služi za skladištenje i lako praćenje informacija vezanim za samo putovanje, od hotelskih rezervacija do zdravstvenog osiguranja.

Kineska provincija Guandong je iskoristila ovu tehologiju kako bi olakšala putovanje u obližnju regiju Makau. Obe provincije su prihvatile svoje "digitalne kovid pasoše" i povezale ih sa blokčejnom kako bi se podaci putnika validirali.

Međutim, definitivno najvažniji projekat trenutno je Mreža blokčejn servisa. Šta je Blokchain Service Network/BSN(Mreža blokčejn servisa)?

U Kini je upravo u toku jedan od ambicioznijih projekata u svetu kriptovaluta. Mreža blokčejn servisa (Blokchain Service Network) je jedinstven sistem koji za cilj ima da poveže različite kriptovalute, koje su zasnovane na različitim malopre pomenutim matematičkim jednačinama.

Kako stoji u oficijalnom dokumentu koji objašnjava upotrebu BSN, ova mreža predstavlja mesto na koje mogu da se povežu različite kriptovalute kao što su bitkoin i ethereum, i da se na osnovu ove mreže grade različite aplikacije koje će ih koristiti.

Kako objašnjava predstavnik SajberVeina, kompanija koja razvija sosptvenu kriptovalutu, ako uzmemo da su pojedinačne kriptovalute bunari, onda je BSN cevovod koji spaja različite bunare, time štedeći i vreme i energiju potrebnu za razvijanje nove kriptovalute iz početka.

Time će razvitak ove tehnologije dodatno biti olakšan, iz perspektive kompanija i startapa koji imaju manje posla u pravljenju novog proizvoda, i iz perspektive krajnjeg korisnika koji izbegava, kako objašnjavaju iz BSN, sve veće troškove transkacija i razmene jedne kriptovalute u drugu.

Kina takođe ima za cilj da BSN iskoristi u svojoj "Pojas i put" inicijativi, epicentru kineske spoljne politike u poslednjih nekoliko godina.

"Ultimativno, BSN će se iskoristiti kao masivna infrastruktura 'Digitalnog Puta Svile', koja će spajati kineske trgovinske partnere", napisala je u svom saopštenju grupa intelektualaca iz Australijskog kompjuterskog društva u julu prošle godine.

Foto: Depositphotos, monsit

Polje u kom Kina ćuti o blokčejnu

Jedino polje u kojem Kina ne eksperimentiše ili ne prijavljuje da eksperimentiše sa ovom tehnologijom je razvijanje digitalnog juana. Zbog ogromne količine energije i vremena koje je potrebno da bi se kriptovalute učinile sigurnim, jako je teško ovu tehnologiju učiniti masovno dostupno na nivou koji je Kini potreban, te postoji objašnjenje da je upravo to jedan od glavnih faktora koji ih sputava u upotrebi kripto tehnologija.

Prema zvaničnim podacima ne postoji nikakvih naznaka da je Centralna banka Kine koristila, niti da će da koristi blokčejn. Kineska vlada je prepustila trećim licima, bankama i finansijskim institucijama da biraju da li će se distribucija digitalnog juana izvoditi na isti način kao i kriptovalute.

Čak i da uspeju tehnološki da reše problem masovne distribucije, činjenica da oni izbegavaju da stvari prepuštaju slučaju, i da je kineska vlast sklona kontroli, moguće je da ovu tehnologiju u ovom slučaju neće koristiti.

Prema mišljenju domaćih analitičara to što Kina izbegava da napravi blokčejn proizvod kojim bi se trgovalo na berzi, kao što je slučaj sa svakom drugom kriptovalutom, i nije toliki problem.

"Ko je pratio razvojni put kriptovaluta i blokčejna, a nije zaboravan, zna da je Kina još pre dve godine usmerena u pravcu kriptovaluta, i razvija proizvode u svim granama industrije i vlade", kaže za "Blic Biznis" analitičar tržišta kriptovaluta, Igor Mirković.

"Grube vesti koje prenose mediji o dešavanjima na tržištu kriptovaluta u Kini nisu zabrana i blokada ove tehnologije, već samo potrebna regulacija, u kineskom maniru dakle vrlo oštro", dodaje Mirković.

On je takođe nabrojao nekoliko projekata koji su u interesu za Kinesku vlast, a oni su DATA (vezan za skladištenje i obradu podataka), FIL (decentralizovano skladištenje podataka), VET (primena blokčejna u distributivnom lancu), NEO (projekat koji je kopija ethereuma i čiji vlasnici direktno sarađuju sa kineskim vlastima) itd.