Milanović se ponovo obrušio na EU

Milanović je rekao da nakon 13 godina članstava Hrvatske u EU treba kontinuirano preispitivati nacionalne interese i ekonomske koristi od tog članstva.

"Hrvatska je članica EU već 13 godina i legitimno je i potrebno pitati se šta imamo od tog članstva iz perspektive nacionalnog interesa koji je trajan i stalan. Treba  postavljati ta pitanja i davati odgovore ne zbog toga da bismo raspisivali referendum o izlasku iz EU jer to nije ni realno niti pametno. Međutim, postavljati pitanja je potrebno jer u politici, posebno u državništvu, onaj ko se ne ponaša u skladu s nacionalnim interesima zaslužuje sažaljenje", rekao je Milanović na obeležavanju  64. godišnjice Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.

Istakao je da on "pokušava da vidi šta je to što je hrvatski nacionalni interes".

"Je li naš interes sigurnost, to svakako, je li to privredi rast i koliki privredni rast, je li to rast društvenog standarda? To su parametri po kojima merimo ne da bismo zapomagali, nego da bismo se mogli orijentisati i zaključiti šta dalje. Jedino nacionalni interes, ako ga shvatimo i počnemo živeti, ima smisla u celoj priči o EU", pojasnio je hrvatski predsednik.

"Hrvatska spoljna politika ne postoji"

Osvrnuvši se na spoljnu politiku, Milanović je ustvrdio da se evropski akti decenijama nisu menjali jer više ne postoji mehanizam za postizanje dogovora kakav je postojao u ranijim fazama integracije, započetim 1987. godine. Posledica toga je, prema njegovim rečima, da hrvatska spoljna politika – kao i spoljna politika drugih članica – zapravo ne postoji.

"EU nije država i ne može biti država. Nije tako zamišljena. Njena spoljna politika ne postoji. Cena toga je da hrvatska spoljna politika ne postoji, i ne samo hrvatska. Da li nas zadovoljava da u nizu pitanja ćutimo i da nas na spoljnim forumima predstavljaju nekakvi bivši političari koji su na ta mesta došli bez mandata? Treba li se tome verbalno na konceptualnom nivou suprotstaviti ili to prećutati i gurnuti dalje?", zapitao je Milanović.

Milanović je govorio i o aktuelnom stanju globalne demokratije, povlačeći paralelu između unutrašnjih sukoba u Ustavnom sudu i međunarodnih događaja, poput upada u američki Kongres te političkih zbivanja u Poljskoj, zapitavši se "s kojim pravom ti krugovi danas drže lekcije o demokratiji"?

Zato, kako je istakao važnim smatra da Fakultet političkih nauka ostane mesto na kom se o svetskim odnosima i demokratiji razmišlja kritički, provokativno i bez kompleksa.

"Želim da uz vas i poneka redakcija novina počne da piše i promišlja o tome kako se stvarno odvijaju svetski odnosi: ko je stvarno dobar, ko je cinik, ko celo vreme laže, šta je to demokratija. To su sve legitimna pitanja i ako krenemo, možda ne davati odgovore na njih, ali provocirati, verujte mi, izbeći ćemo prave sukobe", zaključio je predsednik Milanović, prenosi zagrebački Jutarnji list.