Kako će se jedna zemlja obogatiti zbog embarga na uvoz ruske nafte?

The Wall Street Journal analizirao je podatke kompanije za praćenje brodova Spire Global, koji otkrivaju smer plovidbe oko 3000 brodova, kako bi detektovali one koji su napuštali ruske luke u razdobljima pre i nakon sukoba 24. februara prošle godine.

Pribavljene korišćenjem signala za praćenje lokacije koje dele brodovi i vlasti, te informacije pokazuju kako su posledice sukoba prekinule dugogodišnje trgovačke veze i stavile Kremlj u poziciju da pod hitno pronađe način da dođe do novca koji mu je potreban za finansiranje svoje ratne mašine, prenosi Jutarnji.

Rusija je do sada uspela da preusmeri velik deo svog izvoza sirove nafte, ali se ona sada prodaje uz velike popuste nekolicini kupaca, uključujući Indiju, Kinu i Tursku.

Sledi novo preuređenje i nova neizvesnost

Duže brodske rute koje beleže podaci Spire Globala u međuvremenu su dovele do stezanja globalnog tržišta tankera jer se pojavila "flota u senci", odnosno brodovi koji omogućavaju Kremlju da pri izvozu izbegne zapadne sankcije.

U februaru će se preuređenje na tržištu nastaviti s ograničenjem cena, što predvodi SAD, kao i embargom Evropske unije na dizel i druga rafinisana goriva iz Rusije. Analiza isporuka sirove nafte objašnjava zašto će promene koje slede idućeg meseca, a za koje analitičari kažu da će dovesti do još složenijih logističkih izazova, uneti novu neizvesnost na energetska tržišta.

Russia’s war on Ukraine has redrawn the global oil map, rerouting a fleet of tankers to longer voyages as they shuttle crude shipments that are essential to the global economy https://t.co/UdP5PtLV0x

— The Wall Street Journal (@WSJ) January 26, 2023

Kada je u pitanju severna Evropa, još 2021. godine tankeri koji su napuštali ruske baltičke luke kretali su prema kupcima u Skandinaviji, Velikoj Britaniji i Holandiji, često iskrcavajući teret u holandskom Roterdamu, jednom od najvećih svetskih naftnih čvorišta.

Ta brza putovanja uglavnom su prekinuta pre zabrane Evropske unije na uvoz ruske sirove nafte prošlog meseca. Evropske rafinerije su se sada za snabdevanje sirovom naftom okrenule Bliskom istoku, zapadnoj Africi i Americi. Kada su u pitanju rute na Atlanskom okeanu, SAD je u martu prošle godine zabranio isporuke ruske nafte, prekinuvši plovidbe tankera preko Atlantika prema proizvođačima na obali Meksičkog zaliva.

Do promena je došlo i kada je Suecki kanal u pitanju. Rusija je mnoge svoje pošiljke prema Aziji preusmerila kroz Sredozemno more i Suecki kanal. Zbog toga su troškovi dostave prošle godine vrtoglavo porasli, što je pomoglo da se smanji cena ruske nafte.

Kineska ekonomija 'najbrutalnija'

Urals, ruska mešavina sirove nafte, nedavno se prodavala za oko 45 dolara po barelu, dok je cena Brenta, sirove nafte koja predstavlja globalnu referentnu vrednost, iznosila više od 85 dolara.

Ta razlika u ceni je potencijalna dobit za rafinerije koje su spremne da kupuju rusku sirovu naftu. Indija, koja gotovo uopšte nije uvozila rusku naftu pre rata u Ukrajini, predviđa da će ovaj mesec prosečno uvoziti gotovo 1,5 miliona barela dnevno, prema kompaniji za praćenje brodova Kpler. Porast u povezanim višenedeljnim putovanjima tankera uzrokuje napetost na brodarskom tržištu, prema Kplerovom analitičaru Metu Smitu.

Kada je Kina u pitanju, pošiljke iz ruskih istočnih luka u tu zemlju su češće otkako je Peking povećao izvozne kvote za rafinerije, zbog čega one povećavaju proizvodnju dizela i drugih goriva.

"To je najbrutalnija ekonomija", komentarisao je Dejv Ernsberger, voditelj tržišnog izveštavanja i rešenja za trgovanje u S&P Global Commodity Insights. "Kina će kupovati rusku sirovu naftu što je moguće jeftinije i izvoziće svoje proizvode na tržišta koja ne primaju rusku naftu".