Gubitak ruskog gasa koštao bi Nemačku 12,7 odsto BDP-a

Ruski Gasprom smanjio je isporuku gasa u Nemačku gasovodom Severni tok 1 za 60 posto zbog, kako tvrde, kašnjenja opreme koju su poslali Simensu na remont, podseća HR portfolio.

Nemačka je zbog smanjenih isporuka objavila drugu fazu pripravnosti na krizu u snabdevanju, poručivši kompanijama i građanima da moraju smanjiti potrošnju budući da je prioritet stvaranje zaliha za zimu.

Kako bi otklonila moguću nestašicu, vlada takođe planira da uvede više prirodnog gasa (LNG) kako bi manje zavisila od gasa iz cevovoda.

U Nemačkoj su prošle godine potrošena ukupno 1.003 teravat-sata gasa, a trećinu je iskoristila industrija.

Na gas se greje polovina od ukupno 41 miliona domaćinstava i vlada do početka sezone grejanja u želji da napuni podzemna skladišta, koja mogu skladištiti količine dovoljne za dva i po meseca potrošnje, do nivoa od 80 posto. Trenutno je 60,3 posto skladišta popunjeno.

Bavarsko industrijsko udruženje VBW naručilo je istraživanje kako bi utvrdilo šta bi potpuna obustava ruskih isporuka značila za najveću evropsku privredu.

Rezultati su pokazali da bi prvi na udaru bili proizvođači stakla, čelika, hemikalija, keramike, hrane i tekstila, koji bi ujedno i najteže stradali.

Kada se u računicu uključe i indirektne posledice, na primer u nabavnim lancima, procenjeni gubitak u stvaranju vrednosti mogao bi da bude 193 milijarde evra u šestomesečnom periodu, utvrdili su autori istraživanja.

"Nagli prekid uvoza ruskog gasa znatno bi uticao i na radnu snagu u Nemačkoj. Aritmetički, posledice bi uticale na oko 5,6 miliona radnih mesta", rekao je glavni direktor VBW-a Bertram Brosard.